31-XII-1991.
Симпатичан мали дочек, нас петоро назад, бака сама напред уз теве, и једна мала гошћа - ћерка Терезе. Она и муж су отишли некуд, моји такође, вероватно опет у Змај, Димче и Ивка би их вазда стављали на списак, иако ћале одавно није више члан школског савета.
Наравно, једна тура фотки је одрађена пре њиховог одласка, док смо још сви били ту.
Удесили смо све, колико смо могли у тих двадесет квадрата собе и кујне, да буде новогодишња атмосфера. Разапели смо гирланде од креп папира, купио сам неку јелкицу па и неку ниску од десетак лампица, што смо ставили на писаћи сто, на поду нигде није било места. И синтисајзер је добио свеже батерије, и ту је био и један 286 из фирме за играњац (мада се нешто не сећам да је за то и коришћен те ноћи), имали смо музику, имали смо и тај мали телевизор.
Било је забавно, а и бака је долазила да нам прави друштво. Девојкама је мама сашила нешто специјално, од ко зна чега, па су се удесиле - Нина је имала ову као принцезинску хаљину, а Го нешто црно, припијено, и некакав цилиндер шешир, што је можда донела Тереза.
Тепих на ком Нина седи је, веровали или не, крзнен. Био сам се рескирао да најзад узмем праву јаги антену за радио, да најзад можемо да чујемо и двестдвојку и студио Бе како треба, без онолико шума, а ионако смо већ још 1981. спровели два бужира кроз зид - један за телефон, други за антенски кабл. Антена је била поприлична, метар у ширину и метар и четврт у дужину, а и по висини је имала два директора, иза дипола, одмакнута за по пола метра изнад и испод. У дућану, она зграда што вуче и на дракар и на Френка Лојда Рајта, су рекли да ако пазаримо за одређени износ, имамо некакав попуст, 15 или 20%, па смо гледали шта бисмо могли да узмемо кад већ нуде, и узели тај тепих, таман смо са тим мало прешли преко те црте. Испао је одличан, удобан, мек, није се лињао. Штета што је после провео године смотан, па се усмрдео и на крају био бачен.
Девојке су ми прошле године удесиле браду некаквим гелом, то је била нова ствар у моди за фризуру, у отприлике маску Дарта Вејдера, где је оно на врху, испод уста, било сабијено, а ивице, оно где би се брци продужавали, истакнуто. Ове године су то радиле све три, и приде је гел био са шљокицама. Сређивале су ми и фризуру, не знам баш са колико успеха, али су се бар добро забавиле.
Како рекох више пута, татина брада је бесплатна играчка.
Уочити папир на зиду лево од кваке. То је једна сцена из Алана Форда, где пајкан тапка Боба Рока по глави, нешто у смислу, „мали, глуп си али биће ти јасно једног дана“. Десило се да је неко неког тако стварно потапкао по глави, а њих две су одмах рекле да то треба брже. Одакле вам идеја да треба брже? Па види се на слици...
Колико видим на столу, она је пушила Класик, а ја завијао, ваљда Банатску ружу, ту ми је тозна под шаком. Пивска флаша мора да је обрнула већ петсто кругова од пиваре до стола и назад, види се на горњем и доњем крају равног дела како је стакло мат, ту се таре о гајбицу. Бака је, видим, испекла савијаче са маком и са јабукама, како већ доликује.
Спомиње се: Алан Форд, Горана Средљевић (Го), Димитрије Јосин (Димче), дочек, Змај, Иванка Томашић /Чардић/ (Ивка), Невена Средљевић (Нина), Тереза Мазек, тозна, на енглеском
29-VII-2024 - 11-XI-2025