13-X-2007.
Јуче сам купио мобилни, неки омањи, за 20$ у Волмарту. Ваљда је носио 30 минута за те паре.
Увече сам нешто чачкао класе из ВК5 класа Рика Строла, вероватно испробавао чим би то могла да се уради веб верзија Федса. Видим гомилу свежих weblog*.prg фајлова.
Око 15:30 саме се још зезао са телефоном, да га региструјем - куца се два-три пута по 10 цифара, канда сам једну прескочио, Јово наново, а причам са Јаном преко скајпа, све пита кад долазим. Вози се 4 сата, па док паркирам... Каже „ок... и не заборави деведеове са гарфилдом :) Па се видимо за неких пет сати. И е да соба ти је 835...“ (аха, значи седми спрат). Зачудо, мој телефон има овдашњи позивни. У већини осталих земаља мобилни имају своје позивне; у САД не знаш по броју да ли те зову са мобилног, позивни је из краја.
Нешто не штимају времена - ово би требало да смо причали у 15:30 али сам рекао да стижем око 16:00... мора да сад времена видим као средњеевропска, тј да смо то причали у 9:30 или 10:30. Вожње се слабо сећам, све иста шездешчетворка до Ричмонда, па деведеспетица до Дејл Ситија, где сам кола оставио код Хозеа. Има нову супругу, свеж увоз из Перуа. Никако да јој укачим име, час каже дуиђа, па двидја, дуија и све тако нешто. Пише се Твиги, па ти види. Одвезао ме до најближе станице метроа (опет неки Спрингфилд, јебала их оригинална колонијална имена). Сконтао систем како да извучем карту из аутомата, има упутство напред, и стигао на Дју Понт круг око ручка. Ми то, наравно, изговарамо дипон, ближе француском, ал овде јок, дју понтс.
Хотел је преко пута подземне, па сам брзо нашао момке - Дејвид, Јан и Норман су већ били ту. Чак сам се и најавио мобилним, ваљда из метроа.
Штанд за АСРМ је већ постављен - ова двојица су целу ноћ возила од Торонта до Дисија, стане све у обло буре пластично, па код Дејвида у кола. И сви остали су већ ту, по разним хотелима у крају, те смо имали и посету у његовој соби (он и Норман су цимери, а Јан и ја).
Вечерали увече са две даме које раде за једну од наших клиника. Не СФБЦ, ал' пошто је Норико Јапанка, мора да је тамо негде из краја. Био и чувени дрСперм (оснивач многих клиника) са женом, и наравно Дејвидова тренутна риба. Текло је вино. Место је избачена застакљена тераса хотела, нешто као луксузни шатор.
Та риба му је прилично секси, мада не као за дуплерицу. Стичем утисак да у сваком граду има по једну. Лепо се смешка, ал' изгледа да је дуго вежбала пред огледалом.
После смо у њиховој соби седели са типовима из Ксиорга неко време. Нисам баш могао да пратим шта причају, јер још нисам знао како се сви ти анализатори, ултразвуци и остала машинерија каче на Федс, а ови баш праве нешто од тога.
Гле како Дејвид седи Норману на јастуку. После је била сцена око тога.
Доручковали смо у хотелу, шта има. Фотку качим као редак пример - види се да је, упркос свему, ипак могуће и у САДу направити нешто у лепим бојама, ускурац свеопштем стаљинистичком сивилу свега, укључујући и зидове и таваницу ове трпезарије, одеће коју људи носе и кола која возе. А ни доручак није био лош, подсетио ме на ону хотелску кајгану из прве недеље септембра 1999.
Сутрадан смо углавном седели и расправљали. Дошла Ђианг и давила Јана доста дуго. Вероватно ради докторат, па јој треба да скупи још података у ексел чаршаве, као да већ нису сатима причали о том истом пре два месеца. Кад она говори, морао сам посебно да начуљим све уши, јер не уме да изговори два узастопна сугласника, тј сугаласаника.
Спомиње се: АСРМ, Дејвид Бертон, Ђианг Вонг, Јан Бренкелен, Норман Шен, СФБЦ, Федс, Хозе Бариеро, на енглеском
1-III-2022 - 28-III-2026