Записао пре неки дан на сезаму:
У приватној фарбари, купујем неко лепило за плочице, и старији пар је испред мене на каси. Њега баш и не разумем много, док га касир није питао откад је ту. Госпођа није баш укапирала питање, па је негде из трећег круга објаснила лику да овај говори српски као да је ту већ годину ипо.
Испадне да је тип Немац, купили су ту кућу пре два месеца и доселили се. "Их бин ајн гастарбајтер ин Југославиен :))" вели он. Свиђа му се народ али све се распада а нико не поправљља, сви хоће да је све приватно а улицу нико не шиша. Нема се, провртим гест прстима, он слеже раменима.
Ето.
Једанаестог сам написао рутину за аутоматско скидање произвољног броја нула из главне књиге, на произвољан датум, и да то све уредно прокњижи на крају тог датума као збир дотадашњег промета на конту (само збирно или и по купцима/добављачима) у минус, након чега је тај конто тачно на нули, а онда у збиру, подељен са десет, сто, хиљаду, милион, милијарду, колико већ наиђе.
Јер је сулудо радити то пешке за осамдесет муштерија, не може се стићи. Ако не умемо да аутоматизујемо свој посао, какви смо ми то мајстори.
20-X-2016 - 21-XII-2024