04-V-2014.
Пошто је први мај држ пр, нову ручну пумпу смо купили дан раније, па је монтирали тог дана. Старој се одломио држач полуге, њен ослонац, па сад виси. Џаба што је остало исправно, кад не може да се пумпа.
Леја с кромпиром је застрта сламом. Имамо две повелике гомиле старе труле сламе, донео Зекијев син, то су доњи редови из њихових великих стогова. То би требало да однесу на сеоско ђубриште, што је подалеко и много је лакше да то истоваре 100м од куће.
Нешто нисам успео да монтирам пумпу исти дан, него тек другог. Ако се добро сећам, морао сам да растављам доњи цилиндар, јер је пумпа била нешто буџена, клип није био у телу пумпе него метар испод, на дугој шиби. Е тамо се завртњи нису дали, ал' сам ја бандоглавији па су на крају попустили.
Данас смо држали Лени рођендан. Истина, пада седмог, ал' онда ради. И ћале је донео још једну коцку пене, ака торту од Брижите, све онако напрскано фарбом. Ал' добро, такав је. Бар је ручак био прави, са супом, похованим белим месом, руском салатом (ака Ољивје) и башка салатом од краставаца. И црно вино.
Десетог смо се опет залетели да ражџунглимо Клинцаид, ал' кишно је пролеће, узалуд се куробецамо. Бар су се расцветали божурови, дивота једна.
Једанаестог ми је пукла пластична копча на упртачу за шворценигера, издржала целу сезону. Згрумфовао* сам ово од жице, и та буџевина ће надживети машину. (и следећу... ево већ трећи трошим, а тај комад жице, сад већ штогод зарђао, и даље ради као првог дана)
Седамнаестог смо отишли до Лене. Била нека киша, таман стала кад смо кренули у шетњу, одлично светло, нашкљоцао сам десетак комада. Стигли до Меркатора (новог) где је купила усисивач. Код те куповине је била занимљива сцена, јер је на целом том одељењу са кућном техником радила једна девојка, сама, и управо је имала пиздарију са неким клинкама које су поставиле штанд, за накакву рекламну или НВО акцију, баш код улаза у њено одељење, па их је гањала да се помере пешес метара даље, не може ту. Док још није била готова са њима, приђемо да је нешто питамо, а она сва нарогушена... док није чула како говоримо. Пита одакле смо... „ја сам из Кикинде“. И ту се скроз промени расположење, дошле ми моје Лале.
Кад смо изашли, блесну сунце, небо чисто, а ја натрентан у тексас јакни. А био сам и шешир понео.
Нешто од тих фотки је стигло на Суштину, са подужим текстом приде.
-----
* в. Алан Форд
Спомиње се: Алан Форд, Јелена Средљевић (Лена), Јован Димијан (Зеки), Клинцаид, суштина, шворценигер, на енглеском
7-V-2023 - 17-VII-2026