Било је штогод тужно, прошле године нисмо држали матурски парастос, а сад како је умро Бајче изгледало је да сам преотео. Али ово се спремало док је још био жив, дошли су Драгана, Сташа и Бајло почетком августа да извиде место у Клинцаиду, и ово је још онда договорено. А сад смо га и извели. Дакле, журка код мене на башти.
Осим њих троје, дошли су и Баки, Манџа, Мима, Рајка, Чомбе, Жара и Јасмина. Поставили смо два стола у авлији, запалили ватру под стари тучани казан, што сам донео са ћалетовог тавана. Тај је око 80 година стар, ако не и старији. Орибао сам га унапред жичаном четком, а данас смо га замазали машћу и загрејали, па то запалили и прелили водом. Тек онда смо почели да убацујемо лук и остало, већ према рецепту што је Кунта послао, а ја одштампао и понео. То је ваљда једино што сам одштампао ове године, штампач баш слабо користим.
Прво, сецкани лук 30 минута, јунеће 45, свињско 45, живинско 45. Док је то било готово, касније поподне, сви су већ били штогод цирка (осим већине дама).
Наравно да нисам имао ваљан вадичеп, али увек имам алата, макар у колима. Завртањ и добре папагајке раде посео. Сташа увек донесе свога вина, и чепи га правом плутом. Доста година касније сам набавио прави отварач, ал' дотле је плутани чеп на вину постао реткост, скоро сви прешли на лимене.
По Јасмину је дошао муж, повео и ћерку и њену другарицу Францускињу (чудна, мада згодна фаца). Нашкљоцао можда сто комада, успело све осим последњих десетак - кад попијем, а мрак је и неће аутофокус, искључим га накратко па заборавим да вратим.
Ту негде се збило и то да смо се, касније увече, Драгана и ја пољубили као прави љубавници, јер ето нисмо никад па ајде бар једном. Занимљиво и за памћење, тих десетак секунди.
Разишли су се око 23:00 а ја остао да одспавам пиће. Ујутро почистио колико сам могао и одвезао се кући.
26-XI-2016 - 15-V-2026