08-III-2010.
Расписао се олдвејв, о свему и свачему. Кренуло од неког реиздања нечега Хендриксовог, где су цедили суву дреновину из неког студијског снимка, па прешло на разлике између верзија апликације у којој држимо (и размењујемо) каталоге своје музике, па дошло до тога како је Шкрби жена упутила замерку што је толико нагрдио „Аватар“ иако га није гледао. Е, кад га је погледао, направио је списак од десет најглупљих ствари које је нашао, и то само из категорије „не видим како могу да тврде да ово има смисла“... Ту сам се нешто и сам прикључио:
Мила мајко... Сандра Болокс је успела да преотме примат друге највеће дромбуље Холивуда на мојој листи (*) након што сам гледао тамо неки филм и сконтао да она, како се зове, јебо је пас, не могу да се сетим, заправо уме да глуми.
(*) Наравно: она циганштура што је приде и певаљка, како се зваше, заузима доживотно прво место.
Негде при врху моје листе таквих је Џулија Робертс, она што су јој уста дизајнирали лењиром из једног потеза. А пре једно 8-9 година није било филма у ком се није појављивала.
Џулија Робертс! То је она чијег имена нисам могао да се сетим! Крампача која мора да стави руку на уста да јој не би слетела нека птица на језик.
Сандра... има симпатичан осмех, мада сам синоћ поново налетео на пет пута бољу фацу из тог жанра, и кроз цео филм ("Девојка из понедељка") сам патио од дежавија. На крају сам прочитао име са шпице (Сабрина Лојд), оверио је на иемДеБеу, и скапирао да је се сећам из неке блентаве серије (Слајдерс) где је била јако симпатична и отприлике једини разлог зашто сам издржао чак до четврте епизоде. Добро, не баш целе.
Ето, издангубио сам двапут. Али, сад бар имам племенити циљ да вам огадим ђубре и да вам приштедим два и по сата живота која бисте паметније провели кад бисте гледали неки талк шоњ на Пинку
На ппп форуму је било шес метери расправе, отприлике са истим закључком. Скинуо сам неки снимак камером из биоскопа, и то руског (дакле, всје гаварјат па руски), прегледао, прибележио списак примједаба отприлике исте дужине (али скроз различит од твог, осим по тежини), и донео једногласан закључак да Сигурни треба скинути са ботокса. Филм обрисао сутрадан, који ће ми. Занимљиво делује на руском, лепо се примети како америчански морнаричко пешачки (ака ултра-марински) још дрвеније звучи у преводу. Канда су потрефили преводиоца, који мора да је некад давно писао реферате, легло му.
Џејмс Камерон је прототип редитеља који руши све пред собом, али и иза себе. „После мене, потоп“, каже Камерон. Мене занимају они редитељи који кажу „После потопа, моје“.
Нисам ни дошао до списка асоцијација које сам имао у „Аватару“, а толико их је да сам спреман да твдим да је та прича једно ординарно постмодернистичко ђубре коме чак и Бреговић има да скине капу. Но, постмодерна је свакако завршила у два изведена правца: европско „ви то ништа не разумете“ и америчко „ви не можете да уложите колико ја могу“ (има и оно кинеско „ви то не можете да направите толико јефтино“, али правите се да вас нисам подсећао на то).
На послу, као и обично. Дејвид договара некакав семинар са нашом муштеријом у Норвешкој, Ник координира између Ђианг и Лоре, канадски еквивалент АСРМа и Ешрета пита што Феривер још није платио 2200$ канадских за штанд на сајму, неки Џ.К. са Корнвела пита да ли Федс ради на пипкави екран (да, али само унос фоликула и оцењивање ембриона - а, каже, мислим да им само то и треба). И Денијел се појављује у неколико имејлова, канда му је опет био активан период. За то време, Дејвид је таман слетео на Хитроу (добро, десетог).
олдвејв је сутрадан већ одмеандрирао у приче о говеђим реповима у Нишу („домаћи не наручују репете да не испадну алави него гледају у мене, а ја не наручујем да не испаднем алав... завршимо скоро гладни“). Злотвор пита како би радила мрежа са неком комбинацијом старијих и новијих пенџерија (један сервер 2003, две-три хр машине и један Њ7)... одговорим овако:
Ако под W мислиш на Њорд, то ће да ради, али то још не значи да ће мрежа да ферцера. Ако ће на мрежи да се користи било каква апликација која подразумева фајл шеринг (серинг), и дође до мешања самба протокола - виста, седмица и сервер 2008 користе СМБ2, сви остали кеца - онда ће то да кења. Мали мекани је потврдио да је ту негде на релацији СМБ1-СМБ2 зврчка, и да то јесте баг, и... још раде на томе. Већ тројица Индуса у Редмонду су чачкала, сад је прешло у руке четвртом, а ка'ће, не знамо.
Што је иначе стари попиздитис, тако нешто је правила још комбинација између W95 и W98, само ти затвори фајл ни крив ни дужан, бафери остали прљави, то нит пере нит качи да се суши, апликација се крши... док нисмо машину са старијом верзијом пенџерија прогласили за сервера. И онда дође ко је већ турао мрежу, и провери - каже све у реду, ево из Ворда могу да снимим на другу машину. Не мош то опасуљити да мрежа која ради на тренутке и мрежа која уме да држи четрдесетак фајлова отворених сатима није исто. Срећа што нисмо били код муштерије у истом тренутку, носим кломпе #44, улупао бих га.
(описани случај се десио у јесен 1998. у Свемиксу)
И расејани се активирају, пЛазић најавио долазак за почетак јула.
Гери послао заједнички имејл целој екипи, са нагласком на мени, да се упознамо, тј да нас он паркира у собу и да из ње не изађемо док се не договоримо. Пројекат је прост, да се извезе база класичних постера тако да може да се увезе у мајескјуел, јер је он све те податке завештао неком музеју рокенрола у Сан Франциску, или тако нешто. Дао ми је једног за технику и једног да му се обратим за плаћање. Нашао сам одмах и последњи зип, cpData2005-07-14~08-59-14a.zip, релативно свеж... ал' ако он има свежији, нек дотури.
Лена имала интервју са Утрехтом. Нема пријемног, јер је мало немогуће организовати га за толике издалека. А и та тестирања углавном помажу онима који су вешти са тестовима, а што не мора да се баш поклопи са стварним знањем, ставом и радним еланом. Зато тај интервју траје 45 минута, па се ту мало боље упознају са кандидатом. Нина је у Атланти, враћа се у петак. Код Горане ништа ново што се тиче доласка, тј још не зна шта и кад. Две недеље је чекала шефа да се врати са одмора да јој каже може ли у априлу, а он кад је дошао, рече да пита неког изнад. Џаба га је и чекала. Прошао им је периодични преглед, опет није било унапређења, али је бар добила повишицу и једнократну награду, тако да јој је зарада, све заједно, за ову годину скоро 80 хиљада.
Ендер је ваљда нашао посао, али са друге стране залива. Каже, боље и саобраћај али са нормалним радним временом, него у другом одељењу исте фирме, које је на 3км одавде, где је својевремено био на приправности, саставио три дана за две недеље и захвалио се на сарадњи. Проблем је што је то са оне стране залива, дакле сваког дана двапут кроз тунел. Налето ће бити проблем, кад нагрну туристи - довољно је да се нађу два давитеља (мачака*) који од зорта не смеју брже од 50 кмч, иако је препоручена брзина у тунелу 90, и одмах се створи колона. Јесте да колона иде, али иде споро, тај мост-тунел-мост је дугачак два километра, а колона уме да се пружи и по десет километара пре моста. И џабе што на радију јављају где је гужва, чак и на аутопуту има светлећих табли где пише на ком је мосту гужва (има два, може да бира), кад то у ствари касни. Више пута се десило да семафор каже "чека се 20 минута" а прођемо глат, или одемо на други мост а тамо се чека 30 - јер су сви видели знак и променили путању, а овде се можда већ рашчистило.
Десетог увече сам водио Лену на нешто у изложбени павиљон, таман тамо где је „крај друма“, пише на табли. Делује блентаво кад наиђеш на тај знак, након пар стотина миља аутопута, куд баш сад кад има још 2км до плаже. У ствари, јесте крај друма, почињу улице. Тај павиљон је међу ретким зградама, а да ту бројимо и четрдесетак хотела, где су се сетили да би можда могли да пусте архитекту да се размахне. Осталих 99,9% зграда је у некаквом као традиционалном стилу. Ово је павиљон типа челик-бетон-стакло, али су линије (а и на споменику испред) изведене да прате обрисе троуглог једра. Немам појма шта је имала, да ли је била нека изложба, предавање, такмичење, штагод, ја сам зверао около, фоткао Фујицом, и чекао да се то заврши. Добар су амбијент направили, чак и под тим стаклом, које се пружа ко зна колико метара у вис, немаш осећај да си изгубљен у простору, него се осећаш малтене као код куће. Ваљда што је све под тепихом, оним тврдим аеродромским, свеједно добро упија звук, не одјекује.
----
* кевин израз, кад каже да неко дави мачке, значи да се вуче као гладна година, као мртвац кад сере.
Спомиње се: АСРМ, Гери Брендивајн, Горана Средљевић (Го), Градивој Шкрбић (Шкрба), Дејвид Бертон, Денијел Бертон, Ђианг Вонг, Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Лора О'Хера, Мајкрософт (Мали мекани), Невена Средљевић (Нина), Ник Скејџ, олдвејв, пЛазић, ппп, расејани, Свемикс, Федс, Феривер Фертилајз (Феривер), Фујица (Фујица), на енглеском
1-X-2024 - 5-VII-2026