06-XII-2008.
Го нам је у гостима. Њен нови еос40 још није накуцао 1000 фотки. Главна техно играчка је, ипак, њен ајПод, на ком је имала биџулд... што ми дала да се играм (тек једанаестог), свидело ми се, брзо сам сконтао како иде, и онда заборавио на то. Сетио га се наредне године.
Нини и Ендеру је био занимљивији ајПод, с тим су се зезали цело вече, док сам ја испробавао еос40.
Цео арсенал је на столу: њена дуга цев, видео камера (можда она иста из 2003. а можда и не), еос40, ајПод, стари Моторолин хокејски пак, и њена играчка визитка од оне фирме су-ја-ја-ил*. А, да не заборавимо и капу у облику жабе или жабу у облику капе, шта прво наиђе.
У КААРу сам управо пронашао Return унутар Try-Catch блока. Ајој. То се изричито спомиње као вероватан узрок зајебаних багова, па и C0000005, ака меморијског преступа. То се напросто не ради.
Маринко нешто око зависних форми, нешто му се појебе у форми позваној из форме, и на крају му кажем да имам пуну кућу и да немам кад, а он
ма да, нема проблема. Само сам "наглас" размишљао, ништа није то тако баш хитно. Уједно и да ти дам до знања да сам размишљао на ту тему. да не испадне да си баш џабе трошио време. Није то баш ни тако једноставно као на први поглед што ми се чинило. Мало детаљнија анализа а и када сам ставио на папир, отворило је пуно питања. Хвала у сваком случају. :)
Упорни следбеник месног листа, скроз у складу са њиховом политиком да, ако ниси „сасвим“ „сигуран“ да је то што си написао 100% књижевни језик, за сваки „случај“ стави наводнике.
Џорџ се пати са разликом између dem_pk и xxx_acu_id, јер је први ту само зато што мора да постоји, док је други наслеђени, стварни кључ, који је веза са свим и свачим. Јер је он навикао на апликације које су од почетка писали програмери, а за Федс је почетну верзију писао доктор...
Уз сву гужву, нашао времена и за блог...
Шта то губим на кући?
Ово продискутујемо жена и ја кад год неко на НПРу крене о томе како је власништво над кућом у којој живиш губитак.
Губитак чега? Вредности? Шта је вредност куће у којој живим? Баш ме брига, не продајемо. Добитак или губитак је вероватно у истим измишљеним доларима, као кад вредност компаније скаче или пада према берзи. Нису паре ишле из руке у руку, ништа се није десило.
У случају акција, ајде да, рецимо, постоји 5000 деоница фирме ШТБК, по 10$ комад, све скупа 50.000$. Прода се 100 комада по 20$. Колико сад вреди фирма - да ли 52000$ - што би онда значило да је неко дао 2000$ за нешто што вреди 1040$, или да сад вреди 100000$, што ће рећи да је 48000$ пало с неба. Е сад ако би сви покушали да уновче те имагинарне доларе, вредност би нагло пала на, рецимо, 3$, па би фирма вредела 15.000$ - колико је онда почетне вредности било имагинарно, 35 или 85 хиљада или колико? Да чујем. Није ни мени јасно.
Како онда са кућом? Вредност јој је употребна. Имамо где да станујемо, кров под којим да спавамо, амбијент у ком можемо како год хоћемо, што већ и радимо. Офарбали смо зидове, замислите: бело. Не оно пригушено сивкасто крмкасто драпкасто безимено као бело, него баш бело, јер МОЖЕМО.
Не само да немамо газду, него нас заболе и за тржиште. Шта нас се тиче да ли ће девојачка соба офарбана наранџасто да дигне или спусти вредност куће. Не продаје се. Шта нас брига што би нас кирија итд коштали десетак хиљада годишње. Губимо ли вредност? Не бих рекао. Штогод пара да туримо у кући, остаје у њој, у нашем џепу, и чува јој вредност дугорочно. Још пар година и укупан трошак ће бити мањи него што би била кирија (и остала срања приде, као што је обавезна кабловска, надувани рачуни за воду, повезани мајстори и остали, оглашивачи итд за које не питају да ли хоћеш него само наплате) за то време. У збиру, кућа је чист добитак, остаје нам више пара него без ње.
Само да се зна, камату на хипотеку смо срезали на око 15% од теоретске, прво тако што смо имали за учешће од 20% (и тако избегли суманут износ за осигурање дуга) и, нулто, што смо је отплатили за мање од три године. Може, само треба бити довољно луд.
Когод да вам каже да није економски паметно имати кућу, хоће ваше паре. Штогод да платите за кирију је ћао збогом, те паре више не видите. Штогод да турите у кућу, остаје са кућом. Могу да изманипулишу рачун како год хоће, чињенице остају. Могу само да посакривају неке од њих, кад гледају да вам продају нешто друго.
Успели смо и да се чујемо са кевом на скајпу, осмог. Слика је ситна, 320x240, ал је бар имала све те пикселе и личила је на њу. Ни звук није ваљао, мада имају деесел а ми овде кабловску. Питам се зашто онда, ал' дај шта даш. Бар смо попричали.
Деветог су сви (девојке и можда Ендер) отишли до океанографског... зооврта као. Го се нашкљоцала риба, корњача и којечега.
Дванаестог пекла ћуфте... између осталих домаћих специјалитета за ову недељу. Јан би звао док цврче у тигању, а скајп би као за инат кренуо са микрофоном на камери, који је далекометан и неселективан, док не пребацим на онај на слушалицама, који је близински. Тако чује он како то цврчи, пита шта је то, објасним шта су ћуфте, и он стекне условни рефлекс, кад их чује огладни два-три сата пре ручка. Онда се ја тек сетим да пребацим на микрофон од слушки. Ово се, у разним варијантама, одиграло двадесетак пута током година.
Увече су девојке саме отишле негде на вечеру, и судећи по фоткама добро су се провеле. Не види се тачно где, фали снимак уцело, али се виде ролетне и други делићи амбијента - неоштро, дакако, Го је зумирала на лица својих сестара - сасвим довољно да се сконта да је у ресторану. И да сам видео то цело, не бих знао у којем, не знам места, нисмо излазили да једемо, можда једном годишње.
Тринаестог смо се чак чули и са Рикардом преко скајпа... и гле, већ сам нашао преко чега ћу да играм биџулд... а и ова фотка са ћуфтама се види. Је ли ово довољно мета?
Од хардвера - буразеров штампач лево, на њему неки папир. Камерица (она иста из 2003. и даље ради посао) стоји на тортици од сто цедеова, на којој је налепница одштампана на оном Дајмо штампачу претпрошле године, колико видим на слици је Тик Так. Испод левог монитора је контролер за озвучење, а на монитору је средњи звучник. На левом монитору, иза ТоталКомандера видим отворен диск менаџер, питам се које ли је срање било у току - то не отварам без ваљаног разлога. Позадина свега је празна и тамноцрвена, значи да сам користио ббЛин, ништа Истраживач Пенџерија, јер је био спор и ждрао меморију и повремено водио Змајчека на пишање, док оно као искешира иконице.
Предвече смо испратили Горану на аеродром, нашкљоцавши пре и током тога брдо фотака. Јер ко зна кад ће опет све три сестре бити на окупу. Лети преко Дисија и Лондона. Има држављанство, боли је ћошак, може да лети куд хоће.
Сутрадан је већ била у Зрењанину, јавила нам се оданде, чак смо се видели преко скајпа.
-----
* когод користи Я и прави се да треба да се чита као Р а не зна да је то ја, да се стреља двапут дневно
Спомиње се: биџулд 2, блог, Горана Средљевић (Го), Ендер Аквила, еос40, Змајчек, Јан Бренкелен, КААР, Маринко Протић, Невена Средљевић (Нина), Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), Тик Так, тоталкомандер, ћуфте, Федс, Џорџ Вајтли, на енглеском
24-V-2023 - 8-IV-2026