Енгарски листови

Уместо предсловља

Размишљајући како да сложим књигу о походу на Отрич Енгар, дуго сам се премишљао да ли да пустим Сујему Диољанску да сама говори, или пак да пратим њене трагове. На крају сам попустио својој природи и пресекао ствар по средини: она је оставила доста трагова где говори о себи, и шта јој се успут дешавало. Ту и тамо сам, тек јасноће ради, уметнуо понеки лист што сам га својим прстима створио, или од других скупио, што се не да заобићи кад се овакве књиге пишу и у њима неке нарочите ствари спомињу. Записе њених мисли сам стављао само тамо где их је она оставила као службене белешке, остале сам намерно учинио себи недоступним.

Отрич Енгар нам дуго беше загонетан. У целом сазвежђу се о њему тако мало знало, да је све могло да се понесе у увету (фуснота: У увету се носио уграђен рачунар, умерених моћи, који је служио свему и свачему. Покретао се у прво време звоњењем у увету, а био повезан са средиштем за говор. По повратку са похода, садржај записа са њега се преносио у Књижницу Сазвежђа.) и да остане места за још толико. Енгарчане су сматрали за чудне свате, а после овог похода о њима се испредају свакојаке приче (ова би књига требало да их докрајчи), но сад бар има разумевања за њих.

Ознаком ## су означени ауторски умеци у тексту, које је за ово издање сачинио Блер Ериксон.

Прво дуван, онда на пут

да бих ти помогао, морам знати шта те занима. увек кажем нешто мало и дам списак ствари о којима знам више. изабери једну, или ниједну, па да се вратимо претходном послу.

о чему знам још:

/помоћ /рачун /белешке /претраге /Енгар /сазвежђе /закони /новац /обичаји /језици /уметност /занати /уређаји /књижнице /вештине

дакле

?_ белешке
да направиш белешку, помисли на рачунар, а затим на писање; питаћу те да ли би да пишеш, допишеш, читаш, нађеш или преводиш.
?_ доста, правопис
За сад ћеш морати да замишљаш наредбе, као да си их утипкала; временом ћемо убрзати и моћи ћемо да разговарамо. надам се да сам био од помоћи
?_ пишем
наслов је датум, време. крени.
Кад сам се спремала на овај пут, Чича ме беше узео под своје. Прво ми је саставио списак течајева које сам досад успела да избегнем. Потом ми је очитао подугачку буквицу, па ме потерао да их прођем све до једног. Коју недељу касније, кад сам их испозавршавала, добро ме пропитао из свију. Онда ме послао лекарима, да ме добро прегледају, цепе против свих болештина што су им на ум пале, те да ме душевно припреме на разне ствари - оне што ме на путу чекају и оне што су ми уградили у тело. Чак ми је кожа по целој глави проплетена танким жицама, да не зрачим а да могу да примам и шаљем кад хоћу. Оно, ја и не могу да примам ни да шаљем, али може моја буба у уху. Ово је добро - то 'кад хоћу', јер је доста тешко слушати све одједном и изабрати нешто, мада смо то подоста вежбали. Код нас је прилична галама у зраку. Смешно ми је ово место - зове се Вукојебина а тако је бучно.

?_ готово

?_ помоћ /вукојебина /назив /порекло

не знам о томе ништа. дозволи да се повежем са средишњим рачунаром овдашње Књижнице

%%- отвори /веза /књижница -

%% %% ?___ %% - планета Вукојебина је названа по старом обичају да се прве речи које изговори ко је први види

** ПРЕСКОЧИ ОБИЧАЈЕ **
%% - Први ју је спазио Гвидоје Ибн Мемсудов и рекао 'Каква вукојебина!'

** ДОСТА **

?_ пишем /даље

continue

Створили су ми лажну личност. Надам се да су моји скривачи вештији од њихових трагача. Употребили су све своје душевне вештине да ја могу, ако затреба, да поверујем да сам стварно Сујема Диољанска, од трговачке лозе Диољанских, са Бендида, град Сјудад хо Оцивиго. Течно говорим тамошње наречје васељенског, као и чисти хи-кхета епањал. Кад се озбиљно наљутим, сама себе ухватим како псујем на њему.

Јуче ме чича позвао у вежу да ме последњи пут пропита. Извадио је лулу од трешњиног корена (где ли налази те ствари?) и кесу черкерског дувана.

-На, запали.

-Дај укреши онако, каменом.

-Не бих да те плашим, али хоћу да видим умеш ли то сама.

-Што би ме тиме плашио?

-Размисли. У шта треба да упаднеш па да ти та вештина затреба?

Оћутасмо остатак. Веле да су неки народи имали обичај да поседе мало пред полазак. Полако их схватам.

-Чуј, Сујема, ја сам стар и умрећу док се вратиш. Волео бих да одем уместо тебе, али знаш...

-Ко се не врати, ко да није ни отишао. Знам. Обећавам ти да ћу се вратити.

-Јеси ли добро проучила прошлост старог Отрича?

-Све што се дало наћи имам у глави.

-Или увету. Пази, опасни су. Њихово мишљење не иде нашим стазама. Мислим да ћеш тамо оставити кости.

-Мож' да бидне ал не мора'а значи.

-Одакле ти сад та реченица, и шта уопште значи?

-Реченицу сам покупила из књига староставних, кад сам се спремала за ово посланство. Знаш, постојала је једна држава слично устројена. Давно.

-То им беше највећа мудрост?

-Не, но онима што им дођоше главе. Њих сам још озбиљније проучила. И то и није био баш врхунац њиховог духа; више за сваки дан но за празник. Ваља знати те ствари кад идеш на такво место.

-Али шта стварно значи?

-Отприлике: "То што велиш је можда и тачно у неку руку, али то још није ни издалека довољно да поуздано знаш да ће испасти онако како мислиш". Овај препев неће ваљати, јер је кратак. Они су знали још више да сместе у малу чашу.

-Остарио сам, заиста. Више сад има у твојој глави, све и да занемаримо оне дрангулије, него у мојој. Искуство ме научило једну ствар: лудаке срећа прати. Са свим мојим искуством, гори сам од тебе за овај поход. Не само што не схватам све што ти велиш, но се бојим да не бисмо случајно стали једно против другог. Твоја младост, лудост и машта су јачи од мојих двеста година.

Ту он извади другу лулу и запали и себи. Ласте су цвркутале негде изнад наших глава. Пустила сам да ми рачунар сними целу слику, и звук и мирис. Стине у пуном цвету, гдоре прецветавају, и черкерски дуван. И један шлепнић скакуће са гране на грану. Ко зна колико пута ћу ово превртети.

Куд смо пошли

?_ помоћ /Енгар

Планета Отрич Енгар, сунце Вилем, година дуга 412 старих дана, углавном пустиња. Много малих држава. Крију се и доста су непознати. Мало се зна, а и то од ретких преживелих ухода.о чему знам још:/планета /прошлост /државе /уређење /предање /привреда /односи_са_сазвежђем /наука /уметност /занати

дакле:

?_ планета

Око Вилема кружи 12 планета, доста близу распоређених, али се скоро никад тежом не очешу једна о другу те то није нека тешкоћа. Површина самог Отрич Енгара је каменита и оштећена ратовима. Време суво и ветровито. Десетина под морем. Број становника од 500.000 до 3.000.000.000 - нико не зна поуздано.о чему знам још:/време /земљиште /вода /кретање /живи_свет

дакле:

?_ државе

у вези са 'планета' не постоји 'државе'. постоји у вези са 'Енгар'. треба ли ти то?

?_ да

На Отрич Енгару постоји више држава; дајем стање на дан A id="rn_2">147288645; ако неко сазна новости, нека јави Књижницама

о чему знам још:

/Кејн_Кеј /Шагуар_Шаг /Метершка_Дужевина /Хелезијино_Царство /Демшка_Краљевина /Слободни_град_Бидем /Ојнер_Ноусач

и /патуљасте државице/Фенер_Дихт /Марка_Пушт /Источна_Бехалија /Западна_Бехалија

дакле:

?_Слоб

Слободни Град Бидем је нека врста ничије земље. Не ратује, али зато сви ратови на неки начин пролазе кроз њега. У њему је и свемирско пристаниште, и свачија царина, и свачије уходе. Не зна се облик власти - ваљда неки савет, али се не зна како се постаје члан.

/Кејн_Кеј /Шагуар_Шаг /Метершка_Дужевина /Хелезијино_Царство /Демшка_Краљевина /Слободни_град_Бидем /Ојнер_Ноусач

и /патуљасте државице/Фенер_Дихт /Марка_Пушт /Источна_Бехалија /Западна_Бехалија

дакле:

?_ Енгар /прошлост

Прошлост Енгара је доста бурна; убраја се у светска чуда по томе што опстаје после петнаест векова непрекидног рата. Рат се никад не прекида, али се никад ни не разбуктава. Повремено се види окидање језгреног и другог оружја. Назив Отрич Енгар потиче од првих насељеника - наводно су били одушевљени неким староевропским царством, према једном предању звало се Отрич Енгар, према другом Јестерај Бунгар - елем, већ је та прва разлика у тумачењу створила две државе које ускоро заратише. Бунгар не постоји већ два века, ту су сад две Бехалије и Демшка краљевина.

** ПРЕКИД **
прекинула си ме. изволи:
?_ пишем

Чича ме мало препао. Стварно сам мислила да је ношење рачунара уграђеног негде у уво велика главобоља. Оно, јесте да је ту и тамо досадан, али је стварно од помоћи. Требаће ми који дан да се навикнем. Теже ће ићи са осталим што су уградили у мене, само да ме не разоткрију. Можда се од оног њиховог силног зрачења мој мали, кратки, зрачак неће ни приметити.

?_ снимање
све што видиш, чујеш и помислиш - снимићу. ти после бриши што ти се не свиди.
?_ пусти чичину беседу пред пут

Чича: Кад стигнеш на Енгар, предај се првом на ког наиђеш; тако ћеш можда главу извући. Одвешће те да те саслушају, не би ли из тебе све извукли. Не знам шта би их могло занимати, али прошлост нас учи да су у рату сви странци сумњиви и држе их за уходе док се не покажу одани, а и дуже. И кад се помисли да су примљени, још се у њих сумња. Пусти их нека те испитују, ми смо спремили шта ће чути. Ти знаш ко си у ствари, али не знаш кад те питају. Знаш само оно што ти спремисмо. Што знаш, или не знаш, знаш искрено, и душом и телом, или исто тако не знаш, колико већ наши научници вештине имају. У рату сви уходе све, живе уходећи и ухођени, па су се тако у томе извештили, да морамо од њих подоста вештији бити не бисмо ли их надмудрили. Многе наше вештине у тебе уградисмо, и научисмо те најбољем што мислимо да ти на путу може добро доћи. Хајде да, како ти оно рече, поседимо мало до полетања. Јеси ли за чај?

Сујема: Није згодно летети са пуном бешиком. Радије дај лулу, ко зна где је следећа.

Чича: Нигде. Код њих је форлајама допуштена само кратка завијача у дугом чибуку. О њиховим новијим обичајима, шта се носи а шта не, чекаће те књига од наших осматрача, ако и они нешто могу знати, гледајући Енгарчане по постајама дуж сазвежђа. Шта ако они у свемир шаљу само мало скрајнуте? Ако ипак нешто ново дознају, дописаће свакако. Ту се снађи сама, учили смо те како се проучавају несређени списи.

##Ту Сујема одби два дуга дима из луле, као да хоће и себе и чичу од света да сакрије. Зачкиљи, не зна се да ли од дима или да се начини лукава, па:

Сујема: Јесте ли ми ставили слику са ожиљком на све исправе? Путне исправе, потврде да сам цепљена, да знам језике и прописе, да

Чича: Све. Чак и да умеш да куваш по епањалски. И слике су старе колико треба.

Сујема: А ожиљак? На свим сликама?

Чича: Не на свим, девојко!

Сујема: Само на оне које треба да се новима чине?

Чича: Сад добро збориш. Или кушаш и ти мене помало?

Сујема: Старино препотопска, никад нећеш знати чему ме је ко научио. А и ко зна зашто је то добро.

##Тако њих двоје пођоше полако низ перивој између винове лозе и бранга. Пребирајући у мислима по свом пртљагу (заборавност може да се свиди - чешће се освети), прешла је брзо преко онога у путној врећи. Тамо је било само неколико личних ствари и узорака за пазар: красила за лице, огледалца, чешљеви, ту и тамо по нека од скривених направа. Примопредајник, замумуљач, одмумуљач и живоглас су били заједно у неупадљивој кутијици. У ућкуру убојити бич. Зрачни заклон уткан под теменом. Струјна свирала. Јак штитник у копчи на појасу. Спомен камен на прибадачи, а у њој друга, мала смртоносна игла. Спремише наши саветници Сујему као да ће ратовати. Оно, у рат јесте пошла, али не да ратује. Посао јој беше још залуднији - ваљаше јој открити зашто се тамо још ратује, после толико векова. Знала је добро да нико неће ни прозборити ако се једног јутра њен живоглас не огласи кад треба и не дојави кући збрканим, немуштим гласом шта је тих дана јела, шта у уво забележила, како јој бије било, како кола крв, узрујава ли се, спава ли добро и на шта је мислила пред спавање. Све то за један тренутак дневно, или ређе; бар једном годишње требало је да дотури белешке живогласа до било каквог предајника, а он ће већ наћи начина да све то пошаље и замумуљи тако да га само чича може одмумуљити, као што га је и замумуљио.

Мере и аршини у Отричу наспрам светских

Не памти се тачно у ком је веку сав свет прихватио десетно рачунање и мерење - неки веле да то беше у дванаестом, неки у петнаестом, а неки чак и у деветнаестом веку. Сви смо одгојени на томе да рачунамо у врстама, мегаврстама, паршанима, гаонима и нанотренима, једино смо са дужим јединицама за време задржали неке старе обичаје, на ужас наших кибернеша, јер им 24 часа у дану и преступне године стално кваре лепоту рачуна. Године су пореметиле и тај обичај - уведене су летачке, и то начином митског Алексе Македонца. Он је, како вели предање, мачем пресекао неразрешиви чвор, и тако добио два исто тако нерешива чвора. Летачка година има сто старих земаљских дана од по сто летачких сати - то и мала деца знају.

На Отричу су отишли сасвим на своју страну. Летачки сат, измишљена јединица која се ни на једној планети не користи, је једина светска јединица које се држе, уз, наравно, цену злата. Њихове дужинске мере су разни палци, метри, стопе; тежину мере на пудове, фунде и ферде (наводно по тежини коју је могао да понесе један коњ). Њихов такозвани метар одређују као цео умножак средње таласне дужине Вилема / Плавца која се види кроз обично плаво бродско заштитно стакло - што нема никакве подлоге ни у науци ни у вештини. Од доба кад су то завели, седам пута је та боја мењана, а и градиво за стакло. Чак, мада није потврђено, има неколико држава које држе светске називе за своје мере, али са својим величинама, да би се лакше прерачунавало према суседима. Тако једна Кејн Кејчанска врста износи 2.4683 светске, али зато има тачно 4.000 Бехалске или 6.000 Шагуар Шашких. Још понајгоре од свега је што се у рачуну држе где осмичног, где шеснаестичног, а где десетичног рачуна. Хаос је толики да је буквално једина јединица која важи на целом Отричу - сто летачких сати у једном дану. То баш и не одговара обртању Отрича - њихов дан зато траје 95.35 сати, али се код њих такви часовници и праве.

Чувен је случај од пре 137 летачких, кад је Водећи савеза кибернеша покушао да своје Енгарске другове по оруђу спасе беде и утиче да се бар колико толико рачун уједначи. Писао је неколиким установама светским, и свуд је био подржан, осим од оних чије се коже тицало. Одговори свих отришких Кибернешлија су били једнако презриви - „не петљај се у шта се не разумеш. ако ти је тешко да напишеш прерачун, а ти кажи шта ти треба па да ти ми напишемо.“

До данас никоме није јасно. Не да није јасно како то код њих иде - ако је ишло досад, мора да некако МОЖЕ да иде; није јасно како је могуће да се то њима свиђа.

Савет путницима - не идите тамо без добро накљуканог рачунара.

За 425. светски сабор кибернеша Ајдерец Деску, бројовођа

Отрич за почетнике

место: сазвежђе Коњовоца, од првака два паршана улево. Звездино име је, по предању, некад било Плавац, наводно по боји изласка. Боја је у ствари сунчевој слична, но су се први истраживачи, вели предање, тамо по ноћној страни спустили са спуштеним капцима бродским, па им је зора плавим са истока зарудела. Касније га назваше Вилем, по неком чувеном владару, ваљда Кајсару Вилиму, по другим изворима Ћесару Билијему, за кога се још поуздано не зна је ли живео или му се пришива.

И свету су име мењали, испрва беше Кунтка, па Удопеш, па на крају Отрич Енгар. Сва имена, која поменух, из њихових предања потичу; по њима, први нараштаји на Енгару су кроз древна предања себи узора тражили, и нашли. Некад давно беше, како се то тада звало, царство, по имену Јостереј Мунгуар или Отриш Онгар, са седиштем у "царском граду" Винершницу, за који веле да је био труо изнутра, али леп споља, и због тога га је многи освајач поштедео.

Прича даље помиње како се они избиљно здаше да проуче то царство по књижницама својим и другог звежђа, и збиља земљу своју налик њему уредише. Главни град хтедоше назвати Шенер Блау, јер наводно Винершниц у старом Отричу или Отришу би река која кроз Шенер Блау протицаше, али се појави друга странка тврдећи све обратно и ту се заметну прва препирка. Још се гора свађа поведе око имена планете - једни беху за то да име царево беше Пферденант, што мора имати неке везе са коњицама или неким таквим убојитим оружјем, док други беху за име Кунт Ка. Први се ухватише за име сазвежђа, други за књиге, па се ту још већма завадише. Узрок завади, међутим, беше стара и проста сврабеж за влашћу.

У старом Отрич Енгару (или како се већ стварно зваше) живљаху многи народи, баш као и у новом, и то од самог почетка; сад се већ поуздано не зна колико би их могло бити, а ваљда су досад и измешани. Једни вељаху да је из тога стари Отрич и црпао снагу своју неизмерну, други пак да га је то убило. Но, бар беху сложни око тога да им се тако уређена држава свакако допада, а немаху ни воље да измишљају нову врсту. Увели су онакву какву већ готову нађоше. Неке странке беху против тога, тврдећи да је древни Отрич ипак пропао, а да се ни данас поуздано не зна како, па "како да се ослонимо на њихов образац кад је падању, пропадању и распадању склон". Беше то пре својих хиљаду двеста седамдесет пет летачких година, што му дође хиљаду петсто седамдесет четири светске године, или пет, добро де, слагаћу за који месец тамо или овамо.

Отад се на Енгару измењало подоста царева, краљева, дужева, хардига, ондерзугфијера и војевода, и, судећи по писменима која за собом по свемиру расејаше, све гори од горег. Земља се дељаше, властелини свадише, и дизаше једни на друге силне војске. Једино што само ратовање не разрушише. Ево прођоше дуги векови како ратују, сви им се светови чуде како их још има. Шенер Блау, Винершниц, Удопеш, Нусатс (касније Ојнер Ноусач) и други градови, што их подиже првих пет нараштаја, одавно сравњени стоје, ни камен на камену остао није ни колико за белег. И тај вајни Ојнер Ноусач поново изградише мало подаље, па и њега разрушише.

Чинило се испрва да ће мало међу се ратовати док се ратним вештинама не подуче, па се нато ујединити и кренути на слабије суседе. Енгарчани, међутим, ретко у свемир и путују, па и онда све по двоје троје од противних страна, све једно на друго пазе, а пред светом се граде пријатељи. Не ујединише се до данас, а ено, још се бију. Суседе не дирају, што јес јес. Далеко су им, а и полетишта ратна разрушише. Ионако већих лађа ратних ни немају - све се то скршило у боју.

MaМакарије Окрањски, повесничар по савести записа ове речи

Тек смо на пола пута

#Орголатско стајалиште је чудно место. Којим било послом да се човек запути пут Коњовоца, Чичка, Мекхарка или Бенгеша, неће измаћи неизбежном чекању на Орголатском стајалишту. Стајалиште бејаше саздано на некој груменчини у забитом крају; на пет паршана уоколо нигде ничег нема до ли Орголатског Грумена и његовог сунца. Кружи ту и нека планета, али је превелика да би поднела неко здање на себи - штогод се ту сазда, уруши се само за две-три летачке. И тако се све што једном стајалишту треба нашло на грумену, и то само на једном крају његовом, који се градитељима гостољубивијим учинио. Других стајалишта надалеко нема, па се сви путници, хтели - не хтели, упућују туда, и редовно по неколико дана морају одсести док лађу за своје одредиште чекају. Од чекања спаса нема, јер, кано што су у прошлом веку на Маргалику доказали, кад се пропада кроз "истањену пређу свемира", како се оно изрази песник, сваки рачун своју грешку носи. Оно, уз мало среће, неће се погрешити за више од пола сата по паршану. Док се на мало путовало, није се много ни грешило. Путује се сад и по педесет паршана на једно пропадање, па се зна десити да отправник бродова данима не избија из механе, јер "шта ћу им ја кад стиже кад ко хоће и одлази кад скупи путника - нек калфе само гледају да је све по закону, а ја ћу потписати где треба. Некад се знало у микрочас кад ко треба да стигне, и тако је увек и бивало. Откако се пропада, пропада се." Прича се да је, кад је оно први пут три дана чекао лађу са Баржадина, на крају за пиће продао Ред Вожње неком сакупљачу (који је однекуд знао да је то последњи Орголатски Ред Вожње). Тај се колико сутра обогатио на томе, а кажу да се и отправнику поштено одужио.

Постоји и Месно Стајалиште Орголат, где постоји и насеље, једна убога селендра на другом крају орголатског грумена, где малтене живе душе нема. Тек ту и тамо понеки јатак неког одметника и два - три скакавца на којима обилазе своје пећине у грумењу. Прича се да по тим пећинама гаје неке гљиве лударе и друго буновно биље, те да се овде доста тргује опојима и отровима, но то је друга прича.

У Стајалишту постоје само два важна места: пристаниште и преноћиште; оба имају своје механе. У првом се окупљају радници и званичници, у другом путници.

?_ бележи /место,звук
место: орголатско стајалиште, пристанишна механа, пријавница

послужитељ: желите?

Сујема: Је ли стигло шта за мене? Диољанска.

послужитељ: од ствари и порука - ништа. Али књига подебела и запечаћена. Ево је. Је ли то нешто опасно кад је тако оковано?

Сујема: Ма, не. Газда ми је тајновит, вели да је то знак да држимо до својих послова. Хоће ли скоро лађа за Енгар?

послужитељ: Кад се буде накупило путника.

Сујема: Па, има ли?

послужитељ: Сад, ваљда, један.

Сујема: Ја?

послужитељ: Баш ти.

Сујема: Је ли доста један путник?

послужитељ: Може да буде, ако има да плати. Мада, код Енгарчана су све лађе војне. Путнике отуд баш и не воле, али паре воле.

?_ види /лађа/Енгар/трошкови
растојање 12 п, редовна пуна цена 549 тл, одбитак на промену пара 55, свега 604 тл; тад би ти остало свега 1423 тл. проценио сам према редовним ценама без попуста ако плаћаш да будеш једина; овде би могло бити до два или три пута више или мање; такође ваља да припазимо кад мењаш новце. зашто од свег свемира морамо баш на један од последњих десет светова са својим новцима?
?_ види /Орголат/преноћиште/храна/трошкови
повољно: преноћиште у Преноћишту, храна у пристаништу. Претплати четири дана, укупно кошта 67 тл 50 кр1. То ти је боље него да сваког дана узимаш за по једну ноћ - онда узимају двоструко.

Касније

?_ белешке среди

Нашла сам двоје трговаца златним прахом са Трећег раја. Добро је што сам била пола у преноћишту, пола у пристаништу; могли су ми промаћи. Ту је и неки посебни изасланик Његовог Величанства Режента Викунта, господара земаља Источне Бехалије, Пунске, Слимејске и Селамлије, те надљатана јужне Ругхопске и да не набрајам даље - тај се баш запутио да се врати свом владару са свежим вестима. Он ће платити скоро пола возарине, ваљда му војничка част тако налаже. Трговци су у ствари пошли на Маргалик, али сам им испричала понешто о Енгару, те су се предомислили и полазе за мном. Имају доста товара па ће и они подоста платити. На мене отпада једва десетина, што ме посебно радује. Мада за овакве походе моји не жале новаца, готовине ми мало дадоше, да не бих падала у очи.

Кад је било да се плати, пустише нас на лађу. Доима се јадно та лађа, као рударска носиљка. Боја огуљена, ту и тамо има и рђе, и замашћених квака и мрља на зидовима. Лађари је рибају стално, што се одмах види, јер се много тога сија и блиста, али старудија је старудија. Мрље пребојадишу, а оне опет избију на истом месту, још ружније него пре.

Кормилар носи неку чудну раздељену браду челичноплаве боје, поглавар још чудније бркове - рекло би се да му расту од уста навише и упоље. Сваки други лађар пуши на неку дугу, извијену лулу са поклопцем. Није ми јасно како им се не гаси. Обучени су у неке доламе више за позориште но за лађу. Чудно су и одабрани - сваки има неку једва видљиву ману: ко прст мање, ко више, један са жутим очима, други ћосав а потиљак брије, а сам поглавар има једну ноздрву. Онако, изједна, као да никад није ни имао носну преграду. Примио нас је у свом уреду. Запалио је лулу, нешто већу и богатије украшену, како поглавару и приличи. Дуго нам је свима прегледао исправе, те ко смо, те шта смо, те зашто смо се баш ка Енгару запутили. Са изаслаником је разговарао посебно, те не знам шта је њега питао. Испаде, после дужег замајавања, да се поврх свих својих ратова и ухода, и још онако сви мало ровашени и скренути, највише боје да им не пренесемо неку болештину. Скинем ја кафтан и кошуљу па им на десном бедру покажем жигосан знак лекара Мокхорских, што је у целој Васељени знак да сам цепљена и очишћена од свих бољки осим старости, што задовољи поглавара. Таман се обрадовах да смо готови са тим, кад ми на зглавке ставише неке направе. Морала сам брзо да закочим све направе које у мени раде, да се не би одмах у мене посумњало. Он поче испочетка:

-Зашто путујете баш на Енгар, од силних светова?

-Ви као да нисте ради гостима?

--Има путника и путника. Шта мислите да радите на Енгару?

-Заступам Међународне Пословне Уређаје. Надамо се да вам можемо продати наше нове рачунаре сто педесет првог поколења и неке уграђене примене. Имамо и трагаче за несталим људима и још неке згодне направе. К томе се наши рачунари дају још и другим паметним стварима научити. Нема вести да сте досад од неког другог куповали, а поготову не од оних сподоба из Земаљских Готовинских Благајни; тим пре се надамо да можемо бити први.

-Са ким мислите трговати?

-Кога нађем. Не познајем код вас никог, али се надам да ћу имати пролике да упознам ваше виђеније.

Направа на зглавку је понекад почињала брже да куцка и мрмори, чини ми се више ради тога да ме збуни, него што је стварно очитавала нешто из мене.

-Са којом државом?

-Имате државе? Баш занимљиво. Кад су у којој избори?

--Зашто вас занимају избори?

-Ајте, молим вас, па избори су увек прилика за трговину.

-Нема избора! Ми смо царевина! Ни у осталим царевинама, краљевинама, дужевинама и осталом зељу, нигде нема избора. Вама је, дакле, свеједно са којом ћете државом трговати??

-Не познајем ниједну. А зашто у царевини не би било избора? Како би народ иначе бирао цара?

-Никако. Цар бира народ.

-Нисам то знала. То је баш занимљив начин. Жељна сам знати како то изгледа.

-Имаћете прилику да схватите. Ево вам "Животопис Њеног височанства царице Метије Кантезе, мајке обеју Бехалија". Проучите га, сутра се имате подвргнути испитивању знања. Ако добро савладате ову књигу, биће вам допуштено да прекосутра кренете са нама. Исто има важити и за остале. Књигу сте обвезатни вратити у ваљаном стању. Форлај, слободни сте до сутра.

Је л' он то хтео да ме поплаши овом последњом реченицом? Направа испусти тихи хук, зазвижда и умири се. Везе попустише, устадох и пођох до крманоша да попуним пријаву за испит. Пријава је била пуна разних закучастих питања, но чича ме добро подучио - мора да су му разне енгарске хартије, бар од ових које странци могу срести, већ допадале шака. Скоро свако четврто питање имало је скривену намеру. Срећом, нисам морала да лажем - довољно је што сам одлучно стала на браник часног трговачког имена Диољанских. Какав ли ће бити испит ако је пријава оваква?

Следећу ноћ сам пробдела над двема књигама. Једно је поменута невероватна и сулуда повест о глупостима њихове царице (или се чита 'карике', или можда чак 'кариче'? - једина вест из целе књиге је то да још у Сазвежђима има неко ко користи и негласовну и несликовну азбуку), а друго вести од мог другара. Ни он није сакупио нешто нарочито, но ваљаће и то - течајеви новца, царине, ко је сада с ким у рату и слично. Пред зору ме механџија пробудио. Добро је што није морао да улази у собу, јер сам заспала на књигама. Не би могао ништа да прочита, али наше тајно писмо не би требало нико ни да види. За сваки случај, спалила сам је и пепео добро помешала са чашом њиховог цикнулог вина ('...добро су их и поштовали ти Латини'). Ионако сад знам све и из једне и из друге. Могла сам, истина, само да поснимам садржај, али то није довољно. Мада сам већ доста брза са рачунаром, ипак је моје памћење брже, а не смем сваки пут ни да га позивам - ко зна шта све овде зрачи и ко шта уме да ухвати. Могу неком бити сумњива већ по томе што чује рачунар из моје главе.

Идемо, напокон

?_ белешке, пишем

Испит је добро прошао. Трговци су мало запињали са годинама, али су се некако испетљали. Рекли су ми касније да су од детињства другачије бројали дане и године, те су морали брзо да прерачунавају. Ја сам, злу не требало, мало замуцкивала и поштапала се, тек толико да се не примети колико сам обучавана. Царев изасланик је имао највише мука. Њега је поглавар посебно кињио и гњавио. Но, положио је и он, и за пола сата укрцасмо товар и лађа полете.

Негде трећег дана зажуте се Плавац / Вилем на прозорју. Поглавар се тек тада показа, да нам размени новце. Течај беше слаб, док не пристадосмо да мењамо телере за Ојнерске рабоше; за њих даде више но што код мене пише да треба. Оно, можда су лажни, али не мора да буде.

Целим путем скоро да не видесмо никог од посаде, што је и разумљиво. У нашим се одајама повремено оглашавао звучник да нас упозори на ово или оно, а ми смо своје говорили у неку трубу или писали на листиће те бацали у њу. Чак нас ни храном није служио нико, него нас је послужено чекало у малој трпезници. Ваља их разумети - сви су они помало богаљи, и стиде се. Не знам да ли их је срам што нису изгинули, него проводе рат овако дубоко у позадини, или се сраме сусрета са здравима, како су већ навикли богаљи код неких народа.

Четвртог дана на прозорју се указа Енгар. Заокружисмо мало око њега, указа се мало дневне стране, па залазак Вилема, па ноћна страна. Облака беше мало, на ноћној страни не видех никаква светла. Зар су им сви градови порушени, или само замрачени?

Постаје ми јасно зашто су толико мењали име планети. Прво име мора да је било јако ружно. Има само једно море, и оно сиво. Две простране шуме на дневној страни и три на ноћној (три месеца слабо светле, прозорје је морало да се појача да гледа у подцрвено, па да то појача за бар три дугина прелива), али грозно проређене. Ваљда је и то подцрвено светло довољно за крманоша да нас спусти - правог светла нема нигде. Можда он по голом зраку зна где се спустити ваља.

Спустио нас је доста грубо на равно дно старог вулкана; чим је зауставио стројеве, под нама се дно почело спуштати. То смо схватили више у трбуху и костима, но у глави. На прозорју се појавио неки натпис на њиховом наречју васељенског. Нисам схватила из прве, али је значило да нисмо видели ништа од оног што смо видели - све је то снимак слетања прве насељеничке лађе, осим самог места слетања које се види какво је данас. Не знам у шта да верујем - да ли је можда требало да не видимо светла градова, или се рат сувише примакао, или је планета још ружнија но што је некад била. Једино стварно било је спуштање тла под лађом, и ужасна, раздирућа шкрипа построја. Напокон је и то било готово, на стварном прозорју смакоше се капци и тад угледасмо.

Били смо заиста у гротлу старог вулкана. Свод над лађом, огроман, од грубо тесаног и светлом топљеног камена. Лађу су одвукли са плоче некуд у светлоплави одсечак круга који је опасивао плочу на три врсте унаоколо, и плоча се опет вину ка таваници. На сваком одсечку су се вијориле заставе. По бојама и знацима на заставама рекло би се да овде живи врло маштовит народ, или да имају свој, особен смисао за боје. Грбови и штитови су били подједнако шарени и натрпани којекаквим знацима.

Чим закорачисмо из лађе, запахну нас смрад стројева и испарења и засу нас гласна војна свирка. Пред нас изађе неколико званичника у сјајним одеждама. Одбор за дочек? Не, него царина.

?_бележи, снимај и пишем

/Шта оно беше забрањено уносити у Ојнер... не, по ознакама би ово морала бити једна од Бехалија, са осталим царским поседима. Не носим, ваљда, ништа опасно./

/Цариник није мислио тако. Гле, нема палчеве. Има ли на овој планети неко здрав, или у државну службу примају само богаље? Како ме сумњичаво гледа, поуздано ме држи за уходу./

-Ваше име?

-Сујема Диољанска.

-Обраћајте ми се са 'гер Бершт', или ћете имати неприлика.

-Нисам била упозорена на ваше обичаје, гер Брешт.

-Бершт.

-Извините, Бершт.

-Гер Бершт.

-Разуме се, гер Бершт.

-Имате ли нешто за царињење?

-Не познајем добро ваше законе, гер Бершт, него изволите погледати овај мој списак па просудите. Ту пише шта све носим. -Какав сад списак! Ја прегледам ствари, а гер Бантер папире.

-О стварима и говорим. То је попис ствари, гер Бершт. Да вам приштедим ваше драгоцено време...

-Моје време припада цару, Небо му се посветлило, а ви немојте ни покушавати да ме учите мом послу, форлај, јер је мој посао потпуно уређен милошћу царских прописа о царини и пропуштању странаца. Будите љубазни, те, у име Цара, отворите своје ковчеге.

/Ту већ нисам имала куд. Царска се, веле, не пориче. Овај четворопалачни Гершл хоће, изгледа, да добије у времену. Много је брбљив и отеже. Оно, доста је и вешт са та своја четири прста - како само бира све сјајне ствари и примиче их оној светиљци. Мора да у њој нека направа хвата моје отиске прстију и преноси их некој средишњој књижници. Скоро ми је жао оног јадника тамо који ће морати доста да се помучи да ме негде нађе. Не верујем да имају било шта о мени, па ће морати да дозове међузвездану књижницу, што ће их доста коштати. Мој запис је приступачан тек на самом Бендиду. Тамо су везе најспорије и најтеже иду - зато га је чича и изабрао. Пошто отришке земље нису претплатиле ништа, ова ванредна претрага ће још више да их кошта. Кад добију причу о мени (чича је то тако дирљиво саставио ## појединости видети у животопису Сујеме Диољанске од Њержа Зумпаија) неће им бити друге но да јој поверују./

/Ево, светли му мала жаруља при углу стола. Нешто много брзо. Мора да су све претражили још док смо путовали, па сад само сравњују. Сад се нешто укипио, мора да слуша упутства. Прибире се. Шта ће сад да ме пита?/

-Уз ваше презиме вуку се два чудна предања?

## Ово се испоставило као слаба тачка у узајамном ухођењу: цариник се одао да зна више но што би морао, што се приписати даде слабој сарадњи међу посвађаним Бехалијама

-Ах, то. Знате, ми смо вечити трговци, већ тринаест поколења. Моја баба је једном продала четрдесет просторних паршана чисте свемирске празнине, а мој деда са мајчине стране...

-Шта је ово?

-Мој путни дневник, гер Бершт.

-Какво је ово тајно писмо? -Трговачке скраћенице, гер Бершт. Да вас упутим, или ваш рачунар може то сам? Да ли би Царска Царина пожелела да купи један рачунар који рашчитава сва позната тајна писма и сва писма створена по познатим начелима?

-А по непознатим?

?_снимак, околина

На зиду две огласне налепнице; зелена:

"Ново" - искључива збирка "Павлов"! Кафтани пред којима застаје дах! Зајам на 6-ст и 10-ет месеци!

и љубичаста са сивим словима:

"Цревно међународна" салата - поруџбине на 3545/*661р1

## у недостатку бољег, Сујема се понекад служи буквалним преводом

##...а у Сујеминој глави ућуткан рачунар и недоумица.

?_ врати, наставак / Да ли је овај паздркан царински природно глуп, или се труди?

-Нико не зна где сад седи неко даровит и смишља нешто. То вам је стара игра чувара и лопова, гер Бершт. Лопови сад купују рачунаре да би били корак испред чувара, и обратно.

-Довољно сам чуо. Изволите своје исправе. Узмите свој пртљаг и пређите у ону тамо просторију, на место означено зеленим знаком за бизмут.

Није ме саслушао. Или сам била досаднија него што он може да поднесе, или су му јавили да ме пропусти. Остале ствари није ни погледао. Вероватно је у међувремену још и поглавар лађе дојавио све што је знао, а неки тамо ћата ме укуцао у неки забит рачунар. Дивно, а шта сад? И куд ме то послао?

Неки списи, на увид

## ово сам касније добио, захваљујући љубазности нашег изасланика на Енгару, преко његових личних познаника - приређивач.

---СТРОГОПОВ-- озн. ИБХ-ЦСПОЦПОСП/БИП-66900-601-6917

Извештај надзорника избачене Бидемске постаје Царске службе за послове обављања царињења и пропуштања особа страног порекла и држављанства, на руке гер Феблу, заповеднику Службе.

ДАНАС ИЗВРШЕНО пропуштање 4 (четири) особе сумњивог држања и положаја. Једна се издаје за нашег изасланика у Сазвежђе - врло сумњив, проверити, пратити, посебно испитати с ким је имао састајања. Упоредити са личношћу и особеним знацима нашег стварног изасланика који је послат пре четири године и утврдити да ли је јуначки погинуо, како стоји у списима, или је вест о томе била претерана. Извршити упоредбу са извештајем о понашању на пријемном испиту за пропуштање на лађу сачињеним од стране поглавара исте. На царини приметно узбуђен, пет (5) грешака у опхођењу, уплашен. Обратити посебну пажњу.

Двоје трговаца са Маргалика, посебно сумњиви јер су на Орголату обавили промену правца и узели исти у смеру ка овамо. Само две грешке у опхођењу, а никад нису били овде - сматрам за ствар од особитог значаја, врло указујућу - веома основано сумња се да су дошли припремљени. Обратити посебну пажњу на товар који носе - сумња се да или је у питању благо чија се опасност још не назире, или безопасан терет који треба да одвуже пажњу, у ком случају не обраћати пажњу на терет већ на то с ким имају сусрете и разговоре. Сумња се да су врбовани за Шагуар Шаг, или да су двоструке уходе за Шагуар и Хљезију.

Једна згодна форлај, могуће зато и опасна, тргује рачунарима. Непозната у књижницама, тешко пронађена у страним. Добро потврђено порекло у књижници у Старом Шпању, садашњи Бендид чича је нашао да је лоза Диољанских нестала, јер је једина наследница изгорела у неком удесу. преправио је само њену смрт, и подметнуо мене. Измењали су ми све по чему се човек препознаје - отиске прстију, ушне шкољке, кривуљу срца, чак и мрље на дужици. то је лакше него преправљати све трагове које један човек остави.. Покренути наше пољске посаде на Бендиду да провере. 4 (четири) грешке у опхођењу - толико осредње да се чини сумњиво подешено да изгледа сувише ваљано. Царевом царинику поставља политичка питања. Вероватно опасан изазивач и подстрекач. Такође покушава да утврди снагу наших рачунара, под образином трговачког разметања. Утврдити у шта у ствари нишани. Отарасити се.

гер Бантер од Царине њ. в. Цара

Ово је из новина:

Шакометни Савез Тублиц Свеопшти - Кграс 2 10:9 (3:2, 1:0, 3:4)

Већ пре почетка утакмице у Венир Тублу, где су се састали домаћи Тублиц Свеопшти и нововинерјашки Кграс, лагум је због јаког цурења био допола под водом. Када се томе дода да је цурило и током прве три четвртине, онда је сасвим јасно да се радило више о водомету него ли о шакомету. У таквим условима нешто боље су се снашле снажније и искусније шакометашице Тублица Свеопштег и на крају се овенчале најмањом победом од 10:9.

У наредном колу у зунтах, са почетком у 68.50 сати Кграс 2 ће у Дворани забаве дочекати домаће Родољубе из Лађарева.

Службена белешка

## У дневнику гер Фебла, заповедника службе ИБХ-ЦСПОЦПОСП за тај дан је забележено:

Гер Бантер од Царине доставио магловит извештај. Покушава да скрене пажњу на неколико безначајних особа страног порекла, да би прикрио послове са посадом наше лађе којом су речене особе приспеле. Особама чак ни ваљана царина није наплаћена, а у извештају говори само о њима, док посаду и не помиње.

Подсетник за сутра: гер Бантера ражаловати, послати у рудник за преваспитавање Првобитних.

Танка бела црта

?_ снимај, утисци
Стварно, а шта сад?
?_ прекини / види тело,стање,утицаји_споља
благо си узрујана, гер Бершт те наједио, подсећа те на вођу војно - душевног течаја и његове душевно - научне подвале; ниси зрачена; ваздух ти смрди али није нарочито шкодљив овде, на лађи је био гори; бићеш гладна кроз два сата; кожа ти је мало опаљена, то је од осветљења на лађи - било је нешто надљубичастог, зато су те очи пекле кад си хтела да читаш; других особености нема
?_ снимај даље

шта ли ови овде чекају? неки превоз?

-Извините, гер, кад стиже?

-Ви форлај, нисте одавде?

-Зар се види?

-И види, и чује. Знате, ја јесам гер, али ме не треба тако ословљавати кад не носим службену доламу. Види се, јер имате нешто дражи Првобитних, ако смем да приметим, но боље би било да их сакријете - то вам овде нико не воли. И као последње, овамо ништа стићи неће.

-А шта се онда чека? И, ах, хвала на љубазности.

-Чујте, молићу, ми стари Шенерци се тако васпитавамо. Чека се да се отворе пречке па да пређемо у Западну Бехалију.

-О, па то онда није тако како се прича!

-А шта то, молићу лепо?

Један жутозелени пацов шмугну кроз сенку постоља пречке.

-Па знате, рат, ухођење, надзире се све и свашта...

-Искрено ми је жао, форлај, што ћу морати да вам учиним ту непријатност да вас разочарам. Ту сте били, нажалост, у праву. Ми смо, знате, заробљеници за размену.

Нагло струјање ваздуха, бука, појачан смрад. По звуку би се рекло да се негде укључило проветравање и да издувава према нама.

-Нисам заробљена.

-Небитно, знате, чим сте овде.

-И нико нас не чува.

-Нема потребе, код куће је увек најбоље. Отићи ћемо лепо на запад као и они оданде што ће на исток. Свуда пођи, кући дођи. Препоручујем да се не одвајате, јер се одавде излази само онуда. Ако пођете назад, свеједно ће вас догурати овамо. Кад бисте сад нестали, покварили бисте размену - то би био један њихов мање са наше стране, и то, наравно, онај најважнији. Немојте се узбуђивати, форлај, све то иде у рок службе.

/Овај је толико слаткоречив да бих му радо показала неку од борачких вежби за смирење. Је ли само глуп или је уз то и препреден? Изгледа као један од оних потуљених што носе лукавост уместо памети./

-Не знам ја те ствари, нисам одавде.

--Нисам ни ја, ја сам са Запада /Још мисли и да је духовит!/. Одакле сте, кад сте тако необавештени? Допустите да мало погађам - знате, ово чекање уме да се отегне, па да мало прекратимо. Како сте споља прилично Првобитни, што вам, узгред, врло лепо стоји, мора да је код вас на цени унутрашњи развој. Онда мора да сте из неке даље државице, која не залази овамо, можда из Марка Пушта? Или сте у овом занату потпуни почетник?

-Ја сам трговац са Бендида, Сујема Диољанска. Заступам Међународне Пословне Уређаје.

-Но, успели сте да постидите старог ура западне школе. Ни да се први представим нисте ми допустили. Ергард Шарноф, гудлач. -Није ми била намера, ур Ергард. Прилично сам збуњена. Шта ће бити са мном?

-Ах, ништа страшно. Пропитаће вас као и све остале. Разјасниће се брзо. Нису моји дивљи као ови на истоку, на муке не стављају. Стара школа, јелте.

-Онда код вас постоје избори?

/Сад ми се скоро свидео, како је хладнокрвност нагло заждила из њега./

-Немојте тако гласно, форлај, молим вас лепо! Плавца му жутог, па зар ви ништа не знате? -А откуд да знам? Довезла сам се лађом Источне Бехалије, а они су ме натерали да научим све о Метији Кантези -Не спомињите име те кучке пред западњаком, за Вилема! Пси источњачки се усуђују да је називају "мајком обеју Бехалија"! У неку руку, заслужна је што их има две - дошла је на власт посвадивши велможе и поделивши земљу. Али, мајка! Ни пред каквим је не помињите западњаком, ни пред било ким из придружених земаља Западне Бехалије - Миошпара, Сукохтара, Бенгукира и Фунгарна. Наш пресветли цар, Ананир Премудри, влада већ добрих тридесет и кусур година

-Летачких?

-... то му дође четрдесет и пет равно. Овде се догађаји тако брзо нижу, да их време споро сустиже, како се код нас каже. Елем, ону кучку је пребио деда нашег цара, Ихнадир Преотмени, кад је нашао њен бунар добра два сата пре него што је она уопште могла и да помисли да јој се нешто спрема.

-А шта је било у бунару?

-Шта би било? Исто што и у свим осталим бунарима на Енгару. Језгрено оружје. То њихова повест не спомиње?

-Тамо пише да је она све победила.

-Међу нама, форлај, да сам ја нека власт, све бих повесничаре повешао, одсекао им језик, изврнуо им уши и пребио руке којим по лажљивим диркама куцају, не тим редом. Лажу знате, и наши, и њихови, и Тесарски, и Џигарски, и Линчевски, и Зрањски. Најтеже ми је било, док сам био на истоку, да држим језик за зубима и трпим док се размећу. Хтели сте нешто да питате?

-Шта је то гудлач?

/овог пута се доимао заиста смешним у том тренутку. Као да сам му рекла да се наслонио на свеже обојен зид./

-Не знате ни то? Ви мора да сте пали са нечега или сте јако добре течајеве прошли. /толико си у праву да појма немаш/ Ја свирам у гудл. Показао бих вам, али су ми га, нажалост, одузели кад су ме ухитили. У њему су му били сви снимачи. Добар прелаз, а? Ја свирам, они пију, ја живље, а они се, допустите израз, они се изују. Тад изађем, као, да се освежим, а оставим да снима; после се вратим па још жешће. Ухватили су ме тек кад ми је незгодно пукла жица, знате, то ми је био одајник. Баш ме одала. Кад је пукла, прешла је на неку учесталост, пошто је променила дужину, јелда, на којој, мислим учестаности, почесто раде неке треће уходе, мислим Кејн Кејчани, па се то редовно прати. И тако они, такорећи грешком, више случајно, ухвате мене уместо Кејчанина, и ето мене у Међуцарском кругу, заједно са другим овцама за размену. А како су вас ухватили?

-Никако. Изашла сам из лађе, и цариник ме упутио овамо. Да није да им је умро неко од тог стада па су, онако успут, убацили мене да попуним број?

-Како хоћете, али вам не бих препоручио.

-Шта ја то хоћу?

-Код нас се то зове 'продавање лагума на Плавцу'. Прича вам се неће одржати, а дуго ће трајати да се прочешља.

-Не верујете ми.

/Ако ме још једном погледа као да сам глупо дериште, послаћу му мучнину право под непце, само да га видим како се од болова превија у оној масној мрљи./

-Да или не, шта вам може моје "да или не" значити? Ко сам ја? Пропали ухода, тако рекућ човек без занимања. чак и да ме моји главари обештете за гудл, нема више ко да направи тако добро свирало, сви су градитељи у рату. Да ли вам верујем! Форлај, не усуђујем се да сумњам у вас кад ме тако гледате, али наша тајна хендарија нема око за лепоту. Они брину о стварима важним за наше животе и државу и не верују ни рођеној мајци. Та шара на вашем лепом лицу је урођена?

-Не. Туча у механи. То је само ожиљак.

/Гле, пацови су им сви зеленкасти./

-Реците да је урођен, и не спомињите да је ожиљак, кад вас буду питали. Не могу да провере, јако добро изгледа.

-Слике! На путовници и још неким исправама имам слику без ожиљка!

-Реците да је тек од недавно у вашем крају престало бити срамота да се носе такве ствари, али сте, за сваки случај, дотеривали слике да не бисте имали неприлика у туђим световима.

-Али, зашто је то важно?

/Нисам чула зашто. Из звучника је затрештала нека грозна корачница, на коју се Ергард намрштио, а затим нека друга, нимало лепша од прве, уз то праћена новим таласом смрада из решетке у зиду. На ово се некако разведрио. Не на смрад, него на корачницу./

-Идемо кући. Дигли су пречку.

И пошли смо преко.

О енгарском видарству

Видари, лекари, врачеви и остали здравници за тело и душу по разним свеучилиштима широм свемира не могу да се сложе око суштине енгарског видарства. На Енгару, пре свега, нема болница. Нема ни видарница, ни травара, ни лековитих чајева, ни топлица, ни проучених постова, ни вежбалишта за опоравак, ни других приручних лечилишта, а ни говора о неким поштапалима и усадама, бар не за прост свет. С друге стране, уходе разних енгарских држава имају у себе усађена разна чудеса, али су та чудеса поприлично туђа телу и убила би временом сваког. На расецима побијених ухода (да се разумемо, побили су се између себе, у поштеном свету се то ради другачије) налажене су разне ствари - од шестих и седмих прстију, до сувишних можданих режњева и сраслих зуба. К томе, још нисмо нашли ни два са истом маном, ако се те одлике могу звати манама. За неке није јасно шта су јели и од чега су живели, док за друге нису могли да одреде ни крвну скупину. Трећи су се чинили исправним и обичним, али би се пре могло тврдити да њихове одлике нико није успео да пронађе. И оно што се код других пронашло, није баш јасно.

У таквим приликама, није ни чудо што енгарски видари слабо шта објављују од својих радова. Тело очигледно познају боље од обичних видара, ако се држимо оне старе да 'видари хиљаду година оправљају исто тело, а коларима сваке године измисле нова кола'. Њима заиста сваке године долазе нове врсте тела. Како би их и лечили? Међутим, ако не могу да их лече, како успевају да им уграде онолику опрему а да их не убију? Ако то умеју, зашто их не лече?

Сазнавши све ово, ражалостио сам се што нисам ништа паметнији него што сам био пре, и што за ово мало писања следи још мање пара.

Милораутас Белосветиј, новинар истраживач

Није царина, него...

Овакву старудију од подземне железнице нисам одавно видела. Путовали смо добра три сата, све под будним оком неких оклопника. Оно, изгледали су као свака нормална стража или полиција, али се оклоп увек познаје. Једно време, сећам се, носила сам неку хаљину од мало тврђег материјала (трговац ме је убедио да ће се после краћег времена обликовати према мом телу), и тачно овако није хтела да се савије тамо где се сва моја одећа савија. На шта ли све то треба да буде отпорно?

Кад су нас напокон искрцали (ако се претовар у полицијско возило може назвати искрцавањем - нису нам чак ни дозволили да видимо где смо) возили су нас још пола сата насумице; мој унутрашњи сапутник је тврдио да смо прешли пет врста да бисмо стигли на исто место два спрата дубље. Ур Шарноф је тврдио да смо пребачени у други град до којег још није прошла пруга.

Из "марице" (да ли се то возило игде зове "зулфикар" или макар "том"?) су нас истоварили у сред пријемнице полицијског седишта. Шарноф је рекао да би то могла бити и царина на улазу у Западну Бехалију, али ми се нешто није чинило паметним да нас возе тако далеко само ради царине, а и распоред просторија и остало је одавало полицијску душу: царина мора да било какве уређаје за претрес, складиште за заплену и скривен прикључак за брзо прегледање исправа. Полиција ништа од тога не крије, претрес без уређаја, решетке и где треба и где не... као ово овде. А не знам ни чему би решетке, кад овде ретко шта има прозоре. Да застраши, или да се пацови не разбеже по лагумима? На крају крајева, није ми ни битно - шта наиђе, наиђе.

Посадили су ме пред нечији сто; Шарнофа су одвели некуд.

-Ваше име и презиме?

-Сујема Диољанска, трго

-Само име и презиме, рекао сам!

-Разумем, гер бершт.

-Следећи пут кад ме, као да сам источњачки пас ословите, испитивање прекинућу и вас послати да два дана прописно ословљавање учите и то у самици!

-Како да вас ословљавам?

-Гер ермешт.

-Разумем, гер ермешт.

-Занимање.

-Трговац рачунарском опремом, гер ермешт.

/Ако још који пут будем морала да мењам земљу домаћина, скроз ћу побрљавити од ових разлика у опхођењу./

-То је већ боље. Одакле сте?

-Са планете Бендид, у неким крајевима галаксије је позната као Епањ. Покрајина Шкурја, град Енклахо. Рођена у Сјудад де Оцивиго, од треће године живим у Енклахоу.

-Занимање?.

-То сам вам већ рекла, гер ермешт.

-Мом послу да ме учите покушавате? Нећете се добро провести! Занимање?

-Трговац рачунарском опремом.

-За кога радите?

-За Међународне Пословне Уређаје, гер ермешт.

-Половне?

/И понови он то све још једно двадесетак пута. Ону мудру досетку са половним уређајима такође. Гер ермешт ме је гњавио пуних пет часова, питајући ме исте ствари различитим редоследом, убацујући понешто ново ту и тамо, правећи се да ме не слуша или ме упадљиво подозриво посматрајући с времена на време. У једном тренутку сам дошла до речи./

-Кад бисте могли да мало извирите на површину - око планете кружи мој мали зрачни преносник. Ослушкује ме сваког дана по две стотинке трена. Тежи око два пуда, што му дође око

-Три ипо наша пуда тачно до на седму окталу, или по источњачки, четрнаест. Ни реч вам не верујем.

-Потражите га па ћете се уверити. Рећи ћу вам којом путањом кружи.

-Нећемо га тражити - ви само да вучете време покушавате.

/одахнула сам - горе немам ништа, а ни они немају чиме да лове тако малу ствар. за добар препад треба бити дрзак и убедљив./

-Извините, али, кад смо већ код тога, колико је сати, гер Ермешт?

-Ах, сад ви извините, потпуно сам се занео. Већ је седамдесет прошло. Готови смо за данас, форлај, и, да сте се добро показали, признати вам морам.

-Добро показала?

-Ех, кад би се бар наше уходе тако упорно своје приче држале. Доследни сте, како кажу, до црног испод нокта. Дакако, сутра ујутро, око тридесет пет, мени лично јавићете се.

-Како ви то рачунате време?

-То бисте пре доласка овамо морали распитати се. Скоро стотину сати у дану, нешто мање у ствари. На летачке сате није ни налик. Једна од ретких званичних ствари по којима се и у слободно време равнати морам. У међувремену, слободан сам на ручак вас позвати.

-Нисам затворена?

-Не можете побећи, те неку разлику не би чинило. Обред иначе само три дана дуг је, па сте ионако после тога слободни, уколико вас не уновачимо. То чак не би било лоше, мислим за нас, јер сте доста добри, а и својом појавом просто догађаје привлачите. Око вас би се добра сплетка исплести могла, а можда и нешто озбиљније. Форлај, смем ли да ми се допадате рећи?

-Зар у службеним просторијама?

-Ја овде и станујем, знате, служба то захтева. Шта би са ручком?

-Умирем од глади, и радозналости. Све је ово тако ново за мене. Шта ће бити са ур Шарнофом?

-Зар вам је до њега стало?

-Баш и није; правио ми је друштво пола сата.

-Што око два часа чини. Коју храну избегавате?

-Отровану, озрачену, вештачку и бљутаву. Делује ли вам то чудно?

-Нимало, но ми се чак врло разумним чини, ако каните до своје приче држати. Али, да не почињемо опет о послу - с тим смо за данас готови. За гурминч под гренчлом јесте ли?

-Што да не, ионако не знам шта је то.

-Младунче гурма под гренчлом печено, наравно.

/Ако је то онај пацов од јутрос?/

-Исто ми није јасно као ни досад, али верујем вашем укусу.

/Био је тек за пола ижице мање досадан и наметљив од оног свирца. Има ли негде земља где паметних пандура има више?/
?_ то би требало да је Сурег, али се код њих бистрина искушава доста другачије но код других; они наиме од испитаника траже пре свега

/ох прекини. Бар си одустао од старинског рачунарског писма. Где си само покупио све оне јеловнике?/

?_ чича се занимао за древне рачунаре. Каже да је било добрих замисли које нису имали на чему да изведу. Убацио је онај правопис из поштовања према својим прецима. чак сам променио најаву, сад је "?_" мој знак. Теби остаје твоја драга танка коса црта.
/Својим или твојим прецима? Питам се, има ли неке разлике изме... узгред буди речено, како се искључујеш? /

?_ никако. Једино заћутим ако осетим испитивачко зрачење. Тако сам морао малопре кад је наднео ону светиљку над тебе. Испало је да је само светиљка, али никад се не зна. Кад смо код зрачења, овде је све поприлично озрачено. Кроз три дана ћеш се разболети.

/учини нешто/
?_ стварам ти нове жлезде, а ти пиј што више било чега да ти се испере крв и остало док их не направим; препоручујем воду, жестока пића и вино; избегавај млеко.
/ти мени да направиш нову жлезду? чича ми није спомињао такве вештине!/
?_ не баш нову; подучавам оне које имаш да раде нове ствари. бићеш прилично гладна, слободно навали. а и није нека вештина - све је то унапред уписано у мене, злу не требало. сад ћутим - док не видим да ли је крчма безбедна.
/Кад кажем крчма, понекад ми зазвучи смешно, јер се иста реч примењује и на оне рупе по громадама и на овако раскошна места. За мој укус је мало превише китњасто, а и конобари су смешно обучени. Јело је доста укусно, оброк обилан а овај глупан почиње да прича ствари које ме занимају. Није ми јасно како смо довде уопште доспели - не сећам се да смо излазили на улицу/
?_ претпостављам да не постоје улице, бар не у нашем значењу речи. неких пролаза мора бити, ширих и ужих, а можда и косих и усправних. штета што за вожње не видесмо ништа. ах, да - крчма је чиста. не осећам отрове или више зрачења него иначе.

-Знате, форлај Сујема, Западна Бехалија је острво слободе у овом мору деспотија око нас.

-Онда код вас постоје избори? Шарноф није стигао да ми каже, а таман смо почели о томе.

-И њега да питате стигли сте? Па, можда ћемо их једном и одржати. Засад, ми калуп последњих година старог Отришка, како се у ствари звао, следимо. Тада беше речено да није важно које је пасмине пас, док добро кућу чува. Далеко мање од осталих строгим обичајима робујемо, а многе од њих више реда ради држимо - као овај обред саслушања, например. Неки мисле да је одавно да пропаднемо требало, јер из ухваћених ухода много шта и не извучемо, и још их и пуштамо, међутим љуто се варају: овако више сазнамо. Уходе, кад их неко гони, овамо се сјате, и увек кога да разменимо имамо, гужва велика се ствара и све вести овако или онако кроз наше двориште прођу. Добит велика је - тргујући вестима пола државне благајне попунимо и равнотежу међу суседима одржавамо.

-Да није мало опасно да ми све ово говорите?

-По кога? Државу, мене или вас?

-Да.

-Имате право, могло би се и тако рећи. Међутим, ја увек донекле лажем, те ми немојте потпуно веровати; с друге стране, решио сам да вас, у оквиру својих овлашћења, за нашу службу врбујем.

-Али, ја сам странкиња!

-Па шта? Мени не смета, ви од нечег живети морате, нико вам нешто друго понудио није - имате ли избора?

-Зар немам?

-Не.

-Лажете ли и сад?

/где сте сад, течајеви читања лица? како да прочитам лице са љубичастим очима и једнаким подочњацима и надочњацима?/

-Да. Не, не сасвим. Свакако ћу дати да вас прате, но мислим да би било лепо да вам и платим за то. Или више волите бесплатно?

За то време, на Вукојебини

- Добро, чича, има ли она одајник или нема?

- Добро де, има, али не зна за њега. Ради само понекад, на случај, кад има сметњи и да не причам зашто она то не сме да зна.

- Наравно да свесно не зна, али у слоју испод тога?

- Не зна никако.

- Па је ли се огласио тај живодер?

- Живоглас. Јесте, јутрос.

- И ти ћутиш? Па како је наша девојка?

- Заводи полицајца и зрачи се.

- Зрачи се?

- Двеста наноџабра на дан. Ни мање, а можда и више - ово је просек за три дана.

- Откуд тамо - мислим - не исијава, нема ... знакови, дејства

- Коњи једни глупави! Нема знакова! Било је! Стотине! Само што господа радије преписују један од другога него да мало завире шта машине бележе! На крају сам установио да сте мање више сви преписивали од самих Отричана - појели сте и мамац и удицу, са све штапом! Баците своје књиге и пишите их испочетка. За име... зрачење... ко би помислио, после шест дугих

- Последња је испаљена пре шест дугих и тридесет четири стандардне

- Испаљена је пре месец ипо, на Отричу! Три недеље пре њеног доласка. И нико ништа не зна, јер нико о томе није писао у првом издању... а ни у седмом.

Прва ноћ и ништа

##овде је Сујема потпуно збуњена и не зна одакле да почне
/белешке, пишем/

У преноћишту собу двеста пет доста бучно проветрава неко мотовило; праву величину зграде не могу ни да докучим јер су спратови неједнаке величине, има их двадесетак и неки иду изнад, неки испод, нису чак ни тачно један изнад другог, а неки вероватно и не припадају преноћишту но нечем другом. Снимај зграде - како их граде, распореде просторија, мере, дебљине и градива. Ко зна зашта ће требати. Под земљом се лако губи правац. Како смо само везани за површину! Стално очекујем да ћу напокон угледати улицу. И то са небом плавим изнад главе. Ови се превозе неким колицима као рудничким, и излазе у неким повећим одајама, као некаквим предворјима сајмишта или узлетишта, одакле се гранају некакви ходници, степеништа, узлазне и силазне дизалице... али нема улица ни тргова - осим ако се ово код њих не сматра тргом. Видим да продају праве новине. Од чега хартија?

Спавати, спавати.

Кажу да овде у океану нема ничега.

Одакле ми сад та реченица? Можда сам начула негде у гужви, или је то само стих из оне глупе повести о Метији Великој. чега у ствари има у том океану?

?_ вероватно којекакав ратни талог - олупине, чауре, муљ. Музеј. Две луде рибе.
Луде?

?_ ко би читав нешто тражио на површини?

Под водом није повр... мислиш да је и вода озрачена?

?_ зашто не би била. ако се нека од врста и прилагодила, шта би се о њој могло знати?

То личи на стару нипонску повест о Хо Ђили.
?_ Има и горих. Заборави океан.

Неки други спис

Токови података у ведном саставу међуцарског забрана у луци слободног града Бидема

Има више извора и увира података овде; вести стижу из свемира, стварају се овде или долазе из овдашњих присутних држава, а донекле и одсутних (које немају свог дела у забрану). Све присутне државе држе по неколико јавних, а забртвљених ведних снопова до својих средишта, и по неколико тајних. често разне службе исте земље држе одвојене снопове, да једни за друге не знају. Средишта снопова су углавном у рачунарима у задњим собама посланстава, али у то нико не верује - главни рачунари су негде сакривени. (чувен је случај са Кејн Кејчанским подметнутим јајетом: у показни рачунар Западне Бехалије сакрили су свој главни.) Свака служба у посланству има свој део књижнице, јавни и неколико тајних. Једини закон до којег се у свему томе држи је редовна достава извода свега јавног у Средишњу међуцарску књижницу која се находи негде под самим градом, или је укопана у неки засебан лагум. Упоредо, све што стиже из свемира или се одашиље бележи се тамо, мада се никад не зна да ли се заиста сакупи баш све, и да ли је све доступно свима којима пише да треба бити доступно.

Поближе, извори података су разни снимачи слика, бројева, звукова, печатници и диктописи, мождани огранци уграђени важнијим званичницима и чиновницима, те надзирачи свих важнијих градских постројења. Ту и тамо понеки чиновник негде нешто забележи.

Упоредо са свим тим постоји и двадесетак до хиљаду подземних мрежа које се понегде прикључују на неку од књижница али углавном ради читања; није познато да ли тада нешто тамо и оставе (и да ли намерно или не). То су разне скупине ухода, црни трг, разне сецикесе, убице и остали олош. У вечитом двобоју између њих и књижница не може се ни знати ко боље пролази - сви све крију.

О сваком свом поданику свако царство / дужевина / краљевина бележи свашта, или га бар у том уверењу држи, па се сматра да се о сваком све зна, нарочито ако је иоле важан. Бележи се шта је ко и са ким радио и причао, а нарочито се бележе особени знаци, способности, разне бубе у глави, испади и изнад свега додири са странцима.

Подацима о странцима се прилази на донекле чудан начин: ствари о њима се држе посебно тајним и зато је лакше добити спис са матичног им света, него из књижнице из суседног лагума. Уз то, о њима су подаци и најбољи и најгори, јер их скупљају сви, али свако љубоморно своју хрпу чува и нико нема све.

Знам још тога, али мислим да вас бројеви не занимају. Слику сте стекли, а без мог ћете се потписа некако снаћи. Имам само једну главу.

Дуга је ноћ је за размишљање.

/Зашто ли сиђоше под земљу?/
?_ има неколико могућих разлога; космичко зрачење, лош ваздух, озрачена површина, стални рат, глупост, празноверје, сумануте вође; мање верујем да је због
ко те звао
?_ чичин запис вели да стално бдим и ту помоћи нема. ваља ти да мислиш брзо, ја ћу ти помагати.
мало си досадан; како излазимо на крај са зрачењем?
?_ млада си и здрава - добро ће бити.
јесу ли и свима њима прерађене жлезде?
?_ знам само оно што пише код
то знам и ја. јави се ако запазиш нешто.
?_ оно што су сви мало чудно грађени - да није од зрачења?
да, сви су помало одметнути. негде такве бацају у вулкан. овде их пуштају. зашто?
?_ доста недоумица за један дан. заспаћеш за двадесет секунди
откуд знаш? нешто су ми сипали?
?_ не. треба да будеш одморна да ти спасем тело. покренуо сам ти успављивање
како ћу се одморити ако ти стално радиш?
?_ трошим мање од твог чула мириса. лаку ноћ.

Опет чланак из "Гласа лагума"

Ванредна прилика за излетнике

На многим излетиштима у данима деветнаестофецерског празника "наруку" излетницима више него до сада "ићи ће" и угоститељи, са повољном понудом. На освежном средишту у Потоцима где ће гостима на располагању бити и Лагум, и Излетишта на Мохару код Гуштарског пролаза, где ће уз постојећу освежаоницу бити и неколико личних постаја (ћепенци са храном и пићем), пуна угоститељска понуда биће и на другим излетиштима.

Тако ће, рецимо, у Гљивином гају Царске Илиџе, у Лагуму "Гљивин Обод" излетници у гају моћи овде да набаве изузетно јефтино пиће (брит само 3 телера 14 кр.). Приступачне цене биће и на Потоцима код Лемура Новог, на Дербетовом, где ће свакако најпривлачнија бити освежаоница са рибљим особитостима на обали Потока. Хан "Замак" у Еклима припрема изузетно повољну понуду у великом и бујном перивоју. (Рибља чорба две трећине јефтинија од редовне цене, пљескавица у лепињи са соком - 19 тл. 5 кр.) Рибњак "Екли" отправља по једну лађу са излетницима низ Потоке до Царске Баре сваки дан празника. Поласци су сваких 2,75 сати (чим се накупи 15-так излетника), за које ће такође "Замак" приредити понуду у заклону по жељи. Од излетишта у ближој околини свакако ће бити занимљив Пфердовац код новог Винерја. О тој понуди бринуће особље "Поточког обода", затим освежаоница "Перивој" у Гренчлишту окружена гљивиштем. За излетнике, дакле, права и пуна угоститељска понуда у окружењу праве пећине, које нам очигледно толико и често недостаје.

Трећи дан, радни

Стварно су ме пустили трећег дана. Кажу, да је обичај да се саслуша сваки странац, или било ко ко пређе границу, остао из неких ранијих времена, или су и то пресадили из "старог Отришка". Гер ермешт Монитлав Оисов ми је сачинио згодан уговор. Треба, како се вели у њему, да по потреби умрем за Запад, издам Запад, одрекнем га се или признам све или не признам ништа, заведем, продам или убијем кога треба, само ако ми тако нареде. Ако не нареде, треба отприлике да погодим шта би газдама мило било. Или да макар тек мало сплеткарим - можда ћу воду успети и узводно да замутим те покријем неког важнијег, или истерам неку другу рибу на површину. Како неког искуства немам (или би бар требало тако да се чиним), слободна сам као шлепнић на грани. То би могло да значи да ће ме упуцати из праћке, ако се и спасем осталог.

Шта има ново?
?_ звала си ме
Да. Како се осећам?
?_ Јако. Требало би понекад да се переш.
Поздрави чичу и кажи му да други пут најми неку дворску будалу од заната да ми смишља забаву, а он да се тога окане, јер му не иде од руке. А сад да те чујем.
?_ Оно што си рекла да пратим како граде - свака зграда има тушта и тма тајних пролаза. Оно, може бити да је простор којем се не види прилаз једноставно стена или потпорањ, али у њему увек има места за исте ходнике, стубишта и одморишта какве виђамо. Малтене би се могао сместити какав град у граду укрштен са видљивим као зупчаник, а да житељи не знају једни за друге.
Значи ли ми то нешто?
?_ Значиће ти кад видимо шта тамо има. Засад, тек да знаш да има више но што је оку дато да види. Што рекох за зграде - нема зграда. Зграда у нашим умовима значи озидан простор на чистини. Овде нема чистине - цело подземље је једна зграда. По начину како обележавају дизалице и возове, земљописне јединице им нису спратови, него лагуми, које бележе изгледа од најстаријег спрата навише и наниже.
Како се осећам? Буди мало видар.
?_ Препородила си се брже него што сам се надао.
Ту лего тимада! Ти се надао! Наду, патњу и остала осећања остави мени, и говори као прави рачунар, ако си рачунар.
?_ Како да изразим 'непоуздан прорачун на основу оскудног знања'?
Оскудног? чуди ме од чиче да те пушта самог са полупразном главом.
?_ Глава је твоја. О твом телу не сазнајем довољно да бих могао да тачно знам шта ће бити. Нису те смели ожичити од главе до пете, то се не би дало сакрити.
Добро, де, шта још има ново?
?_ Зрачиш се мање више свуда подједнако, једино из отвора за проветравање бије свежина.
чист ваздух?
?_ Није него. Мање бајатих честица, а више нових.
Одакле се црпи?
?_ Сазнај. Са површине, или га намерно праве.
Толико луди нису. Размисли - да ли то њима уопште смета. Колико нараштаја треба да огуглају на зрачење?
?_ Сети се њиховог видарства. Овде се сви рађају мало богаљасти.
И сви су мање више здрави, мада би се дало очекивати да су одавно помрли. чудни свати. Шта је са океаном?
?_ То је једно веће море. Тамо нема ничега. То си већ чула. У четрдесет пет ручаш са Оисовим. Спреми се - води те код попечитеља војног да као продаш нешто. Сумњичи га за издају.
Ко кога сумњичи?
?_ Оисов попечитеља и обратно, а ти опет обојицу. Ако је за утеху - ни теби нико не верује. То ти неће сметати да продаш који рачунар.
Одакле ишчупа то све?
?_ Одакле и ти. Размисли - кашће ти се само.
чича воли древне песнике, видим ја. Кад смо код тога, каква им је уметност?
?_ ево, чуј ово:

ЕНГАРСКЕ УМЕТНИНЕ

Кад се спомене уметност на Отрич Енгару, увек ми падне на ум како се на Дунбаху никад није развила нека месна уметност; то је планета за "лези лебу да те једем" и "све што нама треба пада нам са неба". Тамошње уметнине су листом створили дошљаци и побегуље са којекаквих пустољина и кршева. На Енгару би тако, требало да има невиђених сликара, свирача, складатеља, неимара и шта ти ја знам каквих све не уметника.

Међутим, кад прегледамо списе разних збирки, Енгарчана нигде нема. Као да их уметност уопште не занима, или их не занима да ли она још неког занима. На једвите јаде их намоле те ту и тамо напишу по неку расправу, која штавише увек буде поприлично запажена, пошаљу у свет неки политички убеђивачки приказ или ватрен говор звезданој скупштини - заиста лепо, помало старински срочен, па и тај се скоро сваки прочује.

Неколики су научници покушали да тумаче ово, свако својим начином; почев од тврдње да тежак живот рађа песника али га може и убити, па до тезе да без сунчевог светла нема погледа према небу - живот под површином одсеца човека од звезда.

Оно, има и друга страна која вели да у тако посвађаним крајевима какав је Енгар може важити историјска аналогија са неким сличним крајевима из давне прошлости; у таквих се увек догађало да је једна од страна војно јача или бар у свету гласнија, а друга има боље уменике - ствари се тако обично распореде. Такве се планете обично слабо где оглашавају; једни немају шта да покажу, а други се не могу чути од оних првих.

Ја бих се приклонио нечем десетом: Енгарчани су толико особен сој, да је и облик њихове уметности нечитљив за друге. Колико је фан Бетофен могао да схвати вуду уметника, да га је случајно срео? Колико би васпитач рачунара могао да схвати величину говора облацима? Тврдим да су Енгарчани уметници у нечему што ми ни не примећујемо, а камоли да у томе видимо уметност. Можда ће деца деце наше деце схватити.

Мињали Муаргу, тумач песме

наставак

Како васпитавају децу, одакле им топлота, светлост, вода. Шта кажњавају, шта награђују. Имају ли просјаке? Тргују ли док ратују?
?_ много питаш, спавај, дај ми времена
А ти мени слободну главу. Сањам авети и глад док ти толико радиш.
?_ Што се ниси главатија родила? Или ми задај мање, или се не буни.

Заверине завере завера

?_ простор/провери
Ово је механа као и она где те први пут водио на ручак. Мало отменија, више по ћутљивим конобарима но по бољој храни. Прислушкивачи су свуда - немој тражити неки посебан сто, пусти да те води. Окрени леђа према зиду. Брбљај, нека изгледа да си смислила шта ћеш. Зрачи нешто мање овде, више због бајатог ваздуха, него због заштите - они се баш ни не штите.
?_ снимај/разврставај

-Лепе су вам кафане, гер ермешт. Ваши неимари мора да су на цени.

-До стила држимо, признати се мора. Једна од ствари које из старог Отришка држимо. Многе државе енгарске по том се питању лоше владају - сматрају да је достатно да се све чистим и уредним држи, а опет вам се код њих јести не мили, нити се лагуми лепим чине. Оно, имају добрих уметника, и кад треба неку дворану уредити, и кад треба што друго, али им још није до главе дошло да је цео лагум једна дворана и да целину да чини треба... но, ја се запричах, попечитељ је да ће закаснити најавио, па предлажем да без њега са вечером кренемо. За чим сте, форлај?

-Пошто држим да је неуљудно по целом свемиру простирати своје обичаје, не желим да тражим било шта на шта сам код куће навикла - изненадите ме поново.

-Онда пирјани векшмајзл са салатом од печурака, и колачи потом, наравно. Пре свега једна ајбер јупа, једна пушта и... шта бисте попили?

-Пиће слабо подносим...

-Кажу да сваком иде тамо где је шупаљ.

-Сад да кажем да мени увек оде у главу, а? Не, него ми утроба откаже брже но глава. Може једно вино, по вашем избору.

-Не, бирајте га ви - овде лоза не расте, све увозимо споља.

-Онда Марино Наве из четрдесет седме, девете, педесет прве...

-Зашто само непарне године?

-Роди сваке друге летачке, јер расте на планети која обрне једну своју за две летачке.

-Лоза тамо рађа?

-Отпорнија је но што мислите, гер ермешт. Желите ли да вас повежем са енолозима са Бендида?

-Зашто? Ах, мислите да би овде могло да роди?

-Што да не, а ви бисте могли да преузмете посао. Није лоше бити богат понекад, а?

-Тако што у обзир не долази - сви лагуми су под строгим пописом, нема простора на продају, штавише све је царско власништво и... свака вам част, форлај. Оволико из мене нису ни Кејн Кејчански видари извукли, кад су ме оно једне године ухватили. Ви сте ухода да вам нема равне. Конобар!

?_ преглед/збирно
Можда не лаже - опустио се. Има смисла да је све царево. Његове су паре за копање лагума, његови лагуми. Лоза не роди јер пребрзо мења гене. Мислим да и гљиве држе негде по страни од зрачења, јер ако је овде све тако озрачено, убрзо би се добило превише несложивих врста. Како ли успевају са људима да одрже врсту, (са нагласком на једнину) - ако наставе овако да допуштају разлике, кроз педесет нараштаја тешко ће и имати ко с ким да прави децу.

-Нисам намеравала да вас испитујем, гер ермешт; само сам зачуђена јер - путујем доста и ово је прва планета где нема лозе! И, ако увозите вино, шта извозите?

-Гљиве, наравно. Добро расту овде, а у околини има неколико сувих светова.

?_ огласио си се?
Да, лаже те. Сети се из новина - извозе они радиоизотопе, генетске узорке и тешку воду.

-Ах ево и вина, а ту нам је и попечитељ. Пазите, то вам је онај стари господин. Немојте се ничем чудити. Добро вам вече, ваша просветљености.

-Добро вече, гер Оисов. Познајем ли форлај?

-Не, колико ми је познато, али - попечитељ војни, гер Клени Ерпетеи, форлај Сујема Диољанска.

-Љубимруке, форлај. Овај вам хендер не досађује превише, усуђујем се надати?

-Мило ми је, ваша просветљености. Гер Оисов? Баш је златан.

-Ах, како се одмах осети дах даљине...

-Чули сте већ за мене?

-Знати све, и више од тога, то је моје звање. Ови тупоглавци из царине, хендарије и ведног састава већ се трећу недељу упињу да сазнају чији сте ухода, и ко је саставио ту варку, то, да сте са друге планете, а не виде испред носа. Читао сам ваше списе, то јест, о вама, ако вам је тако згодније.

-Није ми никако згодно да се толико пише о мени. А шта то не виде?

-Не виде да нисте одавде - мисле да покушавате да их преварите.

-А по чему ви то видите?

-Злато! "Баш је златан" - то овде ни у једном језику не постоји, бар не као похвала. Злато је овде на лошем гласу код народа. Нема те школе за уходе која би се сетила тако нечег, да угради хладнокрвно прелажење преко старе забране. Код вас је злато лепа ствар?

-Од њега се прави накит. А цени се и као новац.

-Чиста странкиња! Где су им очи! Оисов, сутра да ми постројите све који су списе састављали и да их као добровољце пошаљете за нови северни лагум. Знам да сте ви хендари, а ја сам војник, али

-Знам да је ваша форлај ћерка министра унутрашњих дела. Нећу вас одбити - ни ја баш немам неко мишљење о њима.

-Врло добро - а сад на посао. Шта сте наручили?

?_аналисис
Глуме. Овај треба да се чини да ти верује. Пази на јело - прво мало држи у устима и не гутај одмах.

-Пошто ме ипак неко, напокон, држи за странкињу, не морам ништа да вам објашњавам. Кажу да ред налаже да се на Роману једе миња романа, а онда на Отричу...

-Винтершнит!

-Моцхард куљ!

## ово су, у ствари, изговорили истовремено

-Герен би се морали договорити, зар не?

-Не, штавише ово се слаже. Гер попечитељ је главно јело предложити изволео, не знајући да још нисмо ни до вина стигли, а моја маленкост се зауставила на предјелу - штавише, оба иду фино један са другим.

-Има ли изузетака од тога?

-Како то мислите, форлај?

-Па, да само један иде фино с другим, а други са првим не.

-Не схватам, како би то могуће било?

?_ шта ово би?
Ништа нарочито - глупи су за такве ствари. У бирократијама реченица значи оно што прописи налажу и ништа друго - пожури, вади се брзо.

-Ах, чиста игра речи, ситан реченични обрт, муи герен - код нас то служи за увесељавање присутних. Аналогно једној старој преводилачкој грешци, кад је написано да су "две ствари биле обе различите", па је докони критичар из тога извукао да се могло десити да буду и обе исте, а и једна иста а друга различита, па тек онда обе различите. Или, још луђе, графички приказ свега тога у виду две исте слике, па онда те исте слике само једна обрнута, па онда обе обрнуте.

-Ах, форлај, ви сте прави драгуљ. Овај дах свежине са других светова ми је заиста дан улепшао. Ако тако умешно послове водите као што нас разговористе, царска ће се благајна подобро олакшати.

-Нећете се покајати. То што продајем је производ довитљивог ума, а то се код нас по обичају вежба од малих ногу. Имаћете користи и ви од тога. Корисне су то ствари, нарочито за државне послове. Не можете доакати некоме ко има рачунар бољи од вашег.

-О послу не ваља на празна црева причати - а ево и винтершнит стиже. По нашем обичају, дозволићете да вам прострем шустихл. Како вам се чини наше вино?

-Малочас рече гер ермешт

-За вас само Монитлав, форлај.

-...рече да вино увозите?

?_ да поглед убија, јадни Монитлав би већ био под земљом.
зар овде нису сви под земљом?
?_ Мислим на оног другог - ако попечитељ глуми овај прострељујући поглед, могао би глумити и Питра на ломачи
Сувише је глуп за то - оно о вину заиста није требало да чујеш. Чини ми се да је Оисов на танком леду и ако ти ниси она ловина којом ће се показати пред газдом, не верујем да ће га ово место опет видети.

-Ах, знате и за то? Откад су Одсечени светови тако радознали?

-Нису - али ја сам трговац, дакле изузетак од разних правила. Могу вам набавити и боље вино за мање пара, ако ви средите превоз.

-Зар трговци никад посао не прекидају?

-Извините, али питали сте ме - рецимо да сам пила и боље, али се немојте наћи увређени, јер тих бољих нема више од десет. Ово заиста има особит укус.

Јесте, то је због диафаноспороса који су ти размазали по дну чаше. Пођи до захода, морам ти покренути чишћење.
-Форлај, ви сте сувише добар преговарач да бисте били само трговац.
?_ можеш ли ми рећи шта има у том силном прстењу?
ништа посебно - јављач. ако будеш морала да га убијеш, имаш у вр главе десет минута за бекство. опаснија му је та повезача око врата, у копчи има отрова да побије целу механу, сваког другом смрћу. диафаноспорос, иначе, спада у блаже хипно
?_ прекини да нам нешто не промакне

-Гер... Монитлав рече да ме најмио да будем његов ухода, или бар мамац.

--По нашим обичајима, војска је мушки посао. Такође, по нашим обичајима, форлај не би смела да се румени овако - дозволићете да се удаљим на тренутак да порадим мало на свом изгледу.

-Драге воље, форлај, отпратићу вас - за лепоту ниједна жртва није наодмет. Мада, признати морам, и овако добро вам стоји.

?_ ово су опасне њушке отришке? како им изгледају замлате?
Немој да падаш на изглед - они су душом и стражњицом у царској служби; с друге стране, помало ваља да сумњамо у све и сваког. Да ли је ово баш прави попечитељ војни, или и над њим има кога, или је све игра и глума... тек, држи се чврсто. Сад стани пред огледало. Прах узми онај зеленкасти, трећи с лева из ружичасте кутије, и четкицу ону са као бакарном дршком. Начини се да ти светло лоше пада па се окрени леђима огледалу, усмери своје огледало кроз главу према њему, тако, мало к себи врхом и десном страном, добро, држи... довољно.
?_ чему сва ова вежба?
Противзраци, драга. Да ти поништим диафаноспорос. Наравно, поништавање не сме да се примети, па стога треба да делујеш полупијано, весело, не одмах но за пола сата, то ће бити негде око осамдесет седам и педесет по њиховом, да будеш мало брбљива и непажљива - рецимо да проспеш другу чашу, или трећу.
?_ је ли опасно?
Не брини за тело, пази на изглед. Држи иглу при руци - задени је негде.
?_ у оковратник?
Биће упадљиво - да, али не и сумњиво. Они и очекују неку видну промену на теби. чича ми је причао да се жене страховито измене после само пет минута пред огледалом.
?_ чича причао? Не замајавај ме глупостима.
Важи - идемо.

Касније

?_ белешке/да_средим

Добро си ме водио - могла сам потпуно да се посветим глуми и да не мислим на то како изгледам. Добро си ме видео. Како ме тако добро видиш споља кад имаш само моја чула?

** сад ме баш тераш да ти упаднем у белешке, морао сам да измислим ове две звездице да би се знало шта је чије. Елем, ја могу да приступим и твојим несвесним покретима, знам колико ти је широк осмех, например. Могла би то и ти, ако добро пазиш, али то би те укочило. Пусти мене да то пратим, а ти упијај.
Добро сам и упила - или сам убедила себе да сам пијана и понашала се тако, или ниси потро сва дејства оног вина. Шта се догађало кад сам отишла са попечитељем у његов стан?
** опет "**", но, добро, ако си се мало помрачила, зато сам ја ту.
Нисам се баш помрачила, али се бојим да ми нешто не промакне. Дакле?
** Оисов се после колача закачио са попечитељем око права на тебе, мало су се и потукли и ту се умешала и хендарија, али нису смели да дирну у попечитеља. Он је запретио да ће звати војну тајну службу због напада на војног поглавара, па су се разишли. Они су потом наручили пиво у чашама од четврт акова наша, што је код њих
Прескочи
** Елем, пиво им није баш легло, након чега су мало режали један на другог. Кад си други пут ишла "зарад лепоте", пратио те Оисов, и успут ти набацио да попечитељ у ствари ради за Кејн Кеј, што му је опет само образина којом пред другим уходама скрива своје порекло и приврженост Фенер Дихту
То би могло да оправда
** да, нико ти неће веровати да си попечитеља убила бранећи се, поготову у његовом стану где се све снима. Бранила си се сувише добро за опијену форлај, срећом био је слабог здравља
Откуд ти то?
** док си га паралисала, снимио сам му било, и било је чудног ритма; можда је имао давач
Ритма?
** да, то се код нас раније користило, код прилично болесних. Отров на игли иначе личи по знацима смрти на неке од болести за које су се поштапали таквим давачима. Могло би да прође незапажено - можда.
Борио се као луд - како је уопште дошло до тога да ме нападне?
** кад сте потписивали уговор, рекла си
Уговор - о приступању војсци, или продаји рачунара?
** Да, како би ти рекла. Продаја рачунара, али остајеш у војсци док они не донесу премоћ Фенер Дихту. Рекла си да ћеш бити ту док рачунари не прораде како ваља, али да не намераваш да бираш стране у туђем рату. Тада те назвао варалицом са Марка Пушта, последњим првобитним ђубретом без трунке родољубља, и све тако док нисмо приметили да вади неко оружје из неке тајне преграде. Уговор сте потписали пре тога, мада не знам да ли ће важити.
Даље, даље.
** Нагло си скочила на под и гађала га нечим у ноге. Кад се придигао, већ си му била на леђима, притискала му куцавицу и давила га помало једном руком, док другом ниси откачила иглу из оковратника и нашла место међу вратним пршљеновима где ћеш је забости. Последње што је рекао: "а да ниси ипак са тог проклетог Шпања?"
И шта мислиш о свему овом?
** он је камиказе, ако знаш шта је то. Онај ко је гледао целу представу кроз тајне очи мора да сад разврстава за и против...
Може бити. Сећам се да је и током преговора стално спомињао да "такве рачунаре спомињу и неки извештаји из Марке", да су баш рачунари сад осетљива добра због предности коју добија ко боље води зрачни надзор и ... све у свему, онај ко излети испред осталих, као у сваком рату. Како сам се извукла? Не треба, тог се добро сећам. Срачунао си где би могао бити његов тајни пролаз, па смо се добро провукли, а његови другари из Фенер Дихта су мислили да сам двојница коју је требало подметнути Оисову, па су ме лепо пропустили. Да ли да мењам гостионицу?
** зашто да бежимо од догађаја? Напокон, Оисов је обећао награду и унапређење, пошто то исто и њега чека после овог. Седи и пусти да зраци царске милости обасјају и твој мили лик.
Не сери - кад смо код тога, како стојимо са зрачењем данас?
Управо те обасјава, како рекох, милост царска. Види шта је стигло док си спавала.

Пријем код цара

како да се понашам
како те чича учио. шта ја знам. то је више људска ствар, а о царевима имам оскудне податке. ослони се на филмове, бајке, књиге... измисли нешто. импровизуј, онако, џезерски. држи се протокола докле мислиш да има смисла, а онда изведи неко изненађење. ако забрљаш, вади се на то да је то код нас знак најдубљег поштовања. то јест, не баш у Савезу, али кад је твоја планета последњи пут имала цара, обичај је налагао... снађи се

Форлај Сујема Диољанска нека приступити у одаје царске изволи! Пресветли цар Ананир Премудри удостојиће је пријема.

овај изгледа нормално! шта му фали?
гуштерача. слобода. умњаци.
снимај
врата добро опремљена направама... застарелим, или је то само образина? отварају се - цар је сам? одаја скромна, али појединости указују на богатство. изотопи бајати, зрачење мање него напољу. цар има око 70 летачких, мање је изрођен од осталих. има чудан облик лобање... вероватно режањ више. којим ли способностима можда располаже? вишак кисеоника у ваздуху - преподешавам ти дисање.

-Ваше височанство је заповедало да се пред њим појавим.

-Да, дете, седи мало крај мене. Одакле си, у ствари?

-Са Бендида, град Сиудад Енклахо.

-Остајеш при својој причи, дакле.

-Ви, сире, свакако све већ знате.

-Знам, и не знам. Знам све што се сазнати дало, али... шта кријеш?

-Ожиљак на челу под праменом косе.

-Овде су сви на то навикли, свако има особености.

-Ех, код нас се на то не гледа тако. Особењаци се трпе, али не обожавају. Морају да заслуже наклоност.

-Код нас је особен ко особености нема, а такве баш и не трпимо. У свим енгарским земљама је тако.

брза анализа
матори се ужелео разговора без службених обавеза. цар би да се забавља - чувај се! ко зна какве су му разоноде, а и овакав став може крити игру.

-Него, чујем да си у служби мојој, и да си се добро показала.

обрати пажњу! одустао је од обичајног говора.

-Мислите на случај са попечитељем?

-Да, да. Ко би то рекао за њега. То је ноћна мора свих владара. Мораш бар некоме веровати, и то сви знају. И онда раде за твоје поверење, ако треба верни су годинама... и онда те издају. И никад не знаш шта те људе окрене - да ли нека прека реч, сујета, или су са том намером приступили служби од почетка самог. Свако је добродошао ко таквог разоткрије, мада...

-...није ни мени веровати, зар не?

-Да, свакако. Превише тога о теби се не зна.

-Не зна се ни о вама, сире. Не само о вама лично, него о целој планети.

-То вас плаши?

-Не превише. Савез је довољно моћан да се било којој сили одупре, и да измисли оружја која би затребала. Плаши нас једна прича о вама.

-Волим да сакупљам такве приче, учините ми задовољство да је чујем, док не стигне чај.

## ово ме збуњује! нема укљученог уређаја којим би дозвао послугу, нема никаквих уређаја за ослушкивање - да, остаје најједноставније решење. рупе у зиду. цевоводи. уво на вратима. стара елеганција. ово се не слаже са накићеним дворанима и напирлитаном царевином - да ли је и сам цар представа, и није ли он сам њен аутор?

-Елем, нема много да се прича. Тврде да сте нашли начин да преживите зрачење и да је онда најлакше да, ако вам се осваја нека планета, баците нешто језгрене џебане на њу, побијете све и озрачите је од пола до пола. Онда више није ни за ког, осим вас. Питам се, има ли ту истине.

-Има, и нема. Јесмо отпорнији, то да, али зашто вештачки зрачити светове који другима могу ваљати? Добољно има природно озрачених, који ће ваљати само нама.

ово може бити истина. довољно смо чули - изврдавај надаље.

-Значи ли то да се немамо чега бојати?

-Немате, дете моје, заиста немате... осим ако вам боравак овде шкоди здрављу.

-Држим се добро, засад.

-Драго ми је чути, јер вам намеравам дати виши чин.

-Ваше височанство је заиста благодарно.

-Није то никаква великодушност, то разум налаже. Можете још добра учинити овом царству, све и да ништа не учините.

-Разум налаже?

-Ех, увијено говорим, јелда? Хтео сам рећи, анализе из борбеног рачунара, особито што се тиче ухођења, говоре да сте могуће врло корисни за нас, у рату који водимо.

-Имам боље рачунаре од ваших. Да ли би царству затребао који?

-Увек на задатку, а? А и зарада није на последњем месту? Можда, можда. А рачунар ионако није превише битан.

-Молим?

-Тако лепо. Ако су се појавили нови рачунари, купићемо их ми, а купиће и они. Рашчитаће исту прилику исто на обе стране; нама ће рећи шта нам је чинити, а исто ће рећи и њима. И сви знамо све. Кључна ствар је: када не послушати рачунар, где их изненадити. На крају испада да рачунар служи само за то да они мисле да га користимо, и да смо сваки свој потез добро прорачунали. Најбоље пролазим са глупостима које починим из чистог царског хира. Непријатељ седне и мучи своје машине да пронађу у чему је предност таквог потеза. Потез се до седамнаесте провере чини глуп, што они неће да поверују, и проверавају даље. За то време ударим и збришем им нешто. Једино не ваља што то не смем пречесто да радим - препознали би шару.

-Никад нисам схватила, против кога је рат, и зашто.

-Прво треба да схватите зашто је то питање глупо.

опа! матори је мудрији него што изгледа. припази још мало. добро што си остала још. извини на вицу - знам да не можеш да одеш док те не отпусти.

вратићемо се кући једног дана, а онда ћу посветити целу недељу пробирању - пола ћу да те обришем!

а без друге половине нећеш моћи да живиш, а? желела би да можеш да ме искључиш?

о том потом. нећемо сад о томе.
"нећемо сад о томе." која дивна фраза. у начелу значи "нећемо никад".

-Кад сам дошла овамо, ратовали смо против оне друге Бехалије, а сад смо у савезу са њима против Ојнер Ноусача.

-Ојнер није довољно велик да би био вредан ратовања, али је у савезу са Кејн Кејом, који итекако јесте.

-Али, зашто?

-Зато што је довољно велик, наравно.

-Зашто уопште рат?

-То је онај глупи део питања. Зашто рат? Зашто да не? Под један, ми одувек ратујемо. Под два, ми никад нисмо живели у миру. Под три, ако бисмо сад склопили са свима мир, онда бисмо сутра морали ко зна шта још да мењамо. Обичаје, производњу, занимања.

-Али, разарање, штете...

-Није ни велико, ни значајно. Подземну тврђаву нико не може да освоји осим оног ко у њој живи. Шта мислите, у колико сплетова ходника излази ова соба? Колико има тајних врата? Колико људи зна како да пређе из једног сплета у други? Колико их је у стању да примети да има још ходника? Који би освајач пристао да живи у суседству са непријатељском војском?

-То значи да ни ви не освајате?

-Не, осим ако се не оженим, па добијем још коју земљу у мираз. То је код нас једини начин да се промени граница.

-Шта је онда циљ рата?

-Мудра питања... добар сте ухода, нема шта. Градите се глупачом, и иде вам док не проговорите пред неким мудријим од себе. Циљ рата је да се ратује. Довољно сам чуо. Добијате чин вебера првог разреда, и идите лепо на задатак. Заборавите на чај.

И кад је дошао седми дан

Седмог дана ме је ермешт завео, или се дао навести да помисли да је тако било. Као заводник је трапав и прозиран, као жбир мало бољи, као љубавник - било је горих, и бољих. Музика у стану му је била лепа, али - становати у хендарској постаји... бррр! чак и та музика, помало сладуњава и превише свечана, звучи мало хладније кад се слуша у полицијском уреду. Од реченог, забележила сам само део, да не заборавим да су мушкарци свуда исти, а неки су чак и истији од других:

-Да ли би форлај још нешто, осим грумела на лави, пожелела?

-Као например?

-Једно јепстиво, можда?

-Добро дасо, да те видим колико си добар.

-Немам ништа против да се и у том смислу испољим, али ваш став би овде, знате, могао бити као увреда протумачен. У мушкост се не сумња. Мислим да сте рекли да ћете се овдашњих обичаја држати.

-Док сам на вашој земљи, свакако. Овде се ипак улази на моју земљу...

До јутра сам сазнала свашта. Сад, да ли лаже, или је лош вођа ухода, или ме држи за мезимицу или за будалу - тешко могу знати. Како било да било, чула сам много тога, и да ми је знати шта се све из тога да извући. Више се ни не питам да ли ми све то треба. Скупљам приче као шлепнић бубе, а не видим сврху у свему томе. Назире се неко устројство, али... или не знам довољно, или у томе што знам има превише погрешног, превише одвлачења пажње.

И недостаје ми залазак сунца. Било каквог.

Петнаести дан, чамотиња

Чини ми се да их ово моје плетење збуњује. Не спомињу га нигде. Можда мисле да се тако молим.

Зрак који одајеш из игала подешен је да личи на сметње које праве њихови уређаји, мада чисто сумњам да стиже до куће. Можда су ипак послали сателит за нама, да мало кружи?
Да се манемо нагађања, шта си ново смислио?
?_ Још није јасно шта су Првобитни и шта имају против њих. Зашто толико поштују живот да нема смртне казне ни за шта осим тешког убиства, а овамо стално ратују. И зашто ратују. С друге стране, ко се разболи - не лече га.
Звучи као да се огледају у вештинама оног чика Дарвила или Пичурина или већ како се звао онај Паблов. Како рече, "све што ти расте и треба да ти расте". Ту може да буде неке сврхе - они хоће да постану нешто, са великим Ш. Зар ти као паметан строј не би могао то да смислиш, кад размислиш?
?_ ја у ствари мислим твојом главом.
Ниси био добар и ниси добио једну за себе? чича је шкртарио? Помоћници га поткрадају? Понестало делова? Свега имамо, само смо са главама однедавно утерали у тесно...

?_ Не мислим буквално твојом главом

И не осећам се као буква
?_ Ово је одговор на чичину неозбиљну жицу мени уметнуту? Схвати да сам ти ја само помоћни орган да брзо размишљаш, претражиш оно што знаш, а што не знаш, да прочитамо из чичиних записа или похватамо из околине. Оно што је уграђено поред тога су само неважни помоћни уређаји - хватач зрака, например. А и то се доста користи твојим телом. Што мање жица, теже се открива.
Има то свог добра. чича је мало на своју руку, а зато је и тако добар. Зашто ли ови ратују?

?_ повод се увек нађе, мада су поводи које овде чујеш скоро смешни. Вређају се цареви, викунти и остали, па зарате. Али нигде не виђам много војске под оружјем, мада су многи под војним доламама. Нисмо ни чули да се негде пуца, нити се носе неке ствари против тровања и болести. А ухода на све стране. Оно што смо чули успут о бунарима и језгреном оружју може да објасни како ратују.
Слушам.
?_ С времена на време нека држава успе да сазна где непријатељ држи своје језгрено оружје - то им је тај бунар. Из свог бунара испали своју језгрену стрелу на то место и дигне све у ваздух. То се изгледа не догађа нарочито често, јер би свежих честица било много више. Вишак тих честица би у догледно време побио све живо на планети.
Можда само на површини - рекао си да "свеж" ваздух изгледа долази са површине.
?_ На површини нема никога, осим можда Плаве Братије. То су неки смутљивци, некакви мистични занесењаци. Тврде да им снага долази одатле што се редовно излажу површини. Знам да члан мора да преспава једну ноћ на отвореном да би био примљен. Али, то нема везе са ратом - њих има на обе стране, па и у земљама које су по страни.
Зар је у овим њиховим ратовима могуће остати по страни?
?_ Питај нешто лакше. Јеси ли ти остала по страни? Добро, нећу да изигравам савест, него послушан уређај, како сам и смишљен.
Ниси ти ни ово без везе рекао. Знам те за толико, а и у праву си. Хтео си још нешто око рата?
?_ Гермешт је помињао свети договор.
То је међудржавни ратни законик. Придржавају га се строго. Која га држава прекрши постаје слободна за одстрел и сви могу да је нападну и опљачкају.
?_ Али како? Ако сви крену да уништавају њене бунаре, направиће превише честица и помреће сви одреда. Ако крену пешадијом, немају куд да нападну јер свако своју јазбину уме да одбрани; државе су на површини запечаћене а под стењем неповезане. И лагуми су им испреплетени, тајних пролаза има двапут више него јавних, читаве мреже су удвостручене. Имам утисак да су нас двапут возили по два сата само да бисмо на крају стигли са друге стране истог зида.
Утисак?
Добро, приближно поуздан рачун; не могу да оценим да ли смо били изнад или поред исте собе, али између је било само мало стене. Они се ту одлично сналазе, непријатељ би морао да има машину бољу од мене да би опште почео да се разабире где је шта, а камо ли да навали и на јуриш заузме.
Уздаш се у то?
?_ само донекле; ако и има тајних пролаза за непријатеље, што да не, не могу бити довољно велики да пропусте одмазду - само мање чете. Хоћу да ти кажем да та одмазда не постоји. Не спомиње је повест. Није је никад ни било. Договор се чува нечим јачим.
чим?
?_ Требало би да знамо потанко о чему је договор. Како оно иду свете речи: "удари га једном и нек му буде доста, догодине ћути и чувај се њега" ## Према изворима из Шагуара, "и нек ти буде доста"; у Источној Бехалији, "и нек вам буде доста", у Кејн Кеју, "и нек доста буде, / догодине чућеш / одговор од њега". Познаваоци се слажу да ове разлике значе само то да је значење старије од државних граница на Отричу, те је обичај старији но што се испрва мислило.
Подсећа на шах. Потезна игра. Шта ли му значи оно "догодине"? Да се нису држали обичаја летњих ратника?
?_ Летњи ратници су морали да прекину кад захладни на површини. Овде смо у дубоком.
А по којој су то вери "свете речи". Нисмо баш много водили рачуна о вери, а?
Не воде ни они; има две три званичне и још педесетак признатих, али су без стварног утицаја. Како ми се рачуни своде, испада да је једина ствар у коју озбиљно верују, или је се бар дословно држе: један напад годишње.
И тако су се обезбедили да никад не претерају са густином честица. То је то. Свети договор чува планету да се не озрачи превише. Зар нису могли да се договоре да је не зраче никако?
?_ У време старог Отрича причало се много о равнотежи страха. Свако сваког може да уништи по десет пута, али ће уништити и себе при том. Можда су и то преузели.
Превише можда за један дан. Размисли док одспавам.
?_ не спавај сад, ниси уморна, него почуј ово:

Закон о зрачном надзору

1. Надзор над спровођењем закона, прописа и царских указа те прописаних мера из области зрачне заштите људи и простора (надаље: зрачни надзор) врше Царски зрачни надзорници. Њихов се посао проглашава особито важним за Царство.

2. Зрачном се надзору подвргавају сви људи, места и послови који могу на било који начин утицати на зрачни развој народа. Ту спада и надзор над спровођењем и доношењем других закона и прописа за:

2.1. градње, преградње, обнове зграда (надаље: зрачно предупређење у градњи)

2.2. спречавање и сузбијање повратног развоја

2.3. зрачни развој људи који могу утицати на развој других

2.4. израду и промет намирница и других ствари које се надзиру

2.5. воду за пиће, бунаре, водоводе

2.6. одређене изворе другог зрачења

2.7. зграде, постројења и уређаје за испуштање прљаве воде

2.8. прописе о зрачној чистоћи на јавном месту и по државним зградама

2.9. посебне прописе за места од особитог значаја.

Зрачни надзор се не односи на војне и војсци додељене зграде, људе и остало, те на исти начин ни на Цареве посебне службе (царина, мурија, тајна мурија, уходе и остале Царске службе посебним указима изузете из дејства овог закона).

3. Све Куће, друге Самосталне куће и заједнице, као и грађани који послују, а чији послови, зграде, уређаји или алатке подлежу зрачном надзору, дужни су да Царском зрачном надзорнику покажу све, пусте га свуд и дају му на увид све што затражи и кад год да затражи ради испитивања на зрачни надзор.

?_ Треба ли још?
Одакле ти ово?
?_ Кад си ти јутрос као бајаги читала новине, а овамо гледала ко улази а ко излази, ја сам заиста читао новине.
чему све то? Јеси ли себи нешто разјаснио?
?_ Како ово да схватим? Клизиш ка глупости или више волиш да ти ја послажем плочице? Хвата те лењост између ушију?
Молим те, без придике. Цео дан попуњавам ове обрасце и читам прописе, и ти ми сад пушташ поново најневажнији украсни пропис и очекујеш да се онесвестим од изненађења. Могу само од умора, ако треба.

?_ Извини, прихватићу да јеси уморна. Ово је решење. Кључ је у зрачном надзору. И развоју.
Без много приче, онда. Сложи ми сажетак и забележи га.
?_ изволи:

У ЧЕМУ ЈЕ СТВАР

Зрачни надзор надзире заштиту од зрачења, али обратно од онога што ти очекујеш. Теже ка томе да сви буду увек донекле озрачени, не превише, али постојано. Постижу, кроз последњих двадесетак поколења, већ завидну отпорност. Могућ добитак је што би могли да озраче неку планету толико да се на њој ништа живо не одржи - растерају неотпорне и населе се. Толико отпорни још нису, јер не смеју ни на својој површини да се задржавају, али још двадесетак поколења... Друго, негују разноврсност. Док се код нас негују справе које ће најбоље подржавати човекову машту, као што сам и ја сачињен, дотле код њих негују све могуће људске способности које могу да се роде. Зрачењем постижу да се рађа свашта.
Али, зар није било оно да се од последица зрачења разболиш, али рађаш здраву децу?
Како које зрачење. Ово овде има неке аномалије у спектру - не бих могао да тврдим, али има неких зрака који би могли да мењају гене.
Је ли се изменило нешто код мене?

Не; прва ствар коју сам урадио у твом телу - извини, без питања - је да ти оспособим имуни систем да убија такве ћелије. Можда си опазила да се нешто више знојиш, да ти је бољи апетит... Међутим, они ништа не лече, ништа не спречавају да се роди. Шта се одржи, можда ваља или ће родити нешто што ваља. Првобитност је код њих, ако не смртни грех, а оно срамота. То код њих значи бити рођен као обичан човек, без особености, чак без личности ("како у два иста тела могу обитавати две различите душе - боље да су и тела различита" како рече један од мудраца дворских за владавине Ургакхира Пренетог). Подозревам да ни поглавару лађе ни оном четворопрсташу на царини, ни Оисову, нису потребни никакви уређаји да нас прочитају. Стављали су нам уређаје да нам замажу очи - ми верујемо у такве ствари и мислимо да им знамо намену. Они су ме, вероватно, читали на неки сасвим други начин, без зрачења. Као што их сад чујем, јављају ми:

"Форлај Диољанска, будите љубазни и отворите врата. Није наш начин да завршимо игру проваљеним вратима."

Шта то значи?

"Игра је завршена, али ми се не љутимо на вас. Пустите нас да уђемо лепо, да се не јуначимо пред бољим од себе. Опкољени сте, али верујте нам да нас је срамота што смо морали тако."

-Каква игра?

"Знате већ, ваше назови трговачко посланство на Енгару, назови хапшење и ухођење за наш рачун... доста смо се играли жмурке, време је да изађемо из мрака."

-Ослободите мој рачунар мало, да се посаветујем.

"Изволите, али немојте дуго. Не усуђујемо се да вам дуго верујемо."

Шта ти раде?
?_ Имају отворена врата у мене, али не могу да уђу, само вичу кроз њих. Наравно, све и чују. Не знам колико су опасни, али планета је ионако њихова. Они су код куће. Могу нас убити, али држим да им требамо. Отвори, па шта буде.

-Добро вече, гер ермешт.

-Добро вече форлај. Веома сам задовољан што можемо овако да окончамо овај случај.

-Беше ли ту ишта случајно?

-Ви и ја смо случајни глумци у овој представи. Комад се пише, како рекосте, двадесетак и више поколења. Имали смо среће тек колико да сами које поглавље напишемо. Штогод вам је воља слободно питајте.

-Чега има у океану?

-Баш ничега, осим воде.

-И лудих риба.

-Њих смо измислили. Та прича о океану измаглица је за замајавање радозналих - све остало је као бајаги јако тајанствено, па ће свачија глава напунити океан неманима по жељи. Постигли смо да се свака прича о океану нагло прекине - "тамо нема ничега". То пали машту и скреће са пута. А неки су се и утопили.

-Рачунар ме упозорио да може бити нешто тако. Штавише, да је међу уходама више лажи него стварности. И онда лажи живе свој живот и преливају се у стварност.

-Ваша направа је била у праву, или сте то ви, свеједно. У свему, осим у једном. Не намеравамо да озрачимо ниједну планету - наћи ће се већ нека каква нам треба, кад дође време. Као добром уходи, на вољу вам остављамо да јавите све то својима.

-Од кад знате да вас уходим? И, зар смо опет на "Ви"?

-Извини, осећам се тако званично. Пратили смо те од почетка. Изнутра.

-Имали сте уходу у мени?

-Вишеструко. Ти си уходила за нас, и нас за себе и за још понеког, и ми смо уходили тебе и ослушкивали твој рачунар. Испрва смо мислили да сте успели да укротите неког домаћег.

-Духа?

-Да, последњих векова сви копају по предањима - може се десити да неко нешто и нађе, а било би и нама мило да препознамо такву ствар кад се појави. Одао га је правопис, јер је одавно знано да само рачунари тако упорно држе до њега. Онда смо почели да проучавамо ваш разговор.

-Није ми јавио да га неко слуша.

-Учинили смо га слепим за нашу боју још у уреду гер бантера од царине.

-Али слушали сте и пре, а није јављао.

-То нећеш знати како. Морамо имати увек смицалицу више. Ценили смо да ћемо чути важних ствари.

-И пустили сте ме тек тако? Могла сам учинити нешто нагло што не бисте стигли да спречите. Нисте ни покушали да ме зауставите?

-Разочарани смо што ниси. Како да спознамо колико си опасна ако те не видимо на мегдану. Зато смо ти наместили две - три борбе, да се огледаш са нашима. Ако ваљаш, да знамо како и зашто. Можда је ипак ваш узгој рачунара у глави бољи од нашег одгајања.

-Жао ми је жртава, били су добри борци. А шта ви одгајате? Још таквих бораца да њима искушавате дошљаке?

-Одгајамо све што нам небо подари.

-С неба падају само честице.

-И уходе. Хвала ти за оно мало коже са десне руке - послужиће нам добро.

-Уколико није лажна. Размишљај мало о томе зашто си успео да дођеш само до тога.

-Видиш колико си добра; од тебе и твог рачунара дала би се истесати цела школа за уходе.

-Али, чему све то? Чему ухођење, ако је рат само ради честица?

-Ех, рат је лудило. Никад не знамо да ли га нека држава, или можда само владар, озбиљно схватају. Са тим лудилом морамо да живимо.

Једно питање на крају - колико је твој рачунар бољи од оног који је у глави имао твој прадеда?

***********************************************

"?_" је ознака којом ћу надаље обележавати шта је остало забележено у Сујемином ушном рачунару; други рачунари и остали извор ће бити посебно обележени где се буде чинило згодно; и правопис се мења већ према прилици и времену. веле да су промене у правописима мода као и свака друга и да добро одражавају доба.

Сујемин рачунар очигледно рачуна у старим данима; по свој су прилици и подаци у њему стари. Разлика између старих и нових дана је у томе што се узима тачна дужина Светског дана са онолико бројки колико је поуздано; остало су нуле које се не бележе. Само је првих седам значајно.

Ти тзв. коњи се често помињу у вези са Енгаром, али до данас није јасно да ли је то било оружје, превозна направа или првобитни рачунар опште намене са заметком вештачког ума прим. прир.

У књигама такође познат и као Винтер Шнит, Видер Шмид, и, мада доста ретко, али не мање значајно, Видер Шит. У другој грани, помињу се и Вијана, Бијна, Буча, Боч и Бач, који се сви, по прилици, налажаху на истом месту, а можда и у иста времена. Мало је градова забележено да је имало толико имена.

Последњи Орголатски ред вожње се данас чува у Васељенској ризници, отворено сваког дана осим о светским празницима. Откупљен је десет пута скупље но што је отправник добио.

Нико од зналаца хи-кхета епањала није био вољан да нам ово ваљано преведе; и описи значења су довољно погани.


1990-1992, мало на Атарију (1040 СТФ, 1.Реч), мало на Акротеху (386/25, 286/12, 286/16, Вентура Професионална 3.0). Ова прича је чак двапут нестајала са дискова (један продат, други се покварио), без резерве на дискети. Једном је повраћена са ББСа Ореска, други пут са СезамаПро. Пребацивана кроз неколико кодних распореда (јуски, јуски ћирилица, поново јуски, 852, 1250). 1.3.1997 пребачена у Ворд97 и из њега у ХТМЛ. Тек 2001. решио да то извезено средим ваљаним стиловима.

Енглеска верзија је посебна прича, јер у овом свемиру полазим од тога да је Рим заувек остао успешна али забачена грчка колонија, те се монотеизми нису ни десили итд - што нисам могао да спроведем до краја, јер не може сав латински да се избаци из енглеског и замени грчким, па дај шта даш: избацио сам троструке наставке где сам могао, грчке речи увезао директно а не кроз латински, и још неколико подвала. У неком ме смислу заболе да ли је постало тешко за читање. Будућност је иностранство, што рече Праче.

Кад год ми је затребала нека реч које у енглеском нема, измишљао сам, полазећи од српског. Потреба је ствар произвољна.

Сад 2021. сам ископао српску верзију из 1. марта 1997., и претабао је на ћирилицу ситном рутином у Пајтону, и убацио у енглеску верзију, од тега до тега, да формат остане исти. Трајало је целу недељу. Мењао сам јако мало - неке фусноте су сад напомене унутар текста, а приметио сам и две-три грешке у куцању па исправио.