22-V-2011.
Сели су сви у сакса и отишли за Београд. Го, Стенли и Лена су се углавном мували по центру, има фотки код Коња, са Таша, и из неког кафића где су се срели са неким Гораниним познаницима са мреже, који се исто баве три де моделовањем и развојем игара.
Док су седели у некој посластичарници, спазе нечије остављене новине, отворене баш на овој страни. Ово је морало да се покупи и сними. Каква коинциденција, да дођеш у прапостојебину и у укрштеници видиш свој рад, убачен као илустрација... „глумац са слике“, решење Ташко Начић. Осим што то није његова слика, није он на слици, то штавише и није слика. То је рендер три де лика који је Го направила пре годину-две, док се бавила том врстом вајарства. Била је тада урадила и Хемфрија Богарта и још два-три лика.
Каснијом претрагом се испоставило да на мрежи слабо има Ташкових фотографија, упркос томе што је играо у неколико култних филмова. Јер то не постоји у зглвном дигиталном облику, то што се врти по мрежи су шмрљаве преснимке са видео касета, а и оно деведеова што је излазило као додатак уз новине (што је било врло популарно претходних неколико година) није било у неком квалитету. До ремастерованог издања, например, „Маратонаца“, ће проћи још десетак година. Уосталом, и данас кад се тражи његова фотка, без обзира на то који је претраживач, искаче ова слика, негде у првих пет, негде у првих двадесет, али обавезно бар двапут на првој страни.
Тако неко састави укрштеницу где у неком пољу треба да пише „Начић“, уредник закључи да ће бити добро да ту дође фотка, момак који слаже страну потражи фотку, е ова је технички најбоља, добро ће да изгледа у штампи...
Нина, Ендер и Раја су за то време били негде на Дунаву. Судећи по фоткама из њеног Никона, негде око хотела Југославија, мало узводно, вероватно већ Земун. И они су се састали са друштвом с којим се знају онлајн, један брачни пар који је индиректно већ увелико познат, он је у екипи која ради чувен овдашњи сајт, ма шта чувен, практично култни, назив сајта је ушао у речник. Не сећам се тачно одакле се знају, биће нешто око путовања, јер су њих двоје (а сад већ и клинац) обишли света. Сајт може да се ради и са лептопа негде на плажи (што нисам радио само зато што не волим ни да помислим да видим тастатуру и песак у истом призору, а и екран на независном је гладак, шта, себе да гледам?), па су они тако проводили више месеци годишње зајебавајући се којегде, а сајт је добро пичио. Е сад су се и физички срели, прошетали кејом, клопали на неком сплаву. Он је гурао колица са клинцем, Нина је носила Рају у носиљци, на упртаче.
Могуће је да су Го и Стенли остали у Београду, можда су и ноћили код Лене или већ код неког, видим има пар ноћних фотки из Гораниног Еоса 40 где су њих двоје са неким младоликим фацама у неком врло урбаном амбијенту, а и те фотке су од следећег дана, кад смо ми отишли у „Рому“ на пицу. Фотке су нешто шашаве, бар оне што је Нина снимала, њен Никон је радио тамније и контрастније, па на тим фоткама и ја већ имам некакав тен, а Ендер изгледа као прави Мексиканац (због чега више пута најебе, зауставе га пајкани све мислећи да је украо кола). Оно мало што сам ја шкљоцнуо Фујицом је већ сасвим нормално.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Ендер Аквила, еос40, Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), независни, Рју (Раја), саксо, сплав, Стенли Бергер, Фујица (Фујица), на енглеском
19-I-2025 - 5-VII-2026