21-II-2020.
Овог пута код Борчета, да пробамо вишњу, што нисмо. Шести френдз парти.
Под један, рече да одем сам. Било јој је мало доста да слуша како се Драгана дува кога све познаје (нарочито прошли пут, кад је дан раније био сестрићев рођендан), на којим је све журкама била, где је путовала и шгјз. И обоје су деца људи на некаквим положајима у СФРЈ - њен ћале је био некакав директор у Нупрому, његов покрајински синдикални политичар, обоје су наследили овеће станове и никад нису морали да ископају ни јендек, пренесу коју стотину цигала или прескоче летовање, док смо ми целу кућу сами сазидали, о свом руву и круву. Заправо, од 1979 смо стварно били на летовању трипут (1988., 1993. и 2001. мада и ово последње само једну недељу). Мени је још увек занимљиво да их слушам, то је прошлост у којој нисам учествовао, а све на познатим местима само с друге стране тарабе. Као иностранство је та историја, чак и кад се десила школским другарима. Ал' њој понестало стрпљења да то слуша.
Отпешачио сам својим темпом, прилично брзо. Шкљоцнуо понешто успут, углавном нове дућане, да прибележим како ми се стари крај претвара у стамбено-трговачку четврт. Багер је сад потпуно изграђен, мада су и то већином челични оквири на бетонским плочама, нема ту зидова. Салон намештаја, два три аутоцентра, надувани шатор за мале спортове, аутоперионица уз рампу, јебарник ака „сала за издавање, са преноћиштем“ где је ИТО имао самоуслугу, и још једна сива коцка на страни где су биле куће.
Попео сам се (4. спрат, без лифта), па стао да дођем до даха на истом месту као и прошли пут, на претпоследњем степенику. Чегбре, има још један спрат. Е... стварно треба да поправим бициклове и кренем са пролећним разгибавањем, баш нисам у форми. Кад на последњем спрату нема Борчета... срећом, нека млађа жена изађе и пошаље ме спрат ниже. Није то пети спрат, то је поткровље. Па се не броји, иначе би морали да им направе лифт. Знали су знање још 1980. кад се ово градило.
Бар нисам стигао последњи. Драгана се појавила у елегантном плетеном огртачу/хаљини. Нисам убеђен да то може да буде елегантно, ал' успело јој је. Онда се изненадила што нема ње, а и он је. Имао сам савршен изговор: „Закључила је да сме да ме пусти самог. Не знам да ли да то схватим као комплимент.“, прошло.
Не сећам се да сам је икад видео без бар четири прстена.
Нисмо пили вишњу, јер је извадио 'пецијалну кајсију од пре бар 30 година. Она је преломила воштани печат, а ја гледао да извучем пампур најнежније, ал' је био труо и доњих 8мм је остало у грлићу. Покушао сам то да извучем нормалним вадичепом и само пробушио рупу у њему. Онда смо остатак угурали и точили кроз цедиљку за чај. А онда кроз ништа, комадићи плуте нису тако ситни, видећемо их. Било свега једном.
Кад је изнео своју баклаву (ваљано урађену, да има укус, дакле натопљено сирупом са ваљда пет пута мање шећера него што је обичај) коначно нам је показао унуке (на телефону) - један од 16 година и једна од 9 месеци... Ћерка се развела од оца овог првог и удала се за овог новог. Бепче слатко, да скенираш да правиш лутке. И онда каже како се зове нови зет... чегбре, то је син Миље? Јесте. Види види, све остаје у разреду, а? Ко би рекао.
Спомиње се: Багер, Драгана Витас, Малиша Борковски (Борче), НуПром, Смиљка Грајин (Миља), френдз парти, на енглеском
16-III-2020 - 10-XI-2025