Одвело кеву у болницу. Ноге јој јако отичу, а ДМСО ради неко време али онда оно опет отекне. Наравно, до срца је, што је био проблем од почетка. Неки кардиолог беше рекао да има отвор међу преткоморама, па се донекле мешају венска и артеријска крв.
Таксиста нас је одвезао до самог улаза у ургентни, у нивоу првог спрата, тамо горе има чак места и да се окрене. Брзо се појавио неки техничар са колицима, па сам је предао у поступак. Нешто смо и чекали, седели на клупи пред ординацијом и ћаскали, прилично опуштено и необавезно. Доктор који ју је преузео је син оног доктора што је требало да буде директор ззззз, ал' кад је дошао на ред није имао партијских веза, него је на то место дошао (... 5 речи...)...да не препричавам опет све о брђанским везама. Мало сам се после још задржао док сам средио папире и платио неко учешће, симболично онако. Онда сам ваљда звао такси.
Нисам био у новој болници још од... кад оно, 1997. кад смо развлачили мрежу. Ово сад личи на болницу.
А у блогу:
Где да купим...
Ово се дуго крчкало, само никако да га напишем-
Згодило ме још прве недеље у Србији: кад треба нешто да се купи, куда?
То је већ вештина која се дуго учи, где год да се живи. А дубина џепа не утиче много на брзину учења - без обзира да ли се гања цена или квалитет, слагање мапе у глави има да траје.
Али, сад сам код куће, знам места. Е, места су се испретурала, знање ми је безнадежно застарело.
У Америци је ишло нешто брже - места где смо узимали бакалук није било превише, и била су велика и доста слична међусобно (и стално смо имали кола, осим неколико недеља прве године). Потрајало је док смо научили (и смањили месечни бакалук са 800$ на 300$), али географија је била доста проста: за клопу је требало само да знамо где су Крогер, Кимарт, Џин и Прехрамбени Лав [овде познат као Макси, исти Делез], ту бисмо нашли шта нам треба. Касније смо додали још неки локални дућан и готово. Успут смо навикли да у Крогеру пазаримо млеко, брашно, уље и остале основне намирнице, у Кимарту месо, поврће и воће, чоколаду и сланише код Трејдер Џоа, и шта преостане у Волмарту.
У Србији није било тако просто. Мали дућан на ћошку је углавном изумро. Пре шест година, било их је четири у кругу до два ћошка, и једна пекара. Сад је остао један, а и тај је тик уз дућан из месног ланца (који је величине три гондоле у Волмарту, има само две касе). Има ту све што треба, али ничега да баш бираш, а ако нема, мрка капа, следећи да ваља је километар даље. Животни стандард је тако пао да нема промета да опстане још дућана.
Ево хлеб. Култ хлеба је жив и здрав, али је хлеб американизован - индустријски бели, какав сад праве и мале пекаре, од брашна из ког је извађено све што ваља и замењено хемијом, је једини што се нуди на већини места. Постоји и тзв. „ражани“ са само 8% ражи, а има и других подвала. Куповина хлеба, за нас култисте, значи 2км до оне пекаре што још има добар хлеб*.
Белу технику није тешко наћи, јер не може то у мали дућан, али је избор и тамо смањен. Један ће имати две-три марке, следећи једну од те три и још две, и осећај је као да си у Америци јер је све мејд ин чајна.
За славине и остало сам буквално рекао мајстору да ме вози да купим, јер не бих ни знао одакле да кренем да тражим. Може на једном месту да се нађе комплет све за грејање или купатило, са све уградњом, али на забаченијим локацијама где му се не надаш. Радње су тамо где је јефтиније, њима ни не значи прометна локација, него паркинг. Није баш тако просто као код Луа [треба Лоуа, ал' ми кажемо тако] или Кућног Депоа, и немају сви баш све, тако да се треба мало возикати. Али сви они знају ко шта држи, па ће те сами упутити [што Амер не би ни у бунилу урадио].
Ово шаренило локација има и добрих и лоших страна. Лоше је што их је теже наћи - огласи у месним гласилима могу да помогну, а и распитивање. А и можете да напрасно стекнете комшију са гласном радионицом где камиони сваки час долазе и одлазе, или да вам брусилице и бушилице ремете дремку. Добро је што вам кола баш и не требају - урбанизам раликује индустријско, стамбено и пољопривредно земљиште, тако да дућанска зона не постоји, дућани могу бити било где, међу кућама, и уз мало среће будиће вас мирис свежег хлеба сваког јутра.
----
* А и тај је затворио радњу две-три године касније.
21-VIII-2017 - 4-IV-2026