Синоћ ме Славица послала кући у 2:00. Можда сам кући мање бескористан.
Ћале више не може ни чаја на сламку да пије. Столица му је престала пре два-три дана, а сад само понекад пиша, можда двапут дневно. Она се куне да му је мокраћа чиста - зна, намењала се пелена старима и умирућима - и каже да ту ниједна лабораторија не би нашла бактерије. Она дијагоза рака на бубрегу пре осам година је била можда и тачна, али ако је др Хамер у праву, он сад има ојачане бубреге.
Капље му воде у уста кроз комад газе. Донео сам још једно пакло пелена, оних као гаће, јер је одавно научио како да се отараси оних.
По њеној процени би могао да умре за пар сати, али је то рекла већ десет пута. Мој редовни одговор је да се опкладе још од петка не важе, а нове се не примају. Некад се чини да му се дах скраћује из минута у минут, а онда заспи, крене да дише нормалније и после се пробуди какав је био пре.