јули 1987.: Подрумски тунел
Пошто ће у подруму бити котао, морали смо да смислимо тунел одатле до куће, куда ће цеви од грејања да прођу. Пошто је подрум 60цм одмакнут од темеља, морали смо за тај тунел да направимо кров и зидове, за тај део. Направили смо као хоклу од нешто старих дасака, и још пар плоча са спољне стране, које смо подупрли земљом, и онда само насули бетон у то и преко тога. Држало је, држи и данас, а те даске нисмо никад уклонили. Нисмо ни могли, стегао бетон. Уклонили смо само бочне зидове изнутра, то је још некако ишло.
Неколико месеци касније, кад смо излили плочу на темељу, део где ће бити тунел је остао неизбетониран, што нисмо урадили за купатило јер нисмо тачно ни знали где ће шта да дође. Кад је требало да се спроводи канализација, имао сам доста посла са длетом и чекићем да разбијем бетон где треба, и да копам поприлично дубоко - цео метар до дна темеља, па још мало. Но, тада смо бар имали зидове и таваницу.
Десило се једном касније, кад смо дошли нешто да радимо (можда 1993. кад смо полагали цеви за подно грејање) да смо заборавили кључ од улазних врата. Нисмо могли ни Јоханова врата да отворимо (касније врата из оставе у гаражу), јер се кључ заглавио изнутра, па је Нина, тада још увек јако мршава, морала да пропузи кроз тунел и отвори та врата изнутра.
За то време се у јавности појавила афера „Агрокомерц“. Мени се све нешто чини да је то почело да се кува још прошле године, али ево интернет вели да је изашло на видело тек овог лета. Дотле се те фирме нисам ни по чему сећао осим по џему од шљива, јер је на тегли крупним словима писало „ЂЕМ“, што беше онај комад узде што дође коњу у уста, прикладно. Да није било те брљотке, не бих никад ни запамтио име фирме, таквих назива је било на све стране, тих техно-, метало-, машино-, агро- и ангро-, што су се завршавале на -промет, -производ, -прогрес, -комерц, -пројект и све су ми биле исте.
Ово се испоставило као велика мућка са меницама. Фикрет Абдић, генерални директор тог Комбината, их је издавао да би дошао до још неких пара, којима би исплатио претходни дуг и узео још, стално увећавајући улог. Успешну „отплату“ претходних дугова је, чак, приказивао као платежну способност фирме, и то им је ишло добро док тиква није пукла кад је понестало жртава. „Политика“ је нашироко писала о томе, и опет ми се нешто чини да су већ имали једну серију чланака прошлог лета, ал' ко ће сад да копа по томе. Оно чега се сећам је да сам све пребирао по глави о целој тој афери, можда смо нешто и препричавали између себе док смо ишли на плацић, тј на градилиште куће, које је још увек једним делом било башта - а, да, тај део је био прошле године, јер тај лук је био тамо, у дну будућег дворишта, где су сад били наређани блокови сипорекса.
Деца ударила у озбиљније игре на спектруму, играо се Октуп (у називу је постојао и некакв 'потрес' ал' не могу сад да се сетим; реч октуп је била једна од десетак шифара које су отварале следеће нивое), Три недеље у рају (за који смо на крају морали да прочитамо упутство из неких новина, јер су тајна места где се налазе, а и саме ствари које треба употребити другде... прилично ван логике, момци су се очито добро зајебавали док су то писали), „Сабљасти вук“... за који смо мапу исцртали ручно. Вероватно је негде неко имао метод да те ствари извуче из самог програма и направи већу мапу која би изгледала истоветно као у игри, ал' дај шта даш, може и на руке. Немам појма колико сати је трајала израда ове мапе, требало је ту сваку просторију очистити од непријатеља, зауставити, уписати где треба, следећа, свих 256.
У то време смо ваљда већ превазишли Маничног Рудара и Џет Сет Вилија, имали смо и проваљене верзије са бесконачним бројем живота (што се радило преправком стартног програма у бејзику, у нека два бајта на тачно одређеној адреси је требало уписати нуле, поступили смо по упутству и снимили тако преправљено), и то смо све већ прошли до краја, знали напамет, прсти сами ишли. Најбоља је била друга соба у ЏСВу, која није могла никако да се пређе осим да од почетка до краја држиш притиснуто дугме за лево. Скроз контраинтуитивно, ал' провалили смо то сами, можда случајно.
Спомиње се: 27-VII-1986., комбинат, Невена Средљевић (Нина), сипорекс, Спектрум, на енглеском
17-XII-2019 - 18-I-2026