(датум отприлике, по томе што мислим да је била субота; претраге и на Јандексу, Јахуу и на Стартпејџу не дају ништа паметно кад покушам да установи кад је ово било, добијам све неки спорт, шах и којешта)
Са Миком Фишером и директором студентске на Интербироу у Загребу. Ништа што већ нисам видео на другим сличним сајмовима, или на овом истом прошле године, само што сам сад гледао друге ствари - хардвер за фирму коју правимо. Нисам дошао ни до каквог закључка, све ће то зависити од тога шта ће бити при руци кад дођемо дотле, ал' сам стекао општу слику.
А на слици продају ђубре од софтвера, све неке шарене лаже скуцкане за показивање, не ради то. Ту сам смислио лагану пробу, на лицу места: само притиснем ентер. Пола их се скршило.
Мика Фишер се жалио како лоше живе, на голом пасуљу, иако је његов отац отприлике најјачи пулмолог у граду, и оснивач клинике где је шеф. Требало би да лепо живе, нешто ту не штима.
Загреб је још био пицнут од лањске Универзијаде. Нешто тога је закачило и сајмиште, ваљда су неке хале биле привремено удешене за спорт, па су добиле и клизећа стаклена врата, са све детекторима приласка, што је тада била поприлична новост. А и ја сам ваљда тад први пут прошао кроз таква. Мика Фишер је кренуо да објашњава како раде ти детектори, мере микропромене густине ваздуха, које изазива људско тело у пролазу. Док је то објашњавао, пришао је вратима и нису се отворила. Отворила су се тек кад је пришао неко од нас двојице. Важи ево све ти верујемо да танко пишате, чак и ова машина мисли да си дух.
6-III-2023 - 28-XI-2024