04-XI-2007.
Јуче навратио Грег. Штета што сам цео сат био на скајпу око СФБЦа (и са Дејвидом у Торонту) па сам пропустио пола зезања, ал' он је стварно међу реткима овде који уме да се зеза по нашки. Не само да капира, него је и брз да прати и подигне улог.
Судио је неку хокејашку утакмицу у крају; краткодлаки је други судија, дошли заједно.
Нешто касније, кад је чуо да Лена већ другу годину учи јапански, "е то ти је добра прилика, да се огребеш да ти Јапанци плате двонедељни боравак" "већ јој је понуђено, и то тронедељни" "сам казо - увек је била корак испред мене" :).
То са Јапаном није једина таква понуда, било је тога после још. Прц је, наравно, у томе што су то све неки младолидерски* течајеви за будућу управљачку класу, дакле не нешто стручно или научно, него пука главологија и манипулација. Није да не би умела него јој је гадно. Други прц је, у ствари, пре првог: виза. Могла би да оде, не би могла да се врати.
Данас поподне смо отишли преко, у Ленгли, двојим колима. Н.А.С.А. (са тачкицама, национално удружење ауто спортова, преко пута од нечег што припада НАСИ) је на стадиону уприличила тркалиште, где сви има да возе слалом између наслаганих гума, на штоперицу. Нина је прошла неки такав курс, и њен 360 есикс је дорастао задатку, са тим новим гибњебима итд што смо јој помагали да замени прошле године.
На фотци је њен ауто лево од бандере. И да, сасвим је нормално да је бандера дрвена, а преко пута да је неко чудо где се тестирају свемирска чуда. Ово је бре Америка, има дрва колико ти душа иште.
Уме да вози, боље но што сам ја икад умео. Снимио сам подугачак видео њене вожње, ал' пошто Фујица на видеу тера само вегеа резолуцију, није нешто за показивање, а и даље је гломазно.
Овај велики аутокрп сам оставио у пуној величини, па ко воли нек се нагледа.
Објашњавам за олдвејв како се ради на даљину...
Случај 1, пре пар година. Окачим се на сервер у Антверпену преко Цитрикса, и одатле, кроз локални НетСапорт (што је нечији пакет за даљинско, немам појма чији) зајашим шефов лептоп, па онда одем да гледам како се он качи на Њујоршки сервер преко тамошњег Цитрикса, и онда јаше Симину (Сима) машину кроз још један НетСуппорт да коначно нешто урадимо. Ја пред собом држим одштампан снимак белгијског варијетета азерти распореда на тастатури, да бих могао да куцам. То ми је био рекорд, четири скока.
Недавно, нешто мање али исто перверзно, окачим се на сервер у Холандији кроз Terminal Services (звучи као погребни дућан :), стартујем ТС Админ па одатле зајашим шефову сеансу. Он стартује Виемвер и у њему XР, у том XРу има неки Сисков ВПН помоћу којег се окачимо на једну од машина у Сан Франциску :). Шеф повремено смрси нешто на холандском и пребаци тастатуру са Ср Латин на ЈуЕсАски.
Неко вече сам избројао седам екрана у распону од два ипо метра. Педагошким редом, од ближег ка даљем: моја два монитора, па ТВ, па независни, па Нинин лептоп и још два дебилна телефона са својим екранчићима (е, осам, заборавио сам Фујицу :). Е а зашто доноси лептоп? Па да гледа шта следеће да ради у игри, јербо је у ТВ убоден ПС2 :).
----
* реч младолидер је можда тада већ постојала а можда и не; натрчао сам на њу пар године касније, на пепепеју
Спомиње се: Грег Рубентал, Дејвид Бертон, Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), независни, олдвејв, ппп, Сајмон Бухолц (Сима), СФБЦ, Фујица (Фујица), на енглеском
7-XI-2007 - 5-VII-2026