13-I-2007.

Нашао Џоела Сполског на мрежи, читам његове чланке. О томе како одредити цену софтвера... каже или штанцуј хиљаде примерака по 20$ или пешес по 50000, средине нема, јер штогод да урадиш, неко од муштерија ће да се нађе дискриминисан. Она теорија по којој ако продаш 5000 комада нечега по 100$, ту си изгубио бар 50000 што си мало наплатио једном делу муштерија које би пазариле и да је коштало 200, и још толико јер ниси продао онима који би пазарили да је коштало 60, 40... Ту онда крене мамуљање са верзијама, са овим без оног итд, и тек ту онда муштерије пизде јер им верзија од 100$ ради 95% посла, а за оних 5% морају да плате још 50. И ту нема везе да ли се ради о колима, озвучењу или софтверу, увек тих додатних 2-3% квалитета кошта још 20% пара.

Ево како сам препричао на шта то личи код авионских карата, где је врло вероватно да никоја двојица у авиону нису платили једнако:

Овде су, рецимо, авиокомпаније решиле да дају попуст али не и за службени пут. Е сад како знају који је службени, кад и фирме ретко купују карте за службени пут - свако купује за себе, ухвати поене на своје име, а после му фирма надокнади - како онда?

Па, не знају. Али рачунају да фирма неће плаћати неком хотел да седи преко викенда о њеном трошку у тамо неком граду, него ће да га врати кући за викенд. Уме да дође и јефтиније, а и ретко кад бива да неко путује службено од среде до уторка. Дакле, решење: попуст на повратну карту ако тамо ноћите између суботе и недеље.

Оно, и ту се неки снађу: треба да проведе две недеље тамо. Купи карту од А до Б за понедељак, повратак из Б у А у _други_ петак. Онда купи другу карту, из Б у А у петак, из А у Б у наредни понедељак. Тако је ухватио попуст за оба лета, а викенд у ствари проводи код куће.

Има још гомила фазона - гуглати "joel on pricing".

Е сад како ће јадни продавац хардвера код нас да разликује физичко од хемијског лица, тј Перу Перића од фирме? Па лепо, каже "за фирме је скупље", рачунајући да 90% грађана нема благог појма да је то одавно укинуто, да је порез на промет исти итд итд, па ако прође, прође.

Видим да сам радио нешто на њеном фолдеру, испод D:\DOX\EZZI\WEB_V4, пише тамо још нешто из новембра да „... не треба за етси в2: " "+this.ohtml.wraptag(Getwordnum(cZamena,2),"sup")“, а и „-- минђуше остају у множини“. А нешто сам петљао са гпИмаге Александра Григорјева да направи слике у задатој величини у поддиректоријима, што сам скинуо крајем децембра. Видим да је имало и нешто за генерисање веб страна... е сад да ли је то требало да буде засебан сајт, или сам само паковао ствари за Еци... Јер, ту негде сам употребио своје класе за генерисање хтмла да нешто генеришем... бемлига, шта ли сам то радио, тог директорија више нема. Срећа па сам већ био прескенирао код и бар имам ове слогове у табели, дакле имам неког трага. Ко зна шта се ту десило, можда је ово последња жртва периодичног чишћења дискова. Тек негде годину-две касније ћу најзад купити довољно велик диск и имати довољно места да не морам сваки час да бирам шта да бришем.

Тај пазар на Ецију је некако био кренуо тек након што смо били извели једну лажну продају, што је бајаги Данило пазарио једну сукњу, негде јесенас ваљда. Наравно, нит је платио нит смо му послали, ал' сајт то не региструје, то је између продавца и купца. Сад смо кренули да качимо још доста тог њеног хекланог накита, ал' ни то није баш полетело док није измислила квормере (в. Кућни), а онда ју је кренула карта...

Са Шкрбом, о којечему...

Ни у једној антологији, а прелистао сам неколико, немају довољно носа да погледају испред њега ван свог собичка. Етнографија им се завршава у Ирској и Шкотској, а Европа на линији Рим-Беч... Берлин је већ мало далеко. Знају за Грчку, али ону стару - ова сад се исто никад не спомиње. Нарочито откако су опет попиздели на Амере :).

На крају се све своди на почетну тезу да сам веома жељан читања.

Чарлс Строс. Дефинитивно трећи у цик-цак линији Виљем Гибсон - Грег Еган - Чарлс Строс. Синоћ сам завршио Акселерандо, и срећан сам што не морам да га преводим :). Мало је нешто смандрљао крај, и све ми се чини да је оно што сам читао као други део у ствари трећи... чек да сврнем на Википедију.

Гле, стварно су изашле једна за другом, али су изгледа две књиге Есхатона (Singularity Sky, Iron Sunrise) тематски између.

(о филмовима, са освртом на Бергмана, стигнемо до Мађара и филма „Контрола“)

Још нисам догурао дотле да гледам Бергмана... прво да прелистам ово што ми се затекло на диску :). Prexinoć узмем да погледам да ли ми треба превод за Контролу - и укапирам да

1) погледаћу га и овако и онако одмах (након два минута)

2) па ако мислим да нисам довољно укапирао, други пут са преводом (након три минута)

3) нема теорије да неко ово све преведе, напросто не може да стане (након три ипо минута) а и свет је некако отишао у неку финоћу, притисли Амери, шта ли, и сигурно ће "шта си који курац тако надркан" бити преведено са "па добро шта ти је" (проверио, јесте, мрзи ме да редигујем).

Филм је иначе веома условно СФ, колико и прва половина фантома из опере. Тј постоји неки тајанствени лик који гура људе под возове - цео филм се догађа испод Будимпеште, у метроу, главни ликови су контролори. Има блесавих фазона, али ме се доимају неколике ствари које овде нисам видео ни у Њујорку - како људи реагују (изгледа као да је мало радила полускривена дигитална камера), како глумци изгледају нормално, и како је све у боји, чак и у подземљу. Америка је сива, пиздим и дан данас. Како ми је рикнуо бренер (ипак - успева да напржи, а после смрзне машину кад покуша да прочита), кад будем турао нов има да префарбам кућиште. До мојега и сива. Да ми је да видим бар једну гвоздену ограду офарбану оном нашом плавом, да ме мине жеља :).

(о Ериху фон Деникену)

То ме посебно нервирало код Деникића, та теза да су наши преци били глупави. Били су само блесави, што су дозволили да пропадне знање, али не верујем да нису могли оно све сами да направе.

Седамнаестог, још чачкао Чертофа, на више места, ал' нема коментара у коду. Или нисам био нешто расположен, или није било ништа велико. Одавно имам интелисенс макро за остављање таквих коментара, дакле није тешко, само укуцам сс на почетку реда и добијем знак за коментар, датум време у угластим заградама, „сГрадљ - “ и после тог последњег размака само упишем шта треба... Ал' ако нисам, значи да није требало. Јер, како рече Брекс, „немој ми писати шта радиш, умем и сама да читам код, него кажи зашто то радиш, и нарочито зашто баш тако а не на неки уобичајен начин... да не би неко после тебе пробао то да исправља и улетео у тачно ону грешку коју си хтео да избегнеш“.

Спомиње се: Градивој Шкрбић (Шкрба), гугао, Данило, Кућни речник, сГрадљ, Сесилија Роксбери (Брекс), Шон Чертоф, на енглеском

8-VII-2024 - 14-V-2026