28-III-1994.

Слично оном кад смо радили деноминације, ајде још једна, надамо се да је последња. Једино што се сад не дели са 10, 100 или 1000000000 (да, било је и тога), дели се са 13000000, јер на толико је ошацован однос последњег инфлаторног динара у односу на један Аврамов динар.

Фора је иста, све знамо као и пре што смо знали. Главни разлог зашто ово нисмо урадили одмах сутрадан је што је нови динар био у оптицају са старим још месец и нешто, док се то није испрало из система. То је изазвало и гомилу других зврчки у апликацијама - сви жиро рачуни су остали исти осим што је на рачуну за нове динаре прва цифра замењена неком која је некад била намењена, шгјз, Словенији или Македонији, па су фирме имале два жиро рачуна, а како се шта књижило то се више нико не сећа, мора да је био хаос.

Тј под овим датумом имам SECI24А.PRG, а под четвртим априлом SECI241.PRG - онај први је био за аналитику (дакле купце, добављаче, камате), а други за главну књигу.

Ово сам ја писао за себе; Сале је, наравно, имао своју верзију. Концепцијски се нисмо слагали, што је океј, јер он је покривао и материјално књиговодство, где је морало да се пази и на цене материјала и на то како ће утрошени материјал да се обрачунава. Ту је било разних метода, фифо (увек се троши прво најстарије набављено), тренутна просечна, месечна просечна, и свака је имала своју грешку.

Моје је било финансијско (са укупно два поља са износима) и робно, где је цена на излазу била произвољна, а разлике су се напросто докњижавале, уради се нивелација и готово. Мени је било лакше.


Спомиње се: Александар Расков (Сале), на енглеском

21-XII-2024 - 19-X-2025