август 1971.
Зида се гаража. Биће повелика, 6х4м, за двоја кола. План је да ту кола држи и Миливоје, јер ем нема гаражу ем је ту близу, четири ћошка одавде (што се и испунило и тако радило бар три године, преко зиме). Зидари су исти они који су преклане преградили предсобље за купатило. Такође се руши шупа, ту ће доћи две нуспросторије два са четири. Кров ће бити бетонска плоча од оних елемената (касније званих монта) са арматуром. Греде ће се спајати на стазама, које су унапред избетониране од капије до будуће гараже.
Ово је последњи снимак шупе каква је била. Од доњег десног предњег угла, где је саксија са дуголисним кактусом. Кактуси су били популарни, и сво то средоземно зеље - лијандери, лимун, фикуси итд - и било је у моди а доступно скоро свима. Ситни цвећари су продавали расаде тога у саксијицама, а свако домаћинство које је држало до себе би нашло места за њих. Бела коцка покривена крпарама је стари смедеревац, на који се грејала кујна а и кувало се на њему све до 1963. Сад је стајао у шупи, па склоњен да сачека следеће место, што ће бити у стражњем шпајзу, на њему ће се пећи паприке и понекад искувавати понешто. Иза њега су бурићи за лож уље. Они ће се користити још пар година, а онда ћемо прећи на гасну пећ, а бурићи, један чак напола пун, ће остати послагани у даљем буџаку гараже све до 25-XII-1993.. Треће буре ће у међувремену бити пресечено да би се добиле две саксије за лијандере (пелцери мазнути из Борика), које смо онда сваке зиме уносили (у гаражу или предсобље?) а на пролеће износили, што сам јако мрзео јер је ћале направио дршке, строго се држећи свог гађења према ергономији. Направио их је од таман довољно дебеле жице да издржи терет, и ефикасно се усеца у прсте.
Бачва уз олук је за кисео купус, што је свака кућа морала да има, кисео купус се није продавао, није било начина да се пакује индустријски и продаје, а сваке зиме се мора јести сарма. Да би врење било анаеробно како треба, купус би се покривао чистим платном, па орибаним и опраним летвицама (бивши поклопац тог бурета), преко чега би се ставило нешто тешко. У нашем је случају то било пола тоцила, оног класичног камена.
Стуб од опеке лево је држао угао крова. До њега је пољски веце, и као за инат, од тога нема нигде ниједна фотка.
На овој слици је тренутак кад је већ скинут цреп са шупе, а Жива Сејин (онај исти што је сјебао темељ предсобља, в. јуни 1959.) се попео на лотру да растави кућицу која је штитила улаз на таван.
То се зидало неколико недеља, а кад смо испратили зидаре ту још није био крај - требало је довести струју, воду, канализацију. У бунар, већ две године на радном месту септичке јаме, је убушена још једна рупа да се одведе вода из гараже, јер је ћале замислио да ће у њој да пере фићу (није се десило са фићом, него са следећим колима, више пута).
Посебан посао су била врата од гараже, што је дошло на ред крајем месеца. Пошто треба да улазе двоја кола, врата су поширока, скоро три метра. Да би то уопште могло да се отвара и затвара, теча Кића их је направио четворокрилна, два лево два десно. Да свод не би силазио и да се спољна крила не би качила директно у бетон, направљен је оквир од челичног ел профила од 50мм, па је то заваривано на лицу места, неко је донео апарат (исто он?) па се то заваривало на лицу места, и држи добро и данас. Јесте временом мало утонуло по средини током наредних педесетак година, али врата и даље могу да се отварају и затварају.
Игром случаја, и комшије су имале зидаре у авлији. Њихова шупа је била уз нашу авлију, стара и вероватно је није вредело крпити, него су је радије срушили и продужили кућу туда. Тако смо овог лета имали заједничку авлију. Црта се ретко прелазила. Видим да су годину пре нас направили гаражу.
Син им је тад имао око четири године, и деда је још био жив. Баба је, мислим, већ отишла.
Њихови су зидари имали и мешалицу; наши су били срећни што имамо водовод, не мора да се пумпа вода, а за веће бетонске радове би изручили шљунак на хрпу у сред дворишта, где је било патосано циглом, па би то насуво помешали са цементом, лопатама, те би направили рупу у средини и ту сипали воду, баштенским цревом. Осим што би то било споро, него се ипак унапред пунило једно буре, ипак је то 200 литара при руци.
Спомиње се: јуни 1959., 25-XII-1993., Селидба, најзад, Борик, Миливоје Стојановић, Сејини, теча Кића, фића, на енглеском
5-III-2024 - 15-I-2026