јануар 1983.
Изгледа да сам се доста унапред трудио да набавим спектрума, јер видим на фоткама да из оног другог канала излазе два антенска кабла - пљоснати за радио (и даље онај хаесер из 1977.) и крути црни коаксијалац, дакле већ тад смо купили телевизор, не зато што нам се нешто јако гледао програм, него што ће да нам треба да закачимо рачунар, кад већ будемо успели да га набавимо. Антену за радио нисам ни имао, него сам овај кабл закачио паралелно са коаксијалцем (ком је у ствари требао неки адаптер, антене још нису примале коаксијалац тек тако, тај је био баш новост). Није да је баш било савршено, погрешна је дужина дипола, ал' и то је за отприлике фактор два, што значи да хвата први хармоник, шацујем да је губитак био можда 20%, дај шта даш, за зајебанцију око хајфаја не вреди трошити више пара.
Телевизор је био мали, бели, црнобели преносиви пластиканер. Преносив само утолико што је део кутије изигравао дршку, и што је стварно могао да се носи у једној руци, али је радио на 220 волти а онај смешни штапић од антене није хватао ништа. То можда у Београду или Новом Саду, где голим оком видиш предајник, овде вала јок.
Фотке су очајно лоше за овај месец, нешто сам експериментисао са соларизацијом и са снимањем на документ-филм, што значи ортохроматска емулзија и то нискоосетљива. Занимљиво и неупотребљиво, можда би за то и било неке намене, кад бих смислио за шта би то могло да се искористи. Ево, та где се виде каблови, усрана каква јесте, лоше соларизована, ни тамо ни овамо. Не мора сваки опит да успе. Тј успело је ово, видео сам како се материјал понаша.
Лево од макрамеа је телефонски (још није постојао РЈ-11), десно су та два. Макрамее је радила Ома, она увек мора да има неку занимацију.
Спомиње се: Нови Сад, Ома, Спектрум, на енглеском
17-IV-2026 - 16-VII-2026