Мало о чехословчким туристима тада. Паркирали би се било где уз друм и дигли шатор. Свуд их је било дуж обале, начичкано. 1967. је била међународна година туризма, па су пуштени да дођу у већем броју, а СФРЈ се сматрала за не толико западну па стога безбедну, нарочито следеће године кад смо подржали прашко пролеће. Онда су у августу многи били насукани овде, на тевеу смо се нагледали њихових лица, кола, спакованих шатора и осталог.
Ове године, неким чудом, ево њих опет, не у толиком броју али довољно да се примете. У Борику су заузели квадрат од 40м, камп у кампу, где би цео колектив (чега, питам се) стигао у пар аутобуса, па се једни пакују други распакују. Смењивали су се, ваљда, на десет дана, нисам никад бројао. Улази у шаторе су им били увек масни, пре одласка на плажу су се мазали јестивим уљем да не изгоре на сунцу, а онда би се сетили да узму још нешто из шатора.
Са некима смо и попричали, попили кафу - комшија је комшија, а њихов водич/комесар није много марио, само да их све врати кући и да се не деси већа штета, туча или повреда у његовој смени. Чуо сам пар поганих руских вицева, из правог извора. Да ми је сетити се на ком је то језику било, вероватно мешавина свега.
Двадесетог, кад је било искрцавање на Месец, било је код нас поподне, оно диван дан. Враћам се са плаже и видим да много странаца, нарочито ових са приколицама (ал' и неки са шаторима), имају мале преносне телевизоре, и гледају пренос. Успео сам да уочим неколико кадрова, ал' ми је било незгодно да стојим тако и зурим некоме преко рамена, а због шатора ионако не бих могао да приђем много ближе. Ето, знао сам шта је и кад је било.
У Ђердапу почели да дижу Трајанову таблу, да буде опет уз друм кад се језеро буде пунило. Видели смо је прошле године, преко реке.
22-VII-2020 - 29-VIII-2025