30-VIII-2014.

По обичају се пробудила пре мене, а мимо обичаја ме сликала у кревету, још нерасањеног, тек сам једно око отворио.

Отишли смо - нисмо имали шта да пакујемо, све у колима код Боће на паркингу. Шетали около, тражили доручак, нашли добар бурек и јогурт, па кафу у згодној ладовини, скоро на отвореном. Било је тек 8 ујутро и још није била врућина, иако је кафић на паркингу велике сиве коцке од самоуслуге, нешто у стилу Кимарта. Добра кафа, и добро сам се и издиванио са келнерицом о фотографији. Занимљиве су оне ових година, никад не знаш шта су дипломирале.

На ивици паркинга неки чича продаје парадајз, и то мери на класичном кантару, ништа дигитално. Парадајз огроман, кило комад. Купимо један. После је покупила семе из њега, и наредне године нам је родио као блесав. Истина, није био од киле него 750г, али је једна стабљика давала по 4-5 таквих плодова.

На крају смо одшетали до њега, попили и тамо кафу, па у град у шетњу. Договорили да се нађемо са још једним ликом са сезама, који је радио с њим, па и с њим попили кафу на тргу испред чувене крагујевачке гимназије. После шетали, водио нас да видимо стари погон Црвене Заставе - не производњу кола, него тополивницу из XIX века. Зграде које смо видели су вероватно новије, али исто празне и напуштене.

На ручак смо отишли некуд преко Шумарица, над језером, одлично. Снимио трик како да дрвене греде изгледају старије и дебље - покрију се старим даскама. Могли бисмо то на спрату код нас, кад стигнемо. Хтео је да нас задржи још једну ноћ, ал' обећао сам Аранђеловац, па смо остали код њега још поподне, уз пиво и кафу (мени само кафу, возим), јер „идеш углавном на запад, нек се сунце прво спусти иза брда“. Тако и би.

Кад смо стигли тамо, био је скоро мрак. Паркирамо се код хотела Извор, ја у шорцу, кломпама и новој белој мајици (... 7 речи...)... а сви тамо од паркинга до рецепције нешто уштогљени, одела и тоалете и кравате и шљаштинг обућа. Преноћиште 15000 динара, тада око 150€. О је, па јефтиније сам ноћио на Менхетну, тамо сам увек налазио собу за 100$. Али ово је хотел са четири звездице. Па шта? Хоћу само да се истуширам и одспавам. Али имате све - и базен и сауну и теретану и терен за тенис, бла бла бла.

Мада сам имао толико у џепу (а и више), није ми се ноћило на таквом месту. Не могу да се опустим и, мора бити, не сме да се пуши. А она сива кутија од хотела што смо видели успут је ваљда слична, није ми се враћало тамо.

Па смо се возикали улицама још цео сат, тамо амо по главном сокаку и још два-три крака, и по пар километара ван град, тражили други хотел или преноћиште, ничег нема. Стали код апотеке уз парк да питамо, каже ту преко су вам два стара хотела у парку, уђете тамо кроз капију.

Уђемо и нађемо се у мраку. Оба хотела су неосветљена - "Шумадија" и "Старо здање", у мрклом мраку и без живе душе, ко би да снима неку страву & ужаас ето му јефтиног ентеријера, ама би пуко добре паре за смештај особља. Док смо шетали тако по мраку од једног до другог, звони ми мобилни - Бајло. Каже IV₄ иде у вожњу лађицом низ реке за следећи викенд, чувају ми место. Фала, реко, долази нам ћерка, нећу моћи, убаци неког другог, ћао.

Балкан и блиски исток се враћају на посао

Сели пред неки кафић на главном сокаку, кафа (добра, домаћа тј турска, висока & дубока, дно се не види), те по кафићки сок, оно где 7% боровнице иде већим фонтом него оних 59% грожђа. Бакшиш нисам дао, власница кафица има презиме на иц. А и веце (што је била акробација, како су успели у то тесно да убаце шољу, тако високо, имају маште, срећом нисам ништа пио). Ноћ је била топла и спарна. Ни трага од хотела а ни преноћишта, море ко вас јебе, до куће имамо само 160км. На друм. Требало је да останемо у Крагујевцу. Ал' смо бар стигли да ујутро нахранимо кокошке.

Потпис под овом фотком има објашњење на енглеском, прво око тога да је употреба речи Балкан у множини негде на граници увреде (јер има један, а ко употреби множину има да ми их наброји), а друго да оно што они зову средњим истоком не ваља, блиски је све од Суеца до Пакистана, средњи су Пакистан, Индија и Бангладеш, а далеки је источно од тога све до Владивостока. А то што у западним медијима нико не спомиње блиски исток, јер бисмо то у ствари били ми, је такође нешто на граници увреде. Источно од чега то, а?

Спомиње се: IV₄, Божидар Соколовић (Боћа), бурек, јогурт, Ненад Бајло (Бајло), сезам, на енглеском

23-VIII-2015 - 31-X-2025