Данас у блогу а да није о софтверу! СФ је.
Галактика против Галактике
Прву Галактику сам гледао на црнобелом тевеу. Није личила ни на шта, чак је и сјактање центурионских тела било сивкасто. Али звук је пролазио добро. Равни гласови Цајлонаца су били још тада лоша идеја, а тек то да говоре међусобно, на бајаги људском, је била глупа и тада, и време је није поправило. Зашто би роботска војска општила тако споро (и потезала оружје - чему потезање уопште?) а да ипак уме да почисти људске светове а онда не може да среди десетак крстарица?
Чули су се добро и остали гласови, нажалост. Сва су деца имале исту дизнификовану певајућу интонацију, коју нисам волео (не волим је ни сад, кад смо овде и тако је често чујем, мада углавном на тевеу, што смо отказали па сад већ и не чујем), сва радња око деце се врти око истих пет идеја (клинац хоће пса, клинац изгуби родитеља, клинац повилени кад му се укаже прилика да буде јунак/пилот/инжењер кад порасте - што се клинкама никад не указује, клинац учи да буде храбар итд итд, вазда једно те исто), глума све скупа не боља него у рекламама, што се јасно види већ испод пет главних улога. Виђао сам боље аматере.
Као клинац сам лудео за „Изгубљеним у свемиру“ па се оладио чим су убацили првог каубоја, у 6. епизоди. Галактика 1 је била бржа: већ код осме епизоде каубоји, салун... али су прве две епизоде трајале као пет, тако да је ово пета. Радња се истањила тако брзо, да је већ после увода одмах кренуло са клишеима...
Наравно, глумцима је било непријатно. Дирк Бенедикт је, изгледа, једини уживао, а остали као да се надају да их нико неће видети. Грин као Адама је крут и не налази свој глас, негде на пола галаксије на путу од Бонанце до оног што је требало овде да уради. А ту је и Клинац (и зачудо још гори од Веслија, ово је Клинац Који Сваки Пут Упада У Невоље На Исту Фору). И даље ми иде на живце. Зашто? Па, свака серија помало цркне кад писцима понестане горива па крену да рециклују. Нарочито је то лоше у СФу јер суштина СФа је у новом и оригиналном. Не марим ни ако немате неки буџет, и ако видим исти прст на истом обарачу како испаљује исту анимацију већ 45. пут, не смета ми. Ал да видим исти заплет, за који вам треба само оловка, папир и глава, по стоти пут, е то смета. Кад већ сматрате да сте приповедачи, дајте онда причу. СФ? Онда нову причу.
Све скупа, Галактика 1 је управо она столица због какве је Т Стерџен написао закон. Више се држи закона телевизије него СФа. Имала је пар иновација, али не доста. Нарочито што су већ прошли Одисеја 2001 и Ратови звезда, овај покушај да се повампири „А против Беа са Цеа!“, бум-трас пуцачина у стилу СФа из педесетих има само два ваљана разлога: једно, да се ту неки осете носталгично** (јок ја, исте ме ствари живцирају као и онда, само јаче), друго, родила је стварну серију 2003.
Која има само једну ману у односу на прву серију (не, нећу рећи 'оригиналну', јер није била). Чак ни идеја да командир буде полурелигиозан је проширена на двоје - Олмос као Адама је напола стигао дотле, а през Рослин скроз, па још који корак преко. Да не спомињемо да је цртање Цајлонаца против људи као верског рата (нема везе што су људи прилично световни тада) је можда само упола мање шантава од разлога за први рат (којег се и не сећам тачно, а гледао сам ту епизоду пре недељу дана). Можда је тако, са религијом, лакше да се истка дуга прича, нарочито за публику која пропушта којекакву осредњост са субоптималном радњом ако се само „ослања на библијске мотиве“. Овде то постаје занимљиво, навлаче публику да мења страну, јер је Цајлонска религија ближа њиховој, док људи маре за своје богове једнако слабо као и публика.
Први прст у око, Кара Трејс као Старбакс. По мени, иако се Дирк Бенедикт једини тада стопио са улогом и урадио је како ваља*, Кара је десет пута живља (а и остали, од три до девет пута). И нова Галактика се држи закона СФа (углавном, уз дубоке наклоне госн Њутну и г. Циолковском), а не шиша много телевизијске. Пуше. Девојка пребије момка или обратно. Постоји радничка класа и бори се за своја права. Објашњење за то како Балтар успева да избегне сумњу толико пута делују уверљиво - у старој су их писали за лаковерне мороне. Цајлонци (стари и нови) су стврнији, и они стари не говоре (чули су како гунђам!). Људи су прљави, жале се на смрад, кварови се не поправљају, шта се поправи не мора да изгледа као ново. Шта је скрпљено изгледа скрпљено. За последњих 20+ година, СФ је достигао некакав реализам.
Напослетку, клинци се не чују много, а и то говоре нормално, не као Дабар. И нема паса. СФ на тевеу је одрастао.
п.с. касно је за то. Теве је мање више мртав, убило га сопстевно продајно одељење. Можда ће једном направити нов, старог ми жао није.
(*) "од гована се пита не прави" (фуснота је ту због енглеског текста)
(**) Могу ја за свачим да будем носталгичан, ал' за СФом на тевеу пре ТНГ (да, са све првобитном серијом) не бих секао вене
Наравно, док су ми стигли последњи дискови са Нетфликса, имао сам кад да се разочарам. Фино скоцкано, добар рад камере итд још увек не крпе рупчаге у логици. А онда сам погледао те последње епизоде уз коментар аутора (седе они и гледају шта су направили, и коментаришу, и онда гледаш то као да седиш са њима док гледају), испада да нису имали појма како да се испетљају. За последњег скривеног Цајлонца су буквално вадили из шешира ко ће то да буде, па онда писали остатак према томе. А за завршну (са све кемтрејловима над Земљом пре 150000 година, СФ реализам у очин), кад др Балтар и Кара Трејс испадну анђели (!) и још употребе некаквог бога као деус-екс-махина (а оба су јако но-но у СФу), повукао сам воду и нисам се више освртао.
У Федсу, додао да у статусном реду исписује текућу верзију егзета, да знамо која је кад се закачимо негде, јер не вреди питати кориснике, ни они не знају где то пише. Овако се одмах види, и на ситопуцу. На четном састанку, гомила којечега, и приде још и технички састанак. Лора ме нешто гњави око убацивања одговора у мерџовани текст упитника, што је ионако трипер комбинација само по себи, а сад како то направити да буде једноставно и за кориснике... На крају је то изгледало као на слици.
Потерао упФедс током састанка, направио верзију 5.2.32.10, па збрисао до поште. Не знам шта је било, мислим да више није било квормера (в. Кућни) за слање. Денијел ми заказао договор око Мечера (нешто као Лаб Интро само простије) за уторак.
Чак и Џеф има неки проблем, па га Дас пита „а јеси ли пробао да ставиш амерички стандардни датум међу апострофе, '2009-12-31'? Требало би да ради. Ал' јок.
5-IV-2026 - 14-V-2026