22-V-2010.

Потрошња кућа?

Чудо једно, листајући куће на продају (пардон! нема ту ниједне куће, то су све већ домови, и тако празни), запањен сам колико се њих обраћају можебитном купцу као потрошачу.

А? Кућа коју продајете је потрошни материјал? То термитима продајете? Колико ће да издржи? Ево да је купим, шта онда, треба да је утрошим па купим другу кад ми ове понестане? Као да је клозет папир или мастило.

И то веле агенти некретнинци, или њихова посебна подврста, реалтори (посебни су јер су клуб који прима само своје чланове, или тако нека дефиниција у круг). А?, опет. Они похађају посебне течајеве, где уче тајне заната, шта да кажу, шта да не кажу, шта ама никад да не кажу... и онда оставе овакав гаф. Или није?

За њих, нисте Његово Величанство Муштерија. Ви сте потрошач. Ваша сврха у животу (а и било где другде) је да вазда купујете ~~куће~~ домове и доносите им зараду. А ~~ку...~~ дом је заиста све више и више трошан - материјал све јефтинији, зидови тањи, све је више пластике у облогама, вратима, прозорима, олуцима, свему... тако да јесте тако, биће утрошен.

Али зато, ако узмете тај кредит, коштаће двоструко, и ето равнотеже.

(... 16 речи...)

А Јулишка паркира свој тенк (тј камионет) точковима тачно на црту, тако да излази преко нашег. Сваки пут. Имам већ туце оваквих фотки.

Пасуљ у жардињери расте уз њену шупу, тера високо, штета што нећемо бити ту. Лијандер лепо цвета, жућкасто бело, виши је од мене. То је онај из пелцера мазнутог из (избаченог одељења) хотела у 11. улици, из 2001. Селили смо га у Еберг, па се отад селили још двапут, и сад тек расте као блесав.

Дрвце иза столица је Ленин грејпфрут, који нисмо звали гејфурф (према легендарном натпису на цени у Родићу, што је Шкрба снимио још 2006. или тако неке године, та је фотка обиграла бар 20 кругова око интернета). Његова историја је још дужа. Почео је као опит, шта ако посадимо семе у земљу. И никло је. Тада смо још били у Ебергу, на оној првој адреси. Тај се селио са нама сва три пута, а откако имамо кућу селио се унутра да презими, па напоље кад гране пролеће, а селио се и из мање саксије у већу.

Око 2006. смо већ заборавили да га унесемо, а кад би се оно топио снег са крова, то би капљало на њега и украшавало га леденицама. Изгубио би сво лишће, иако је зимзелен, па би му у пролеће опет израсло. Имао је поприличне бодље и никад није родио.

Спомиње се: блог, Градивој Шкрбић (Шкрба), Ененберг (Еберг), Јелена Средљевић (Лена), Јулишка, на енглеском

20-VIII-2017 - 5-VII-2026