12-VI-2002.
Нина је била на свом матурском балу. Јесте да је у гимназију ишла само до бомбардовања, дакле ни целу годину, ту има доста њеног друштва из Змаја, ту је Сузана, Вера, ћерка једног професорског пара из 13. фебруара па се и отуд знамо, ћерка ветеринарске инспекторке... Отишла је код Арпике да се среди, јер јој је Вишња наручила фризера, а и себи, иде и она, ради у просвети (као чистачица у гимназији). Тј прво је пробала да им среди интернет везу, јер нешто није хтео да се укачи на поштин модем, чак ни не пријављује заузето, само ћути и не повезује се. То му је после средио комшија, њој није успело.
Судећи по фоткама (које су стигле касније), био је баш прави матурски бал, девојке у хаљинама, прво академија у Дому омладине (ака културном центру) па онда у хотелу. Остали су, наравно, до зоре. Тј до око три, а онда је део друштва отишао до Мравињака и Зеленог Звона, ал' њу су жуљале сандале па је у повратку свратила до једне од горе набројаних, па онда звала кеву да најави долазак, заборавила да понесе кључ. Е, одвикла се, овде увек има неког код куће, кључ јој ни не треба. Ту је здувала своје прво пиво, Хајнекен, „пунолетна сам овде!“ па отишла да спава. Таман сам зинуо да кажем "гле сад има и Хајнекена", кад рече драга моја да га је било и пре, само га се ја нешто не сећам, имао сам слепу мрљу на том месту. Каже она да нисмо имали пара, што објашњава природу речене мрље.
Мало је нажуљала ноге у новим сандалама, па је сутрадан опет (у истим тим сандалама) отишла до Арпике по патике, па одатле опет у гимназију, где је разредна (мислим сестра Чаргине друге жене) делила сведочанства. Онда су отишли до „Корзоа“ (да, корзо, ал' је сад у том простору неки други кафић) „на кафу“ и остали до 22.
(овај снимак сам скрпио од њених тадашњих снимака, чудо једно како је још онда предосећала да ће једног дана моћи да се састави. Ово је авлија код ћалета и кеве.)
Ћале био нешто баксуз са трабантом, једна свећица није била добро притегнута па је испала, последњи километар до наше куће је возио са једним цилиндром. Кад се сетим да сам га терао са једним цилиндром данима, док не успем да га натерам да се сети да има два. Те свећице су толико пута одвртане и завртане да се не бих чудио да је навој врло проходан. Једном се одвила и на шкодилаку, срећом упала је тамо та тране. Нисмо прешли ни двадесет метара тако, и већ је стигла да замасти цео простор мотора.
Каже ћале „Нина стварно једе мало, као манекенка. Но, ако је њој довољно, нама је потаман, али нам је необично да једна одрасла особа тако мало узима хране“. „Овде је тако лако угојити се - сви рекламирају храну, и то посну, ал' удешену, стварно има ствари прсте да полижеш. Треба снага воље да се човек не угоји. Гледамо прекјуче на базену - овог пута нас није мрзело да се бавимо демографијом - од 24 одраслих, 10 је било ашаша дебело, и још једно 4-5 онако у категорији набивених и елегантно попуњених, те она шака јада мршавих и жгољавих. Иако имам исту килажу као и увек (80), овде се осећам као да сам јако ослабио :). Форд спада међу аматере овде; прави дебоси се рачунају тек од 120 навише.
“Е да, овај посао са Свирагузом је добро кренуо, опет сам направио Брекси посла јер не стиже да испопроверава ово што сам досад урадио (од списка са 10 тачака, који је требало да ми траје до 5. јула, откачио сам првих 5.25, један додатак за попуњавање времена сам урадио четвртину и истражио остатак, од преосталих 4.75 један није мој, и сад сирота мора да прекраја планове - "because you kick butt"). ЛМ, бити ће лова, важна је лова, лова до крова (Млинарец).
Рик је наставио да зове и наредних дана - и данас је звао (ваљда четврти пут) да ми каже да је решио проблем. Спомињала се и ракија и свињске уши итд итд.
Шеснаести. Нина је спремила деди и баби једно свекинеско, стр фрај (ака „СТР Фрај“), што овде иначе једемо већ неко време, осим што Лена баш и не воли, за њу се одвоји нешто пиринча, докува са млеком, протера кроз мирка и ето сутлијаша, а онда наш део може и да се заљути мало. Лена је сад исто ноћила код те другарице, а ова је тек после тога отишла код бабе. Пошто је Нина однела свој диск из машине, намеравам да купим неки јефтинији па да Лени оспособим њену машину, бар да има на чему да се игра. Нешто се наоблачило и дунуо штогод ветар, па и базен прескачемо, мада би вероватно било довољно топло за купање. То углавном одлазимо Лена и ја, већ сам навукао и поприличну фарбу. Првих неколико дана смо се још и мазали којечим против сунца, а онда прогласили победу, већ смо поцрнели за ову годину колико треба, све океј. Осим што смо, изгледа, једном мало претерали, њој ништа, а мени се ољуштило чело. Но, и нова кожа је брзо ухватила фарбу. Нешто је јаче ово јужно сунце, нисмо још навикли.
Легао и први чек на нови износ плате - сад ми не обрачунава више на број сати него сам на фиксних 64800$ годишње (бруто), лакше се дише. Чак сам добио и путне трошкове, све заједно изашло на 1800$. Ту некако испада да кад возим добијам 20$ на сат, а кад радим 23$, ал' бар тог дана ухватим неких седам сати вожње и четири сата рада, није ни лоше.
Са Нином се договарамо шта да нам донесе из апотеке - остало ће или ћале да јој ували, или има и овде да се купи. Препоручио сам јој да оде год Јасмине Влајин у апотеку и да је поздрави с моје стране, а онда има да нема да нема. На списку су углавном антибиотици, што је овде поприлично скупо јер не може из самоуслуге него мора на рецепт, а немам здравствено.
Пише она „Што се нашег лепог града тиче, некако ми се све смањило, али навикла сам се брзо. Има доста новоотворених продавница, и ту и тамо понека нова зграда. Завршили су оно насеље код дечијег диспанзера и сазидали су још једно преко пута од Елмонта, тамо где би обично долазио циркус“. А, да, то су они Слобини станови што је навалио да зида за не знам које изборе, канда су то најзад довршили. На већини места је то било батаљено, било је важно само да се сликају темељи за други дневник. [касније сам видео да ни после није било славно, врло брзо се ољуштила фарба са фасаде]
Двадесети. Овде је прексиноћ падала нека мећава, грмело севало и трештило, но пошто смо на брегу, видели смо издалека како сева иза планина, и видели да се приближава, па смо погасили машине и почупали каблове из зида (сигурно је сигурно). Струје је нестајало пешес пута. Најавили су и репризу за јуче, ал ништа. Го није ни чула - код њих је једнако врућина, но сад су бар набавили еркондишн па им је лепо :).
Ћале јавља да је био са другаром са баште да нам поново заваре шарку за капију на кући. Нина је шврљала по кући, побројала шта је покрадено - звучници, винске чаше, Горанине каубојске чизме, она руска гитара. Послао сам им зипован впас, да им Нина распакује негде, направи скраћетицу на иконостасу, па да могу да играју и кад нису на вези.
Бар је фоткала по кући па бар имам ваљан снимак кујне, углавном исте као што смо је и оставили. Ту је стари мирко, сад већ 22 године стар, на њему још оне керамичке посуде, шверцоване из Румуније, за шећер и со, лименка за кафу, ту је даска за пеглање у буџаку, ту је канта за отпатке из Мађарске, флаша од Наполеона (откад и откуд ли нам то?) и скоро све вазе поређане горе, светло над судопером и даље ради, и гајтан од, ваљда, косилице - не знам што га је ту убадао, има десет утичница згоднијих за рад напољу.
Двајстрећи. Кева има температуру 39, Нина и ћале већ дали ибупрофен и стављали хладне облоге, масирали је комовицом, ал' слаба вајда. Хитна размена имејлова, ал' слабо шта можемо одавде, рекли да зове хитну. На крају је комовица и помогла, тј сетила се Нина како им је мама скидала температуру. И то је нешто брзо прошло, а кад је пала температура престали су и болови и тек сад кева неће да чује да иде код лекара.
За комовицу је питао и Штева - укриво је нагазио нешто у кујни, истеглио тетиву или угануо ногу и сад му треба за облоге. Послао жену, ћерку и ћеркиног дечка (биће да су прешли у стан на 25. мају, па је ту близу), а ћале му спаковао мало више, то је лек и за споља и за унутра. Сутра треба да дође и Данило, да га најзад упознају.
Спомиње се: 13. фебруар, 25. мај, Алан Робин (Форд), Арпад Гунароши (Арпи), Вера Вранеш, Вишња, вПас, гимназија, Горана Средљевић (Го), Данило, Дом омладине, Елмонт, Зелено звоно, Змај, Јасмина Влајин, Јелена Средљевић (Лена), корзо, лоза, Миланко Ведрин (Чарга), мирко, Невена Средљевић (Нина), Рик Нетер, Сесилија Роксбери (Брекс), Стеван Гарај (Штева), Сузана Ињачки (Сузана), трабант, шкодилак, на енглеском
16-XII-2024 - 5-VII-2026