Управо сам (2021.) чуо комад песме "Фанкитаун" од Липс инк, и још увек је грозно и одвратно као што је било тада. Чуло се често и на Студију бе и на двестадвојци, јер су убацивали по 50 нових песама недељно, па шта наиђе. Чак сам видео и спот на тевеу, вероватно у "Недељом поподне", што је сад била забава за цело поподне, од после ручка па до ваљда 18:00. Атмосфера у целој земљи је била штогод сморена - без великих приредби, концерата, а фестивали се или нису држали или нису преносили у оној помпи и рекламама, јер Тито је лежао болестан, ногу су му већ одсекли, и сви смо гледали новине чекајући ону читуљу што ће бити на насловној страни, како беше ишао виц.
Али за ову врсту срања од песме границе нема. Једина гора из тих месеци је "Диско патак", где не знам шта је гори преступ, да ли имбецилна музика, ружни гласови или фаце певаљки како су намештене да изгледају лоботомизовано.
Отприлике овог месеца су једном наишли неки њени рођаци из Немачке, тј њен неки даљи брат од нечега са девојком. И ајде изведемо их у хотел, поподне, на пиће а ваљда смо и вечерали (мада, било је поподне, мало рано за вечеру). Била нека кафанска музика, и бар једном су морали да отпевају "Југославијо" (за коју сам као запамтио да је Бренина песма, али Брена је управо започињала каријеру у том истом хотелу а песма је била савезни хит - можда смо је у ствари и чули уживо а да нисмо знали ко ће она да постане, или је то њено почело тек другом половином године). Био је тај патриотски и "не може нам нико ништа" штимунг тог пролећа. Знали смо да матори неће дуго, ал' живели као да ће још сто година (што је ионако парафраза неке његове пароле).
Седели смо за столом који гледа у двориште, и то су они имали свој прозор а ми свој. Између је био стуб, покривен украсним даскама, и даска са наше стране се клатила - била је ушрафљена горе, доле није. Згрумфовала* је проблем жваком, залепила ју је између дасака и притиснула, и гле држало је.
Не да је држало... десило се да смо неколико година касније седели за истим столом, и жвака је и даље држала.
Иначе, ово двоје су се касније узели, али је она умрла неколико година касније. А згодна је била.
Ту негде смо отишли и да погледамо „Тесу“ Поланског. Сећам се само да се мода нагло променила - отприлике тада су тамне обрве са плавом косом стекле право грађанства. Можда Настасји то и добро стоји, ал' ускоро ћемо то виђати свуда. До годину-две пре тога нам није лепо изгледало, а онда одједном јесте. Или има да нам се свиђа. Или се то појавило и мало раније, испливале су неке модне фотографије са тим још из 1977.
-----
* в. Алан Форд
25-VI-2022 - 11-XI-2025