Крајем месеца, ћале, кева и Вељко су отишли до Мађарске, први пут у иностранство, и заборавили да понесу пасоше (ја сам био на кевином). Лепо су се провели на Палићу и дошли кући. Следећи пут смо отишли сви, до Бекешчабе, братског града, рачунајући да ћемо се тамо снаћи. Вељко је говорио мађарски (реткост у Босанаца, обично имају слуха за музику, а за језике не да су дрвени, него не контају ни дијалекте у српском, ни месне варијанте имена, све преводе на своје), па нам је преводио. Паркирали смо се испред хотела и били у центру пажње; фића је тамо био реткост. Требало је да распродамо вегету, најлон чарапе и жваке, што је тада била роба за шверц, ал' се скупило њих десетак и бла бла бла. Један од њих, Фери нас је позвао у госте, а посету би касније узвратио. Пошто нисмо имали доста форинти за хотел, сложили смо се.
Имали су повелик стан, у недовршеној новоградњи, једноспратне куће у низу. Около је било гомила џакова са цементом, песка, свачега. Успео сам да угазим у гомилу креча у праху. Покушавао сам да разговарам са њиховом ћерком, слатка клинка са јамицама кад се насмеши, годину-две млађа и ништа је нисам разумео. Нашли смо две три речи које су заједничке (жаба, мачка). Много касније сам сазнао да је у мађарском око 20% речи из старог језика, 20% из српског, остало од којекуд.
Кева је навалила да купи експрес лонац, и мада смо имали преводиоца, домаћица је упорно причала много и брзо и право њој, а јадни Вељко није стизао да бекне, јер је успут и седео и пио са овом двојицом и преводио њима. Тежински вентил је тако, на мађарском, испао "фићулем" јер пишти (у ствари фиђелем, "пажња!"). Што је, у неку руку, тачно.
Јесте Мађарској било горе него нама - шверцовало се од нас - било је пар ствари које смо хтели да купимо јер су код нас биле много скупље, теже се набављале или су биле горе израде него код њих. Експрес лонац се правио у сарајевском Претису (мада у ствари у Вогошћи), но ако овај мађарски (или из Дедеера) није био много гори, био је мноого јефтинији. Такође, имали су добрих и јефтиних кобасица и салама, и наравно вина. Шта се на коју страну шверцовало је, током година, остајало углавном исто; на списак за куповину се постепено додао и сир.
Проблем са експрес лонцима, којих се накупило бар шест током година, мада теоретски могу да трају вечно, је гумена заптивка, која држи две-три године и онда почне да пушта. Нема две исте, још нисмо нашли лонац на који би пасовала нека друга сем оригинала. Док се потроше две резервне које иду с лонцем, тај модел се више не производи и резервне нема нигде. Зато смо вазда куповали нове, јер јесу згодни. Има доста јела код нас која треба крчкати и по четири сата, а експрес лонац постиже то исто за четвртину времена, без губитка квалитета.
Сад ми се једу сарме.
Учестали чланци о вожњи у Шведској - досад су возили левом страном, за десетак дана прелазе на десну. То су звали дан Х, тј Н - са стрелицом која на том слову креће доле лево и завршава се горе десно. У Илустрованој је чак изашла и фотка са пижамама са дезеном од тог знака.
Крајем септембра одржан први БИТЕФ.
27-VI-2020 - 15-I-2026