Вероватно дан кад се запослила као санитарни инспектор. (... 179 речи...)
И тако, санитарна. (... 10 речи...) У комшилуку, одмах иза Софије Летин, је живела Чаргина прва (и већ бивша) жена, удала се ту за једног електричара, 54. годиште, кога сам знао од пре, повремено смо се играли као клинци, звали га Жути јер је био риђ... Е, она је у ствари свастика др. Невеновог, који је тада био шеф инспекције, па је преко ње стигао абер да примају. (... 47 речи...) Жути је, иначе, десетак година касније нешто пострадао од струјног удара негде на бандери. Пензионисао се из места, није више био за посао, али му није потрајало, умро је за неколико месеци. Та баш није имала среће са мужевима. А штета, баш је једна мила и пријатна особа, да је пожелиш за комшију.
Временом сам упознао понешто друштва из инспекције, ал' сам их знао више по њеним причама него из виђења, а да сам нешто навраћао тамо, баш и нисам. Можда бих пар пута дошао по њу кад је требало негде да идемо одмах после посла, па бих проћаскао док она заврши шта има.
Запамтио сам у ствари троје. Пре свега Властимира, и то не по добру. Љига, вероватно удбаш, завршио вишу инспекторску (тј медицинску ал тај смер) и некако сматрао да он више зна од лекара. Намештао је зврчке коме је стизао, а од прописа које спроводи је знао оно о висини. После је сместио шефици (постављеној кад је др. Невенов отишао у приватнике) нешто па је она смењена и најурена. Њему су интерно признали факултет, па је, уз минули рад, зарађивао више него прави лекари, што је трајало док је инспекција била у надлежности покрајине. Кад је инспекција организацијски премештена у републичко министарство здравља (в. 02-V-1992.), цврц. Но, успео је и да једно време буде шеф.
Друго је госпођа Мира Честић, Личанка, удата у клан, мати оне двојице близанаца, од којих се један оженио једном од сестара Сметовачки (спомиње се то још 21-I-1973.), дакле од павлаке павлака. Могуће да је била добра у души, али се то тада још није видело, превише је избијало то што живе на буџином булевару и имају стандард изнад нормале. (... 40 речи...)
Трећи је Драгутин, лик кога сам можда видео једном или ниједном, али сам га чуо неколико пута, као већ старца, јер се јавља једном годишње да се изразговара са колегиницом. Он је легенда по томе како је завршио средњу школу са четири џака пасуља - толико је отац могао да му спреми, по џак годишње, да се прехрани док је на школовању. Газдарица би му то спремала, и он је заиста на томе живео све то време. Много касније се пронашла још једна веза... 06-VIII-2019..
А и то кад бих свраћао, касније кад су се преселили у дворишну зграду над пијацом, више сам се сретао са колегама из просветне инспекције, која је била на спрату изнад њих. Ту сам сретао и свог бившег директора, и Мару Страхињић, касније можда једном и Закета (он инспектор, е свашта).
12-VI-2024 - 10-VII-2026