15-XI-2005.
Један од омиљених породичних жанрова је брљиво око... кад на брзину прочиташ нешто па после укапираш да је погрешно али боље од тачног. Рецимо, ових дана Лена носи мајицу "tobacco and sports don't mix", што сам ја грешком прочитао (иако мајицу видим већ педесети пут) као "tabasco and sports". Или, у самоуслузи виси реклама за "snacks waiting to happen" што испадне "shit waiting to happen"...
Кад смо код сокова (а може и без вотке), најлуђа комбинација што сам досад пробао је кокосово млеко са соком од ананаса. Лудо & незаборавно, осим што не могу да се сетим какав је укус имало, ал' бих радо опет. Пробали смо овде свашта, углавном азијатско (јер не мора онолико да се укрчкава као мексичко и индијско), и било је свакаквих изненађења. Кинески кисело-слатки сос иде уз скоро свако месо. На зелену салату уместо сирћета, компот од ананаса, манга и још којечега. Јабуке уместо салате (што смо покупили из Русије још '78 и радили и код куће). Парадајз, лук, млеко и воће у истом оброку.
Све то може једно с другим, само треба мало петље да се проба.
Тај филм (#Сретно дијете") сам пецао целе године, и једва и оволико да се наватало. Нема везе шта и како, документарцу се у зубе не гледа.
Подсећа ме на неки филм, ваљда Анджеја Вајде, о Збигњеву Цибулском (за гледатеље са јефтинијим улазницама*, пољски Џемс Дин), филм "о њему без њега". Ови нису успели да саватају Штулића ни а да им каже у камеру, а опет се све мање више врти око њега, без њега.
(а пропао оног што се један згражава на „купите ово за 600$ и уштедећете 100$“ и сличне будалаштине)
Фала такође. То што пише да штедиш, пише зато што има мајмуна (који се редовно натрће) који се пале на то. Већ сам одавно огуглао на те њихове трикове, и кад ми се нешто учини да је добар пазар, узмем за сваки случај да испричам жени шта сам нашао, па ако њој не звучим убедљиво, врћи назад на полицу. Није истакнута цена? Идемо даље. Пише "уштедећете $10"... у односу на коју то цену? Нема цене? Идемо даље. У односу на $100? Ајде... прекопута је то увек коштало $75.
А за којешта што као може да се пазари преко мреже, али ти прво траже адресу па ће да ти пошаљу - чим угледам такву веб страну, ctrl+W. Траже телефон да ми се јаве? Ctrl+W. Има сто опција, ово у пакету с оним, оно у пакету са оним трећим, нема да се бира појединачно - адио. Зато и немам сателитску, а кабловску сам срезао на минимум.
(ту овај из Канаде пита зар је могуће да ни код мене није већи избор)
Да, имаш једног локалног каблаџију да бираш, или кога год хоћеш за сателиЦку, с тим што код ове он ваљда повремено зивка телефоном да јави шта си наручио или тако некако. Жицари конкуришу код локалне самоуправе да добију некакав десетогодишњи уговор да могу да развуку каблове, а притом морају да одвоје бар четири канала за друштвено-корисне садржаје, тј какав год програм да састави град. То углавном врти текст разних огласа, треба нам васпитачица у забавишту и два дувача лишћа за парк.
Гледао сам повремено шта нуде тањираши (ДирекТВ и некакав ТањирНешто), и у начелу исто срање. Ово с овим или оно с оним.
Овако за ових 8,50$ месечно, на колико сам срезао, имам три франшизе Ксија (ξ ака Crime Scene Investigation), два Лордера (које сам углавном престао да гледам), BBC вести на једном од два ПБС канала... хм, гледамо ли још нешто? Да, још две-три криминаљне серије које иду одмах пре или после ових - Criminal Minds (БАУ јединица, бихејвиористички приступ истрази, све гледају из профила), Бестрага (Without a trace, о несталим лицима) и Numb3rs где је главни лик математичар који, ах, невероватни геније, сваког петка нађе неку грану математике која ће да реши случај.
Док се вртео Стари Дрек, гледали смо и то, колико толико, а сад ни то. Е, да, и локалне вести (нажалост, у исто време кад и ББЦ, па то кад ово кад оно), јер имају милости да прикажу прогнозу времена _пре_ спорта, тако да у 23:18 гасим ТВ и седам осам за машину.
Деветнаестог фоткао биљке по кући... а запатило их се доста, мора да сам избројао туце саксија. Приземље је и даље кртлог (в. Кућни). Поподне опет до Ричмонда, да обиђемо девојке. Посебно фоткање за Чу, јер сад имамо и тај кухињски кантар, па смо је измерили. Рикардо је нешто чачкао Горанину машину, ваљда турио нову видео картицу.
Ишли нешто и да их снабдемо, сад да ли само до Крогера или мало ван града, негде уз И-95 има неки тржни центар где има и Волмарт и Глоц, биће да је ово друго. Видимо у самоуслузи на каси једног како гура пуна колица купуса. Каже Нина, "види Босанца". И стварно, док смо се мували око касе, деца се прошетају и чују да има и прави нагласак (био је са, ваљда, таштом и клинцима).
Једном таквом приликом, ове године или следеће, нас двоје цуњамо по Волмарту и товаримо у колица, а Нина и Лена се шећкају и разгледају. И запричају се са нека два момка, рекао бих старији средњошколци, можда матуранти, и некако дође до тога да погађају колико њих две имају година. Ошацују на седамнаест и деветнаест...
Како се продужи дан, тако испадне да се у Вирџинија Бич враћамо ноћу, што углавном није проблем - идемо контра туристичке раје па је гужва у супротном смеру, аутопут је па вожња није проблем, а ионако га знам напамет. Но, појавио се ипак проблем: корола је ниска. Ако ми се иза леђа нацрта неко са СУВим или камионетом, упичи ми фаровима у сва три огледала, јер су таман у тој висини, метар и нешто изнад тла, и једва видим испред себе. Пошто ионако увек возим колико видим, смањим брзину, што овај углавном схвати као позив да ме претекне, и то се на томе и заврши. Но, било је и да је та игранка умела да потраје и по десетак минута, са све спуштањем у четврту и вожњом око 60 км/ч.
----
* в. Алан Форд
Спомиње се: Алан Форд, Горана Средљевић (Го), Јелена Средљевић (Лена), Кућни речник, Невена Средљевић (Нина), Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), Чу, на енглеском
2-VII-2024 - 5-VII-2026