Dugo smo imali pisaće mašine gde je falila još jedna polugica pa se onda žrtvovalo jedno slovo, po pravilu slovo đ. Uputstvo je glasilo da može da se kuca dj kad se baš nema đ.

Posle se ograničenje zaboravilo, pa se uvrežilo mišljenje da uvek može da se stavi dj umesto đ, i da su jako retke reči gde ovo može da pravi problem, jer se baš i pišu i izgovaraju sa dj, i svaki skript koji dj automatski pretvara u đ može slobodno da se pusti, jer takvih reči ima ukupno trinaest...

E pa neće biti. Ima više od trinaest. Vidi dole. I još se ovde ne računa dijalekatska razlika između izgovora sa dj i đ, jer bi onda spisak bio prevelik. Par djeca/đeca je samo jedan među hiljadama. Ovde su samo slučajevi koji ispadnu pogrešni nezavisno od dijalekta.