15-VIII-2000.
Под јучерашњим датумом имам неки defg.ini фајл који се ваљда чита из дефг.прг, у директорију APS... чега ама никако нисам могао да се сетим шта је. Сад (новембра 2023.) кад то гледам, видим да сам ту покушавао да направим пенџерску верзију БолДока, којом сам се на махове бавио до августа 2001. Више за вежбу, прво са ВТР па онда ајде без, лакше ће бити. Од тога није било ништа, то никад није ни прорадило како треба, више онако прототип, шббкбб, како би изгледао ГенерАл под пенџеријем. И није никад ни изгледао - неки делови јесу били пребачени, нпр alert.prg, и систем менија је лепо претабан у дрво, али већина осталог је била или непотребна или нисам имао добру почетну идеју па ми онда није ни ишло.
Пошто ми виза важи само до септембра, Грег се распитао и каже да одемо заједно до имиграције у Њуцу и средимо то на лицу места. Баран је дао нека упутства, око тога шта да каже и на која врата да куца, те смо се тако запутили на ту страну.
Возио је он до Дисија, свог Саба. Дошао је по мене нешто после поноћи. Успут је вртео неки цеде са неким комичарем, што ми никад не би пало на памет, не да купим, него да уопште постоји. Ал' ето, и то је звук и неко и то воли да слуша. Уз ограду да је то амерички хумор.
Кола је оставио у гаражи на Јуњн станици, па смо сели у не баш Ацелу (воле они тај латински, само да се мало скр.) него у други најбржи, и осванули на станици Велика Централа, која је у ствари испод Медисонове квадратне баште (волим и ја тај енглески, да га преводим не баш онако како су они замислили). Појавили смо се на Савезној плази (нема везе, пјаца ака трг није код њих никаква пијаца, него раскрсница више од две улице), ушли у зграду, мало се он домунђавао са чуварима и некако стигнемо у ту шалтер салу на седмом или осмом спрату, где је чекаоница не много већа од учионице, значи десетак редова са по десетак седишта, десно прозор, даљи и леви зид шалтери, узмеш број и чекаш да те прозову. Стигнемо и на ред, за мање од сата. И онда је испало да је цело ово путешествије било путуј дупе за кашику супе - не можемо ту ништа да урадимо, ха један бе решавају регионални центри, да поднесемо папире где треба и готово. Продужеци се ионако одобравају аутоматски, и не морамо да чекамо да нам то стигне, подразумева се да добијамо.
Сфоткао сам и светски трговински центар, онако између других зграда. Свратили смо и у Старбакс на кафу и да се он истелефонира.
Негде смо и ручали, не сећам се баш. Утом је почела и нека као кишица, час пада час јок, па смо свратили и до његовог бившег ортака, који је канда откупио свој део и и даље држи радњу за продају електронике, озвучења итд. Сад сам проверио, и даље је тамо и поприлично присутан на мрежи. Негде код Јуњн парка, а ни Бродвеј није далеко.
Онда опет на воз, негде поподне, стигли у Диси по мраку. Ја сам фоткао кроз прозор, колико је већ ишло, Агфа нема неку осетљивост па су то све биле дуге експозиције у сутон. Било и пар добрих. Он је прелиставао њујоршка а и финансијска времена, што је све скупа скоро кило папира.
Узео је кола из гараже, па полако назад у Еберг.
Спомиње се: alert.prg, Агфа, БолДок, ВТР, ГенерАл, Грег Рубентал, дефг.прг, Ененберг (Еберг), Џек Баран ст. (Баран), на енглеском
16-I-2023 - 28-X-2025