31-XII-2013.
Стигао мопед. Неком брзом поштом, лепо га истоварили из комбија, поузећем, платили смо колико већ дође тих 300€ у динарима, плус превоз, готово. Леп, Томосов, аутоматик двобрзинац, црвен. И то произведен у Холандији, знам да је Томос тамо имао погон, још је и Нора или беше Анита оно 1973. рекла да има такав.
Јеее... нисам то возио још од 1971. Напумпам гуме, сетим се како се пали (добро, мало сам и ртфмовао), изгурам га на улицу, стартујем, пали, иде. Одвезем се до ћошка, окренем... хм, ово баш и није окретно као бицикл, корман иде до 45° лево-десно, то ће захтевати мало вежбања. Мада, ово и није за мене, него за њу, да може мало лакше да оде до баште.
За дочек смо имали печену гуску и руску салату, права празнична вечера. После смо нас двоје и Го забављали Нешу. Го је паркирала свој лептоп на Змајчека, пројектор на сто (види се по углу одакле баца слику), исправила му геометрију, уме тај и то, па смо гледали Машу и Мистер Бина (цртаног) цело вече и било нам је лепо. Последња фотка је од 1:20, Неша стоји испод пројектоване слике и гледа у њу.
Невероватно, али за цео дан се накупило укупно три поруке у пошти - послао сам један селфи у редакцију Суштине, сликао себе у висуљку на јелци, оштро али ситно, ал' баш новогодишње, и два члана олдвејва желе СНГ свима у групи (а и ван ње). Са посла ама ниједна, цео запад сном мртвијем спава.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), дочек, Змајчек, Ненад Бергер (Неша), олдвејв, суштина, на енглеском
27-XI-2024 - 17-X-2025