У unosc.prg „f3f4 издвојено у засебну процедуру, да се не би понављало; у unos, unosd, unosdl, unosg и unosdg. Више ни не знам како су се разликовали ови са додатним словима - л би требало да је линијски унос, г групни... Ал' се не сећам ни једног случаја кад линијски није био и групни. Линијски значи ређање ставки, једна по реду, испод заглавља.
Написао и crea_all.prg, који ваљда некако прави празне табеле неком заобилазном методом, у .\tmp поддиректорију. Ово ће касније бити много елегантније, кад ми више не буде требала изворна табела да направим копију, него ћу користити фоксов подјезик за манипулацију подацима, и написати програмче које ће да изгенерише програмче за тако нешто, што ће радити и кад здраве изворне табеле нема. Ово је био некакав почетак тога.
Често смо ишли у Београд, иако смо тамо имали само две муштерије - институт за стране језике, скраћено Стрјеб (СТРани ЈЕзици Београд) и оне текстилце у Батајници. Београдски пут смо иначе знали напамет, морали смо туда кад год се ишло јужније, нарочито за оне електродистрибуције од Ужица па надаље, а сад смо морали мало више да пазимо јер су се појављивале разне препреке. На раскрсници пред Пекабеом су постављене тенковске препреке, они тетраедри од метар ипо бетона, па је ту морало да се вијуга полако, а све што прође је било под будним оком полицијског киоска, који је ту, издигнут на бетонском постољу, био одавно. Већ смо толико били навикли на то да се уопште не сећам кад је то склоњено.
Десило се ове зиме и да сам једном ишао опет сам у Вршац, и у повратку свратио до оне банке у Пландишту, нешто мало да им средим. Кад сам све завршио, питам шефицу (сад да ли је била директорка банке или само шеф за рачунаре, она нам је била официр за везу) да ли бих могао у месном млину да купим џак брашна. Није да не бих умео сам, ал' нит знам тачно где је нит кога тамо да питам. Нема проблема, седнемо у југа, одем, утоварим, платим, вратим је у банку, однесем то кући. После ме Сале напичкао што користим службени ауто и пословне везе за породичне набавке. Па јеботе урадио сам то кад сам већ завршио посао, поштено сам платио, буквално сам се огребао само за информацију и то је сад проблем. А оно зимус кад је она звала да јој се нешто хитно интервенише, и ти обећавао да ћеш да ме пошаљеш па ме послао негде другде, а њој срао како је пут у прекиду, нешто раде око Трбњева, па она проверила са саобраћајном и доказала да лажеш, то се не броји, а?
Уосталом, ко га јебе. Наредне зиме сам опет тако купио џак брашна негде у неком млину (који нам је био муштерија, тамо сам ишао послом) на малој прузи.
У осталим вестима, Слоба се кандидује за председника Србије. Јер председника СРЈ већ имамо, јелда.
9-II-2024 - 23-IV-2026