19-II-2006.
Повампирујем кућну машину... не у оном кућишту где је био Змајчек, него у оном где се плоча извлачи као плек из рерне, што сам добио од Рикарда. Елем, баталио сам Њ2К и прешао на ХР (да, XP читамо као hr и ми по кући и цео олдвејв).
Углавном ради колико сам и мислио да ће да ради - тј понешто се да преварити да ради како је и радило, само двокликнеш и оно ради. То, наравно, може зато што одавно не инсталишем тамо где Мали мекани каже, него на де диск, или ка, или како се већ заломи. Јер оно где овај каже буде обрисано или се нађе на насуканој партицији... чистије је овако.
Временом сам одустао од де, ка, ем, ен... јер у разним конфигурацијама, и кад се тури нека флешка или други измењиви диск, Пенџери повилени и испретура ми слова, па одједном диск на ком ми је то све инсталисано добије друго слово. С друге стране сам за оптичке дискове резервисао крај абецеде, тј углавном слово икс, понекад ипсилон (кад сам имао два). А свој радни диск, где сам баш инсталисао шта ми треба, сам прогласио да буде ку (и и данас је, мада ми дискови одавно немају слова, ал' је остало 'ку' у имену партиције). Директориј где је сав софтвер се звао Q:\sopstver (в. Кућни), а онда под њим, по гранама - базе, обрада текста, обрада слике итд.
А понешто вала мора да се инстал'ше од нуле. Тојест, скоро све само туриш и ради - ОпенОфис, Мозила итд, сав нормалан софтвер је нашао где је то и како био подешен раније и то укачи и готови смо за пет минута. Него све од Мајкрософта, то испозаборавља све редом, све мора од нуле, а није никад ни дозвољавало да га инсталишем где ја хоћу, мора тамо. Најтежи проблем је сетити се шта је све фабрички погрешно подешено. Не, већи је проблем наћи шта су још ново сјебали али може да се врати на старо, па онда наћи где се то гаси. И остаје тужна дилема, да ли се трудити да се то запамти или поновити патњу следећи пут.
Учим Нину да вози. Седнемо у королу, па полако по крају. Све капира, уме са мењачем, прописе је већ знала... једино оно паркирање уз ивичњак није никад савладала, ал' то ће овде ионако ретко да јој треба. Ишла и Лена с нама, па смо онда после вожње отишли до оближњег (има само миља до тамо) тржног центра и шврљали туда.
Нафоткао сам се онолико, а овај панорамикс је испрва испао сасвим нормално, у оном канадском програмчету, ал' то нешто нисам успео да нађем... па ајде сад (2024.) да поновим у Хугину. Забунило га што су плочице и на поду и на таваници, а приде се види и балкон... снашао се како се снашао. Скоро да ми се више свиђа овако.
Не знам да ли смо на крају и отишли у биоскоп, можда је био последњи део Ратова звезда... Ех, мислили смо да је последњи. Ако је то било данас, не чудим се. Јесте филм изашао још маја, ал' нисмо баш нешто били навалили да га гледамо, није хића, то ће ионако да се репризира још годинама.
Спомиње се: Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), Кућни речник, Мајкрософт (Мали мекани), Невена Средљевић (Нина), олдвејв, Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), на енглеском
4-VII-2024 - 5-VII-2026