Датум је одокативан - могло је бити било кад у јуну, а да се некако уклопило са мојим испитима. У граду се одржавао некакав скуп братских градова, једна од оних манифестација које су служиле томе да се људи упознају диљем СФРЈ, па је из сваке републике и покрајине био по један град - из Словеније ваљда Марибор, са Косова и Метохије ваљда Пећ или Митровица, из Македоније бемлига, Охрид или Кичево итд.
Град није жалио пара, па се нашло и за ДЦ-99 - наше је било да снимамо како је то изгледало. Програм се углавном састојао из обилажења индустрије, па су се ваљда гости поделили у екипе, а ја се прикачио онима што у ишли у пивару. Тамо смо снимали још оно 1971. и добро се сећам да су они огромни бакрени казани одлично изгледали, и штета што тада нисмо имали колор траку. Е па сад сам је добио, истина не 16мм него супер осмица, и клуб је већ имао ваљану камеру за то (истина, без звука, јебига). Лепо сам се спаковао, нацртао кад и где је требало, и уредно испоснимао све што је требало. Штета што је светло у катакомбама било баш слабо, то ваљда намерно тако држе да се не би тамо ишло.
Те катакомбе су некакви тунели избушени ко зна кад и зашто, тамо је температура стално +4 (или беше +15, што је температура воде у земљи, и из бунара и из цеви), и иду чак испод корита реке. Чудо невиђено, и мислим да бар 90% људи у граду нема појма да ти тунели постоје, то испричају само гостима кад их воде да покажу. Можда ни већи део радника не зна за то, или никад нису били доле.
Кад се све завршило, наравно да је приређен велики ручак за све, и то у сали за састанке, у оној бараци у предњем делу авлије, што је као управна зграда. Ја сам таман испуцао последње секунде траке, и паковао сам опрему на самом крају дугачког стола - јер, како је већ обичај, кад си сниматељ ти ниси учесник догађаја него посматрач, такорећи ваздух, и ни не покушаваш да заузмеш неко боље место, нег се паркираш негде скроз на крај. Што дође згодно ако мислиш да шмугнеш пре краја...
После директора, главни инжењер, технолог пива, је кренуо да прича свашта што је знао о историји фабрике (да је почела да ради још 1745, добрих 25 година пре Гинисове), елегантно прескочивши г. Дунђерског који ју је направио, а онда прешао на само пиво. Како пиво јесте да садржи нешто алкохола, али је и без тога малтене комплетан оброк, свашта садржи, и беланчевине, минерале и витамине, и онда на крају поентира са тим да „а по неким истраживањима врло повољно делује по раст косе и браде“. Ту се четрдесет глава окрене према мени, јер су ми и коса и брада били на, ваљда, историјском максимуму - нисам се шишао од матуре, а и браду сам кратио можда на свака три месеца... Не знам шта су мислили, колико ја то пива пијем.
Кад су опет обратили пажњу на то шта овај прича, завршио сам паковање и тихо нестао одатле. Ми ручамо око пола три, а ово је тек прошло подне, нека хвала.
6-VI-2025 - 6-VI-2025