20-VI-2008.
Чудан низ догађаја на УАу. Један од Торонћана се решио да оде до Џерија Олсена да провери шта је с њим, и од настојника чује да је овај заиста умро пре неки дан. Већ недељама није било ни гласа од њега.
Остале занимљивости данас:
- разговор (гласом) са Оливером и неким ликом из Енглеске или Аустралије о нечему
- иБеј ми је послао још један рачун на -13,26$(... 16 речи...)
- још глупирања са енглеским: „if a dinner is served in captain's quarters, and the captain veers off the main course and goes straight for the desserts, where will the ship go?
[update: reconsider the problem for captain's halves, thirds, fifths etc]“
Негде ове године су нам се у глави спојили оријентири за јужни крај оближњег тржног центра. Ту је нешто било срећно (можда „срећни оброк“ у мегдоналдсу, срећан што ће можда бити поједен а можда и бачен, шта прво наиђе) и „црвени јастог“, што је био ресторан са морскетином (в. Кућни). Тај крај се отад па надаље звао „хепи лобстер“ (срећни јастог).
(ово надаље је из мог подугачког ентог одговора Шкрби на тему „зашто не волим да ме Мали мекани прати“)
Постоје тзв. дућанске картице, које служе томе да их имаш и на основу тога добијаш попуст. Не кошта ништа, а и они обећавају да неће продати твоју адресу ником (лако се проверава: направиш омању грешку у имену, и онда гледаш шта све стиже са том грешком у адреси), све све само да долазиш редовно и уживаш у попустима (који се премешта са артикла на артикал, па ако се навикнеш на нешто, дошла је маца на вратанца).
Е, један ловац на одштете се оклизнуо у неком таквом дућану, и тужио их што је сломио ногу или тако нешто - класичан сценарио, амерички сан (да ћеш неком да узмеш велике паре на суду). Ови прекопају историју његове дућанске картице, саберу колико је пута куповао пиво, и покушају на суду да га представе као алкохоличара.
Наравно, његов адвокат је то растурио, тврдећи да његов клијент није користио ту картицу уопште, да у ствари има другу и да нико не зна ко је у ствари куповао то пиво. Цврц је у томе што у ствари јесте, али ови не смеју да докажу да могу да докажу, јер се наводно број те дућанске картице (на основу којег се добија попуст) и број средства плаћања (чека, дуговне/потражне картице, поклон честитке, чега већ) не чувају заједно. Можда се и не чувају заједно... али би се дало саставити, преко милисекунде кад су слогови у обе табеле уписани, ИДа касе итд. Но, ако ови то саставе, оде у ветар цела та прича о анонимности.
У Крогеру имам анонимну картицу - кад се стара офуцала, да узмем нову, реко нисам понео наочари, могу да понесем да попуним код куће, донесем следећи пут - каже ова важи, откине картицу и провуче је преко скенера, па ми је да са све оним формуларом - аха, значи картица ради одмах, не треба ништа да се овери. Формулар је издржао до куће, нисам га бацио у њихове отпатке него у своје ;)
...
Мене такође чека део апликације који би требало да трчи на њеб сајтовима клиника (да пацијенткиње могу да се пријаве у Федс, распитају, попуне понеки упитник итд), те ћу опет радити њеб у фоксу, баш одавно нисам. Биће забаве :)
Сутрадан смо отишли до Сендбриџа. Време шмрљаво, облачно и спарно, ал' нам није сметало, било је сасвим топло и вода није била хладна. У ствари, још боље, бар није било гужве на плажи. На овом крају гужве скоро никад ни нема, а даље је пар километара, мора да се прође кроз цело насеље, мрзи Амере да се провозају за толико.
Шетали смо се доста. Ово је најдаљи, јужни крај плаже, они стубови су у ствари ограда са све бодљикавом жицом и ко зна каквим све триковима, јер иза те ограде је тзв. водоземачка база, тамо ваљда морнарица држи подморнице или оне људе-жабе или како се већ зову.
О нистовару СФ књига за читање... кружи неки фајл са 10000 књига. Ко ће то пробрати... па, врло лако. Побијеш сувишне ауторе. Моја правила за одстрел:
- аутор има два или више наслова са "The ово of оно"
- аутор има два или више наслова на библијске теме
- у два или више наслова има имена бајаги грчког или латинског облика (тртмртион, скарабуџијус, видиовос, глеонија)
И да видиш, за једно поподне се дало пробрати :).
Двајстрећег је Нина узела да провоза Лену и мене својим есиксом, свеже набуџеним, има сад и неке додатне сказаљке у сатићима уз леву ивицу ветробрана. Ма прави тркачки... Седео сам назад, под косим задњим стаклом. Хм, могло би то и мало више места да има. Не толико за ноге, то могу мало да искосим, него за главу. А и акустика, јеботе, само ми тутњи резонанција од оџака, ништа не разумем шта њих две напред говоре. Провозала нас и кроз неизграђене јужне делове града, још две мочваре па Каролина, те смо стигли и до риве, јужни крај, где је некад била прва улица па су ту прокопали канал до баре иза, да направе марину. Нафоткао сам се онолико, и наснимао видеа, мада Фујица баш не ради најславније по том мраку, или се баш нисам и нешто трудио.
Пар пута сам га и ја возио, ваљда је требало нешто хитно да одем по Лену а Нина није била ту, ваљда отерала королу да Ендер нешто погледа. Није да не умем, ако сам умео да се за два минута снађем са оном усијаном Дачијом и са трабантом и са камионом за селидбе, умем вала и ово. Него све нешто снеруке, као кад одједном седнеш за бицикл контраш. Педале тврде, мењач тврд, управљач сувише директно. Почињем да капирам зашто се то зове спортски ауто... ту треба мишића. Ал' добро, одвезао сам, било је забавно, не бих понављао.
Овог панорамикса сам саставио тек данас, шеснаест година касније. Лево је тај залив, десно почиње рива.
Спомиње се: Градивој Шкрбић (Шкрба), Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Кућни речник, Мајкрософт (Мали мекани), Невена Средљевић (Нина), Оливер Бајфорд, трабант, УбикАгора, Федс, фокс, Фујица (Фујица), Џери Олсен, на енглеском
8-I-2011 - 5-VII-2026