Стигла Нина јуче, све по реду. У Амстердаму су је надугачко испитали о свему и свачему - то су сад амерички штосеви против тероризма, јелте, а Бушов најновији штос је да се све што долази овамо, а иоле је сумњиво, темељно прегледа при поласку. Нарочито је важно да ако неко покушава да пошаље бомбу, она експлодира у Европи а не овде.
Осим те гњаваже, ништа нарочито, на царини су је само питали да ли доноси нешто од хране - воће, поврће. Рекла је за чоколаду, а за кактусе није рекла ништа јер нит су храна, нит спадају у воће ни у поврће. Ладно је прошла. Авион је у ствари слетео пола сата пре времена, али опет нису изашли раније јер је једној Индијки, баш из њеног реда, позлило (нешто са срцем), па су сви морали да чекају да дође хитна и да је изнесу, што је таман потрло оних пола сата.
Напољу је била добра врућина (33°), срећом на оном паркингу код аеродрома увек пирка. Успут је било приче о утисцима... например како су путеви овде досадни, нема рупа. Негде у претпоследњем округу смо нашли Сабвејеву сендвичару, то је и био договор да узмемо сендвиче и да нам то буде ручак и вечера (сендвичи су огромни, кифла је дугачка 30цм, а натрпају свашта и још је кажу дијетално).
Кад је стигла, отворила је кофере тек толико да подели шта је коме послато (сви се захваљујемо, а Лена се посебно одушевила за чаршав). Онда смо гледали слике, Биба је села за рачунар да се мало врати на овдашњу брзину, ја сам прелиставао оне књиге што су послали Шкрба (ново издање Ју Рок Енциклопедије) и Боћа (историја београдског рокенрола од Александра Жикића, који већ двадесетак година има своју емисију на Студију Бе, са посветом аутора!), и на крају сам морао да отерам Нину са тастатуре јер сам имао нешто да урадим.
Јавља Берт да је Зајана отказала свирку, сјебо је ларингитис. Биће у септембру. На послу, требало је да потерам верзију 12 на тест серверу, ал' нисам могао јер је неко држао сеансу. Напокон око 1 ујутро сам постигао. Брекс је установила да је то Стифо седео на серверу јер му је рикнуо лептоп.
Пише ћале да је био у берберници и да га је шишала Бештарина жена. Он канда хоће да се разведе, нашао нову. Ех... он је био и остао зракопрц (хрватски: јебиветар). Ова му је ваљда трећа жена. Док се бавио својим занатом (виша медицинска, физиотерапија), радио је у свим бољим бањама, од Врдника, Кањиже, Русанде до Алексинца. Успут се пар пута женио и разводио. А и са бизнисом, нема шта није пробао - производио је јаја (то је период док је био јајара :), па је држао пар продавница текстила (у локалу поред месне заједнице, где је и плисирао материјал за сукње, па онда негде на почетку Коче Коларове), па је онда локал претворио у кафану, па су једно време били у Немачкој, па је онда ваљда прешао на то што сад ради - последње што знам је производња најлон кеса и клозет папира.
Пита и како смо прошли са оним еврима што је послао... Мислим да ће те паре да стоје та тране до даљњег. Били смо данас до Ричмонда, само Нина и ја. То зато што је први дан обилазак за стране студенте, од осам до два, па смо морали поприлично рано да кренемо. Ја сам је оставио тамо, отишао до Горане, па сам чантрао са њом доста дуго (добро, и одспавао сам нешто), па сам онда отишао по Нину све рачунајући да она није баш начисто са адресом. Го јој јесте писала али је то остало на вашем рачунару, а ионако није било далеко - све је то у истој месној заједници, ниједан део универзитета није даље од 5-6 ћошкова.
Студентима смо синоћ купили кухињски сто и столице, металне а тапациране. И сто је штогод тапациран, ноге се склапају (свака за себе улази у суседну страницу, ал' су ноге жешће, цеви су цол дебеле. Погледали смо слике, прокоментарисали и онда сам дотерао кола из гараже, те смо изнели и тај сто и столице. Синоћ смо, на Ленино наваљивање, напокон купили и блендер, што је у ствари онај миксер за сокове, као што је имао онај чешки миксер, само већи, и то најјефтинији - 13$. Лена обожава милк-шејк. Кад данас видимо и Го и Рикардо купили исти такав :). Наравно, иде и Нинин рачунар, сто столица и кревет, а ваљда и полица за књиге.
14-III-2025 - 5-VII-2026