11-V-1990.
Овог пута сам повео и децу. Кад се коначно појавила, прегазиле су граничну линију и напросто је опколиле. Тип који је гледао њен пртљаг на рендгену се зблесио - види несхватљиву и неправилну мрежу танких линија, на хиљаде. Она рече "ја сам доктор, ово су игле за акупунктуру". Донела је седам хиљада комада. Тип се само направио да је то нешто нормално, аха, како нисам досад приметио, океј, пријатно, довиђења.
Донела је и, из Карачија, две торбице од змијске коже (купио после Брата жени, 200$), десетак комада свиле разних дезена и текстура. Мени четири свилене кошуље и свилени сако. Лепезе од сандаловине. Неколико ваза и бокала. Јаје од мутног стакла фарбано изнутра. Миришљави штапићи. Свашта. И пар мајица са "пео сам се на велики зид", што је испало "сазидао сам велики зид", онај од гараже.
Шта је видела за ту недељу у Кини, и за тај један дан у Пакистану (пајкани како иду држећи се за руке, очигледно топли)... препричаваће годинама.
Спомиње се: Брата Аврамов, на енглеском
27-II-2020 - 31-X-2025