11-IV-1976.
Мојима годишњица брака, па су нас извели на вечеру, ово је снимљено пред полазак.
Бела линија на зиду је шалитра или шта је већ избило - ту је купатило, и не цуре цеви, то је влага из тла. Капиларно се диже, проблем са циглама и набојем. Кад је ово зидано, није се још убацивао слој изолације при дну, па је свуда било овако, и другде по кући и по крају.
На њој је нови бордо* мантил(... 14 речи...).
Отишли смо у суседно село, где има бања, са лековитим блатом и државним лечилиштем за шта већ то блато лечи, углавном параплегије. Имају добар ресторан, "Дудов лад". Свирка није лоша, уз ограду да свирају све народњаке, срећом турбо још није био измишљен. За невољу, седели смо баш до оркестра, што баш није ваљало, али ајде, успели смо понекад и себе да чујемо. Најбоља је била њихова пауза, кад је клавијатуриста, са оргуљама намештеним на хармонику све време, остао да седи јер је био заглављен у буџаку, пребацио на оргуље и почео тихо, за себе, да свира некакав рок-џез. Чуо сам, насмешио се и упутио му дигнут палац.
(не, ово је било две године раније... немам појма где смо ишли овог пута)
Возио сам ја, да би ћале могао да наздрави.
На другој години смо, по програму, имали и страни језик. Подразумевао се руски, јер сам га имао и пре. Ништа ми ту ново нисмо научили, само смо проширивали оно што знамо и радили и нешто озбиљније текстове или захтевније граматичке конструкције. И онда једном С.И., који је онако из ћефа изигравао редара (нема редара, профа сам брише таблу, а кад је учионица празна то ураде спремачице), у паузи обрише таблу и напише, на тачном руском, „што ми учимо руски кад Рускиње не долазе на наше море?“, да професорица то затекне. (за двадесетак година више неће бити у праву, ал' ће му бити мало касно)
Писао сам молбу НН групи да слушам и енглески, напросто зато да бих имао некакву ћагу, да негде пише да га говорим, откуд знам за шта може да затреба. Е сад сам писао другу, да ми одобре да то полажем у априлу, не одслушавши цео курс. Јер сам некако осећао да је друга година штогод зајебана, и да је боље да у јуну не јурим испит вишка.
Полагао сам то негде на филолошком или филозофском, у некој згради из XIX века, у строгом старом центру. Нисам добио десетку јер... једно граматичко време, које сам иначе исправно употребио у реченици, нисам знао како се зове. Добра је и деветка, а вас две слободно будите увређене што сам ескивирао месец ипо ваших предавања.
----
* боја се тако зове по вину, не по чорби
Спомиње се: народњак, на енглеском
24-III-2020 - 12-I-2026