22-VI-1962.: Забавник
Киша. До датума сам дошао копајући по Забавниковој архиви - ова је епизода изашла тог дана. Отишао сам до киоска код шећеране да га купим, као и Нин (тада још у формату дневног листа) и Политику. Ћале је имао партијску дужност да буде информисан, дакле има да се купују једне дневне и једне недељне новине. У Забавнику је већ излазио и Џони Хазард, и четири Дизнијева филма годишње у облику стрипа - сећам се да је била "Полијана", "Швајцарски Робинзони", "Близнакиње" (тј "Клопка за родитеље", ама су преводиоци и уредници увек нешто кењали око наслова), касније и "Мери Попинс" итд. За нову годину би ишла два-три комада божићне епизоде, где би амерички Санта Клаус (свети Никола, који одавно нема везе са европским) уредно био замењен Деда Мразом.
Киоск је углавном продавао новине и цигарете, те таксене и поштанске марке - иако је с друге стране капије била мала пошта одмах до портира, али тамо је ишло споро вероватно су имали доста посла око службене препоручене поште за сам комбинат. Ишао сам касније често на ту пошту, док је нису преместили у Леснини, на другом крају улице.
Цигарете су се продавале на пакло од 20 или на комад. Док сам чекао на ред, често бих видео да неко купује пет цигарета, понекад само три, некад и цело туце. Продавац би их замотао у парче хартије, тако да трећина вири. Биле су то по правилу оне без филтера, не округле него штогод пљоснате. У ствари, цигарете са филтером су се појавиле тек коју годину касније. Кева је пушила нишку "Мораву", то се сећам, а понеко би наишао да је пушио "Зету" или "Дрину". Цигарете су биле краће тада, 80мм.
Продавао се и кремен, такође на комад и замотан у папирић, и једнократна пуњења за бензинске упаљаче - плински ће се исто појавити тек крајем деценије. Бензин је био спакован у ампулу од меке гуме, која би морала да се пробуши.
Тадашње епизоде Флаша Гордона је писао и цртао Ден Бери*. Што је ваљда оно што ме гурнуло у СФ. Много година касније сам открио предратне епизоде из пера Алекса Рејмонда и нису ми се свиделе. Сви ти краљевићи и краљеви са ћеркама које би збуњивале радњу набацујући се Флашу, чудовишта и звери с којима је морао да се бори, то мени није било СФ. Ове године нису ишле уобичајене четири епизоде од по тринаест недеља, него дуга прича о Скорпима и Дринима, са сноликим ликом Елте, која се буди из вишевековне хибернације кад је Флаш и Дејл нађу. Она се, сходно обичајима претходних писаца, исто набацује Флашу, чак га и уцењује. У Забавнику јој нису одштампали кожу зелено, како сам касније пронашао у неком издању на шпанском, тако да је она била она савршена недефинисана плавуша да се ја, тако седмогодишњи, имагинарно затрескам. Мислио сам да је то била пролазна ствар, међутим касније, негде око шездесете своје године, схватио сам да су скоро све рибе код којих сам имао иоле успеха, биле редом плавуше, и то природне, уз чудно мали број изузетака. А овамо су природне плавуше реткост овде, можда једна у десет.
----
* мада сам касније налазио и да је писао Хари Харисон, штавише има нека епизода где њега у будућности славе као легендарног бога Хари Харија, у нечему што јако личи на „Сојлент грин“
Спомиње се: комбинат, Леснина, шећерана, на енглеском
4-III-2020 - 6-II-2026