Попут бројних других програмера, нисам само загрижен читалац СФа (без чистог Ф, није на истој полици, мачеви и змајеви ми не иду), понекад чак и пишем. Ово овде је све првобитно писано на српскохрватском, а онда је сусјед вратио комшији лотру и однео своје грабуље, па је сад само српски. На енглеској страни су преводи, како сам се већ снашао. Није здраво преводити себе, то се напросто не ради. Ал' нисам могао да нађем будалу да ми то уради за џабе, а и има у тексту зврчки због којих преводиоци чупају косу, па има ту неке више космичке правде да у те клопке упаднем сам.
Овде има само то што има, јер... ово сам све одавно баталио. Писано је између 1983. и 2003. и нема тога много, споро пишем. И овако има недовршеног. Јесам брз на тастатури, али то кад програмирам или пискарам без везе, ово захтева више заната него што имам времена. Зато сам и престао да пишем, јер ипак не могу овако узгред и аматерски да добацим до квалитета који очекујем као читалац. Покушаћу да их поређам оним редом којим сам их писао, колико тачно већ успем да се сетим.
Ово баш има историју. Једина икад објављена на папиру. У јунском броју Сиријуса 1983. у склопу 14. мини Ју-Сиријуса, где су пружали прилику домаћим писцима. Превео сам је на енглески 2003. а онда негде затурио оригинал. Срећом, имам фотографије тих страница.
Да не бих прекуцавао, потражим по својој архиви... и једини примерак у електронском облику је био у распореду JUS I.B1.015, којим смо се заносили неколико месеци 1993-94. и који је скроз заборављен. Некако из несвести се сетим како је ишао... азбучно, аха, велика слова од 128, мала од 224. Написао сам мали конвертер и ето мени текста.
Ово је начисто урађена трећа прича, броји се као четрнаеста. Прва верзија је била негде осамдесетих, лоша и недовршена. Свака сличност са филмом "Мождана олуја" (са Кристофером Волкеном) је и мени чудна, ваљда је то тај упоредни развој. Причу сам окачио (на српском) на Сезам негде 1991. или 1992-, и можда још чучи негде на његовим дисковима. Но, сличност допире само до трећине, отприлике, после се разилазимо - никад нисам запатио ту бољку да изградим нешто само зато да би ми на крају експлодирало, никад од мене холивудски писац.
Пошто засад нисам толико залудан да и ово преформатирам као што сам енглеску верзију, овде је педееф како је извезен из ЛибреОфиса 6.4 из ворд фајла од јануара 2000. Ако једном будем, биће.
Четврта. Откуцана у једном даху, у радно време, на рачунару Партнер, у Вордстару за Цепеем, отприлике у пролеће 1987. Одштампана на неком огромном а спором матричном штампачу. Није сачувана у електронском облику (јер се Партнер тешко повезивао са било чим, а дискете је форматирао по своме, на 664Кб), ово је скенирано тако како је изашло из тог штампача.
Шеста. Ова је чак добила другу награду на Кнежевићевом конкурсу, на који се нисам ни јавио, то је послао админ Ореске да ја не знам. Од Кнежевића нисам добио ни речи, не знам ни да ли је објављена. Ето.
Ова чак нема ни наслов. Једини наслов који ми је падао на ум би, нажалост, одао заплет, а од 1988. наовамо ништа боље нисам смислио. Мислим да сам је углавном писао на Атарију, па прештампао, па на послу прекуцао на Ваксу... јер се сећам да смо тамо имали штампач који уме да се избори са још-мало-па-роботајпер квалитетом штампе, и да сам сваки час имао нешто да штампам на њему, па потурио и ово. Како се има времена кад си кућни програмер... Док не прекуцам ово, или нађем програм који би ово умео да оцрује... педееф са искенираним страницама, како су изашле из Ваксовог ранофа.
Да исправим забуну: ако неко завири па види, скениране стране се зову sf08_25.jpg и слично, јер сам се био забројао кад сам скенирао. Ипак је девета.
По редоследу дође тринаеста. Овде сам задао себи опаку језичку игру, ово је будућност паралелне историје где Рим никад није постао велик, па латински није толико битан, више је грчки, а... а тек шта је то урадило од енглеске верзије, нису остали ни дугмићи.
Можда је овде било материјала за роман, ал' то никад нисам урадио.
Петнаеста. Ово је свеже, чак из 2004. је енглески превод. Првобитна прича је изгледала као да би се дала развити у роман, па сам чак почео да дописујем насумичне одломке из каснијих живота главног лика, али сам схватио да сам старији, понестаје идеја, програмирање је забавније а и захвалније, па сам писао то а не ово. Тако ово није никад довршено, нећу бити писац, ово ме у ствари више и не привлачи толико, фајронт.
Седамнаеста нема ништа... ево, цела стане овде:
"Гравитација на вашој планети ће трајати још десет дана. Убаците 2.00 за следећи еон."
Осамнаеста. "...недовршена већ пет година, па би се можда довршила заједничким снагама, идеја је била да читаоци додају причице, ко зна. А нисам ни објавио никакву имејл адресу, можда једном кад смислим шта бих са причом. Већ је стигла до 48 фајлова и 400 килобајта, све улинковано..."
То сам написао кад сам, крајем прошлог века, поставио овај сајт, а и то за енглеску верзију. За српску... нечег је било још док је ово лежало на Сезамовом серверу 1997. али тада није било доступно због словне грешке (размак у линку, тада није могло), а онда је то ваљда увек било ту на сајту али није било линка к томе... и тако од 1999. до 2021. никако да се сетим да то већ једном средим и учиним доступним. Па, ево га, најзад. У ствари и даље несређено, хтмл је онакав како сам га оставио... ко зна кад, ваљда 2003.-2004. кад сам седео 11 дана без струје након урагана, па на папиру (!) дописао неке епизоде, то онда како-тако скоцкао и отад нисам дирао.
Овде и у Енгару и у "Из главе..." су имена смишљана на разноразне начине, углавном крадући делове речи са разних етикета и наслова које бих затекао по столу, од чега је део био на мађарском, а има и два-три приватна штоса. Додатна зврчка је да сам гледао да изаберем варијанту која ће се што теже читати на енглеском, где је, например, практично немогуће објаснити да неко у треба да се чита баш као у а не а или ју, да завршно х у речи треба да се чита, да постоје речи у којима се кх заиста чита као кх итд итд.
Постоји и нешто као осамнаеста, јер сам се већ био забројао, тек пешес реди синопсиса, од чега није било ништа. То је било 1993. После тога сам само довршавао и прерађивао оно старо, нисам почињао ништа ново. Нема даље.
