Ово је могло бити и претходне или наредне године, или месеца. Прича је некако изолована.
Кренули смо код Терезе у посету. Пешке, лепо пријатно поподне. Већ смо договорили и време. Ишли смо већ пар пута и девојке су већ престале да питају "велики штрумфе, јел' још далеко?". Има 2км, то је практично у центру.
Али нас је зауставила патрола пристојносне полиције, тј кева и бака, у дворишту. Не можете тако да идете. То "тако" се ваљда односило на то како смо обучени, сећам се из младости. Па јеботе колико пута сам само шмугнуо да управо то ескивирам.
Не умемо баш да се свађамо, немамо ту културу, свима лоше иде, то у три корака оде експоненцијално небу под облаке, нарочито са кевином слабошћу према крупним речима и драматичним гестовима, па избегавамо како умемо. "Онда нећемо ни ићи" кажем, налево круг и вратимо се у своје просторије.
И то није до Терезе и њених, који би нас такве видели - виђали су нас и раније, били су нам чак и на моби, не него комшилук је битан. Жао ми је, народе, ја сам одрастао на "брига ме шта ће рећи комшилук" (Цепелини и ини) и тога се озбиљно држим.
Мораћемо да убрзамо ту изградњу куће. У ствари, и јесмо - ових недеља сам монтирао врата и прозоре, оне купљене још 1986, доста су и стајали у гаражи. Пурпен је још био скуп па сам га стављао тек на крају, кад би окно било тачно углављено, строго под либелу. Свака осовина шарки је на крају била строго вертикална, свако дно оквира строго хоризонтално и паралелно са зидом. И данас кад се и највећи прозор отвори, не покушава да се сам отвори до краја или опет затвори - крило остаје тамо где га пустиш.
Да ми се не би померало касније, насекао сам гомилу клинова од 6мм гвожђа за арматуру и то закуцао у сипорекс испред и иза оквира, тако да не мрда никуд. Пурпен је онда дошао само као заптивка, с тим што сам се за врата горе на тераси касно сетио да подупрем оквир изнутра, да га пена не савије. Та се врата никад нису добро затварала, бивало је и да их олуја одува, умело је и да спадне са шарки, на крају се и одвалило парче дрвета са све шарком... То сам касније залепио, ваљда негде 2011. али нисам добро нанизао шарке, нису у линији... на крају смо напросто избацили та врата и ставили друга. Све само зато што сам закаснио неколико сати са летвама.
Но, свеједно, сад смо могли да закључамо кућу. Има врата, има прозоре.
На сезаму:
двеста двојка постоји? (202-ојка: чита се двеста два ојка)
чим је нека фрка (мало мало па наиђе), укину 202 и пусте БГ1. 202 је срећна ко мали мајмун кад велики није код куће, ал ' овај баш заређао...
CETERVM CENSEO, оно са мућковима је опасна ствар, јакоже батина са два краја, јер на једној страни имаш то са критичарем, који је ту био у праву, бранећи своје право на рад и своју струку, а у супротном случају имаш чувено консултовање спремачица о набавци медицинске опреме за клинику (јер су имале доста гласова у Рсавету) - ту се од патентираних стручњака за мућкове итекако треба клонити. мислим да није потребно бити кокошка, али је довољно. или бар треба имати квалификације за расправу - да се зна ко коси, а ко воду носи. замисли да напишеш апликацију од 200К еxе, густо паковану добрим идејама, и онда ти дође, рецимо, професор описан пре два месеца у vicevi:provale.zip и каже да то ништа не ваља јер није писано у бејзику...
бракови су досад свуда _искључиво_ мешовити, осим пар изузетака у калифорнији и можда шведској или холандији ;)
ако су белгија, низоземска и луксембург чиниле бенелукс, онда литванија, летонија и естонија чине лестванију
О СФу:
"СФ писац, међутим, мора да се слаже само са тврдом науком и са самим собом, што је далеко теже - он свакодневно мора да измишља целе светове."
"СФ писци мућкају са тврдом науком и изврдавају је, или је буше, ако већ нема више правих рупа у њој, измишљају чудне технологије и играју се њима, пуштају идеју да ради сама и каскају по тастатури за њом... сналазе се људи."
15-II-2020 - 17-VII-2024