21-II-2016.
Ових недеља носим тање џемпере уз тело, што ми је наштрикала на Вилхелмини. Углавном плаве, или са плавом и белом ситном шаром понегде.
Отишли до Клицаида да обиђемо мачиће и да набере мишовине за кокошке. Мачићи живи здрави и живахни, нема проблема. Забат на задњем делу куће је изгубио још нешто дасака, мораће то једном да се среди, ту сад баш дува. Било који јачи ветар би могао туда да уђе и испонадиже црепове на предњем делу - назад је бибер цреп, у два слоја, то ништа не диже, ал' напред је онај новији, са жљебовима.
У повратку свратили до Арпике, јавио да су готове шунке и остало што је димио. То смо узели у Идеаи*, јер је дошапнуо да има - две шунке, две табле ребара, две табле сланине. У ту Идеау више никад нисмо ушли, јер су тако поређали полице да нема шансе да изађеш док не прођеш скроз кроз цео дућан, и видиш све полице. Море јепте се, нађите неке друге мишеве за свој лавиринт, нећете то експериментисати на мени.
То је он уредно усолио и издимио, по свом новом рецепту. Иде му тако много брже, а укус је фантастичан. Једну шунку смо спаковали дубље у замрзивач, остало поређали одозго, па ћемо полако.
После смо га питали како је успео да онако равно исече ребра, нигде ни комадића коске, све глатко одсечено, шта је радио. Па, каже, „то сам научио од вас. Кад сте оно причали како сте секли каду убодном тестером (в. 30-IX-2007.), реко ајде да пробам, што не би секло и кости, и баш добро иде“.
Нина и друштво су у Калифорнији, сутра стижу у ЛА. Ендер обећао да поправи тетки кола... те тетка плаћа пут и још увек ће на крају да изађе у плусу. Амерички механичари, кад нањуше овцу, умеју и да ошишају и да одеру.
Лена јуче нашла мењачницу која има доларе, па припазарила. Срећа у мрежу, и што сви они и даље објављују своје бројеве телефона, па је могла да их обиђе десет док није нашла, у некој припиздини новобеоградској, немам појма где тачно, али чим се тако лако налази место за паркирање, припиздина је. Ту сам први пут видео и нова Фијатова кола, оно да споља личи на фићу... осим што нема везе, ово је мотор напред. После Фолксвагенове бубе из 1994. (што је тада баш деловало кул) и још неколико релативно успелих покушаја (нпр Беемвеов Мини, двапут већи од оригинала), ово баш има ону физиономију. Ал' није га купио неки носталгичар него неки дућан из истог приземља.
Сви имају евре, многи и швајцарце, доларе ретко ко, јер Фед тражи комплет извештај са све бројевима свих новчаница, иначе држава стиже на црни списак терористичких перионица. А она и Милан иду на Тајван, у Вијетнам и Камбоџу, остају три недеље.
Ева затвара свој старачки дом, из здравствених разлога, умрли свекар и свекрва, и неки ујак, и не може она то да гледа. Ускоро селимо Ому, Нашло се већ ново место, негде иза Спрингфилда. Није толико комфорно, ал' неко од особља се сећа Оме из оног првог дома, и особље делује солидно.
Касније ће ово испасти најбољи дом - јесу просторије ниске, ово је нека сиротиња зидала за себе, како је већ имала, ово је обична банатска кућа, упражњена након што су власници отишли да буду гастоси, и особља и нема превише али је однос добар, атмосфера добра, чак их и изводе у шетњу. Временом су научили и да закључавају капију, јер се десило да је неко од гостију отишао соло у шетњу, а већ су у добу кад нико не може да јемчи да ће умети да се врате.
Но, трајало је само три-четири месеца, а онда им је дошла некаква инспекција и наредила да или затворе или се легализују. Та легализација подразумева поприлична техничка улагања (двокружни систем за прскалице против пожара и још којешта), коштало би више него што би се добило продајом куће, те је то затворено. А штета.
----
* Не у Идеји, нема ј, ово се мења другачије, овако или као Нивеа, са припадајућим нагласком.
Спомиње се: 30-IX-2007., 17-X-2022., Арпад Гунароши (Арпи), вилхелмина, гастарбајтер, Ева, Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Клинцаид, Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), Ома, Спрингфилд, фића, на енглеском
26-V-2023 - 5-VII-2026