Инсталишем Ексел. Било који Ексел? Не, међу свим тим Екселима, то мора да буде баш Мали мекани Ексел. Не наседајте на лажњаке...
Наравно, знајући с ким имам посла, строго држим пожарни зид на минимуму, и наравно, то мора да зове кући и пре него што те пита да ли да га региструје (каже „активира“ - ништа се код њих не зове као код других). У ствари, не зове то сам инсталатер, него погон на који раде сви инсталатери рађени у њиховом алату који прави инсталације, значи и кад се негде инсталише Федс (бар рантајм, јер мој инсталатер је рађен у Ино Сетапу), Мали мекани буде обавештен о томе. Ђубрад.
Током инсталације је брљао поприлично, сваки час заборављао где је цеде, два-три пута покушавао да зове кући... ал' нисам га пустио док није стварно дошао до регистрације.
Ово сам био купио (125$!) кад је нешто требало да радим за Пејџа пре четири године, а сад ми је затребало за посао... Тј могао сам то да урадим на Јановом серверу, ал' овако сам мислио да је лакше. Е да би зајеба... И наравно да је инсталација заборавила све што је било на претходном Пенџерију, па све испочетка, амнезија је потпуна.
То сам потанко описао на блогу пар дана касније; овог пута, 18., „Хардверска мода два“, како сам покушао да инсталишем Ескуел сервер ескпрес (ССЕ гдегод је требало да куцам), предугачко и прегусто, сто срања има, па ево само закључак:
Пробам онда да инсталишем стари МСДЕ (у 18:08), неће. Зражи јаку лозинку. Како то беше... правим беч фајл који ће, надам се, поређати све параметре у тачном формату. Потерам га, „Производ: Мајкрософт Ескуел Сервер Иконостас Погон - Инсталација операција оманула.“. Као утешна награда, „Перформанса бројачи за MSSQLServer (MSSQLSERVER) услугу су учитани успешно. Тај Запис Подаци садржи нове индексне вредности додељене овој услузи“. Тако сам срећан због тих бројача, да ми је мило што г. Двери није при руци да га не бих издржавао.
Одустајем. А онда, сад без притиска, сине ми мала ледовка у глави... па проверим поређење међу верзијама ескуел сервера. Драгичка - имам превише процесора. Један. Али има три главе, што Мали мекани броји као три, па ССЕ неће. Овог је као требало да се сећам од пре три године кад сам то читао. Јер инсталатер ни не треба да ми ишта смислено саопшти, например „експрес верзија се неће инсталисати на овој машини јер...“ или тако нешто. То је канда претешко за све те познане* адвокате у Редмонду да сроче. Па сам потрошио четири сата да то сконтам - јер ниједна порука није указивала на тај правац.
И није то све... ово сам решио, ал' нек остане за неки други пут.
-------
* Данас се осећам библијски, види тамо шта је „познати“. Сувше сам деуриниран да потање објашњавам сву ту столицу.
Сага се наставља... Пошто ово из блога додајем унатрашке, од последњег ка првом, за ово (објављено 19.) сам још имао стрпљења да преформатирам и још и преведем блентави м$говор (па сад звучи још блентавије):
Хардверска мода 3: Повезивање на ескуел сервер
Друга два дела су већ била.
Спасла ме ћерка - има комплетан Ескуел север на свом лептопу под Вистом (неки Хапе, на ком је бежична картица спржила матичну плочу одмах после гаранције, ХП се правио луд иако се то свуда догађало, спрема се колективна тужба), частио је послодавац. Лептоп је на каблу, брзина би требало као што је код корисника, савршено.
Сценарио би био да направим себе као корисника на њеном Ескуелу, повежем се на њега преко ипе адресе кроз кућну мрежу, направим своје базе, радим с њима.
Њена соба је горе (обоје радимо од куће), па сам после десетог пењања решио да се повежем на своју машину са лептопа [машина је Змајчек, лептоп је Наново], користећи Терминалне услуге*, па бих оба краја игре била на истом столу. Убунтуов ТС клијент се ладно качи на свакојаке машине, али... има ту трикова кад хоћеш да га пустиш на машину. Прво, није баш очигледно где то: контролна табла, системски аплићи, удаљена страна - не у мрежи, ни у услугама (а што су онда „Терминалне услуге“?). Тамо се нуди далека помоћ или далеки иконостас... смешно, шта ће ти далека помоћ ако немаш далеки иконостас? Наравно, за тај дијалог нема хелпа. Барем сазнам да ће далеки иконостас бити довољан.
Пријављујем се под својим редовним именом, јок. Спомиње нешто генералије. Направио сам новог корисника и дао му иста права, е онда је укачио. Већ сам од Мајкрософта навикао на потуљене и скроз погрешне поруке о грешци, након 23 године искуства са њиховом робом, нисам изненађен. Добро, повезан. А сад да се повежем на Ескуел са своје машине.
11.Sep.2009 12:15:08 Логин омануо за корисника 'myuser'. Корисник није удружен са веродостојном Ескуел сервер везом [КЛИЈЕНТ: 192.168.0.101]
Још осам покушаја и иста грешка. Пажљиво бирам с ким се удружујем, и ако сам својеручно направио себи корисника за Ескуел сервер, што му не бих веровао?
Гуглао около... и испало је да прича како Ескуел сервер сам вози своје обезбеђење више није опција. Тојест у ескуелу 2005 још можеш да имаш кориснике дефинисане у бази, па ће сам да испроверава лозинке ако тако хоћеш, али ако Пенџери не препознаје корисника, неће моћи. Ово је лепо радило са Ескуелом 2000 и 7. Дакле директно лаже у поруци, „веродостојна Ескуел сервер веза“ није ескуелова него Пенџеријева.
Па добро, направим себе као корисника на ћеркиној машини, мада невољно - управо из безбедносних разлога. На својој машини имам превише права, и ако ишта крене кроз кућну мрежу, боље да нисам улогован и другде. Хоћу само један порт да отворим. Нема везе, ионако све наше машине су припада Мали мекани (осим мог лептопа, Убунту!). Онда:
11.Sep.2009 12:47:56 Логин омануо за корисника... Корисник није удружен са веродостојном Ескуел сервер везом [КЛИЈЕНТ: 192.168.0.101] Ово је скоро напредак. Изгубио сам име, откако сам направио име на Висти. Спрам других глупих и потуљених порука о грешкама, ова је досад понајбоља.
...
Те стиже и вече. Одустали смо неколико пута, гуглали до имбецилности и назад, примакли се нисмо. Вечера, па сијалица за десерт: нисам на својој машини задао лозинку, на њеној јесам. Метнем исту лозинку (!) на своју и... одједном све ради. Дакле, да будемо јасни, Пенџеријево обезбеђење
- захтева да исто име постоји на обе машине (или ваљда у домену), па ће да дозволи везу на ескуел сервер
- мора иста лозинка
Мени ово значи да далеки корисник може да се накачи на Ескуел сервер (замислимо апликацију којој никаква друга веза не треба) само ако поновим његово име/лозинку на серверу или у домену, и петљам му са правима. Зашто је Мали мекани откачио (или скратио) ескуелово постојеће обезбеђење, немам појма.
-----
* „Терминалне услуге“ је као нешто за после терминације. Погреб.
После смо научили трикове, које је било немогуће наћи из Мајкрософтове документације, иако су, ето, два програмера утрошила цео дан тражећи. Све то може унутар ескуел сервера, и радио сам то касније десетинама пута. Ал' Мали мекани то крије, не рекламира. Они би да се сви улогују у ескуел кроз улагивање у Пенџерија, најбоље на домену... где ти онда треба админ итд, који ће прво да плати течајеве где ће да научи како то ваља да се ради. За нас, ситне играче и кућне радње, овако, док негде не нађеш тај пасус где пише шта и како.
У ствари је још простије, у конект стрингу треба да се стави „веродостојна_веза=не“, ал' склапање конекст стринга је разбацано по упутствима за оне који га користе, дакле појединачне клијенте, и редовно касни неколико верзија, сигурно не садржи нове опције. На серверовој страни, те опције су разбацане којегде, упутство за писање конект стринга нисам никад ни нашао код Мајкрософта, него смо се сналазили са чаробњаком за везе, који тај стринг прави негде у позадини и снима га у неки фајл који звучи исто потуљено. У ствари је то обичан текст фајл, и разликује се од конект стринга по томе што су опције раздељене у редове а у стрингу спојене тачказарезима. Ни ту нема баш објашњења шта је то „веродостојна веза“, него треба да знаш да је то „важи логин из Пенџерија“. И десет година касније сам налазио колеге које не знају да тај фајл могу да отворе у текст едитору.
Иначе, Лена је зарадила 40$ - држала је приватне часове из ваљда хемије (а можда и математике, нисам баш похватао) рођаци своје инструкторке за јогу. То ће једном недељно, ко зна докле.
Сад ситним лишће магнолије да брже иструли, и остављам га да лежи. Пошто је то тако кожасто, мало га је теже иситнити, ал' сам смислио штос: набодем на виле, и онда му са стране приђем оном малом швићкалицом којом косим траву. Добију се парчићи у просеку као поштанска марка, и то лепо полегне по тлу, ветар га не разноси. Служи бар томе да мало задржи влагу.
Фефероне роде ко блесаве. Од тих десет стабљика смо убрали већ шездесетак комада, и јутрос још туце... биће стотина до краја. Нешто је одгризло једну, нашли смо је заврљачену испод Нининог аута. Мора да је животињка побегла уз арлаук - шта је да је, може да буде и пацов и ракун и опосум па чак и веверица, а можда и нешто на две ноге.
У четвртак увече би неки чукарац ту преко пута, наспрам почетка наше зграде. Нека црнкиња што станује мало ниже низ улицу се залетела и ко зна зашто звекнула у један паркиран ауто. Њој није било ништа - кесе су се надувале како треба. Изашла је, покупила децу са задњег седишта и с њима у рукама отрчала кући, па се после вратила. У међувремену се појавио комшилук - ко би рекао да нас у улици има толико. Изашли сви, чак и Ендер, Нина и Лена. Нисмо видели у каквом је стању њен ауто, а онај паркирани делује као да му је задњи леви точак негде посред задњег седишта. Дошла полиција, дошли ватрогасци, видели да нема повређених па отишли, полиција остала да слика, ми се разишли.
16-II-2022 - 5-VII-2026